Poklonite pesmu...

[kissigirl]

PISMO JEDNE ZENE

Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam umorna
srca tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bi te sacekala.


Kerolin Ris

[kissigirl]

ZALJUBLJENA DJEVOJCICA

Sad je vrijeme kad on prolazi
ispod njenih prozora:
Ona vec stoji skrita iza zastora
(da je on izvana na spazi).

Bezbrizan, dok ide pored prozora,
I ne sluti da za zidom udara
Zaljubljeno srce.. samo za njega.


Dragutin Tadijanovic

[Goga]

Postoji mesto gde ljubav počinje

Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

Karl Sandberg

[Kathy]

Bol, ljubav, tuga i bes,....
Neispunjeni snovi i nade.
Znam, trebalo bi da je kraj.
Pokusavam a ne mogu,
ne mogu ti reci zbogom.
Svaki put kad krenem u neznano
i tvoj lik u srcu pretvorim u nistavilo,
vratim se hrleci u bezdan sazdan tobom,
jer vratis mi se ko gost nezvan.

Pitam se kakva je to snaga koja me vuce tebi,
Kakva je to ljubav?
Jel od boga data
ili zavidnim usnama prokleta,
pa me uvek tebi vrati,
gluvim i slepim za sve.
Zvala sam te i molila,
ti si se okrenuo i oslusnuo,
ja sam od srece blesnula
ali samo na tren.

I evo me opet na rubu nicega,
puna ocaja i secanja.
Pokusavam da nadjem malo snage
da ti zadnji put zbogom kazem.
Zbogom, zbogom, sve ti prastam,
novom stazom sad koracam.
Al srce u bolu pita:
-Kako dalje?

[Aca1983]

Ja sam dete sa Vardara,
Srpkinja me majka rodi,
I pricama stara baka,
Duh mi uli o slobodi.
Pricala mi
O Kosovu,
O Lazaru,
O Milosu,
I o Marku,
O krvavom Vidovdanu,
Robovanju ,
I ustanku.
Pa sad znadem koliko je
Propatilo moje „srbstvo”
Boreci se kroz vekove
Za slobodu i jedinstvo.

(Ne znam autora, al’ svidja mi se pesmica)

[cicka]

NEMAM VIŠE VREMENA

Nemam više vremena za duge rečenice,

Nemam kad da pregovaram,

Otkucavam poruke kao telegrame.

Nemam vremena da raspirujem plamen,

Sad zaprećem šake zgorela žara.

Nemam više vremena za hodočašća,

Naglo se smanjuje putanja do ušća,

Nemam kad da se osvrćem i vraćam.

Nemam više vremena za sitnice

Sad treba misliti na večno i neobuhvatno.

Nemam kad da razmišljam na raskrsnici,

Mogu stići jedino kudgod u blizinu.

Nemam vremena da išta izučavam,

Nemam vremena sad za analize,

Za mene je voda sada samo voda

Kao kad sam je pila sa kladenca;

Nemam kad da razlažem naa sastojke nebo,

Vidim ga onakvo kakvo ga vide deca.

Nemam više vremena za bogove tuđe,

Ni svoga nisam dobro upoznala.

Nemam kad da usvajam zapovesti nove,

Mnogo mi je i starih deset zapovesti.

Nemam više kad da se pridružujem

Ni onima koji istinu dokazuju.

Nemam kad da se borim protiv hajkača.

Nemam kad da sanjam,da lagano koračam

.

(Desanka Maksimovic)

[Jolly_walker]

Ne znam naslov



Drsko me budiš
Uz klepet vetrenjača
Opet u ono doba
zoveš neprijatelje
Guraš me od sebe
Kao da ne znam
Kada gitara u ćošak
Sklonjena spava
To je zbog prašine
Kažeš
Tako se meri vreme
promaklo u brojke
Ćutim
ne čitam
tišinu

Ćutim.
Krenem
pa se vratim
I ja se bojim

[ZOE]

• Majci

• Jesi li ziva starice moja
  Sin tvoj zivi i pozdrav ti salje
  Nek uvece nad kolibom tvojom
  Ona cudna svetlost sija i dalje
  
  Pisu mi da vidjaju te cesto
  Zbog mene veoma zabrinutu
  I da ides svaki cas na cestu
  U svom trosnom starinskom kaputu
  
  U sutonu plavom da te cesto
  Uvek isto prividjenje muci
  Kako su u krcmi finski noz
  U srce mi zaboli u tuci
  
  Nema straha, umiri se, draga
  Od utvare to ti srce zebe
  Tako ipak propio se nisam
  Da bih umro ne videvsi tebe
  
  Kao nekad i sada sam nezan
  I srce mi zivi samo snom
  Da sto pre pobegnem od jada
  I vratim se u nas niski dom

• Vraticu se kad u nasem vrtu
  Rasire se grane poput cveta
  Samo nemoj da u ranu zoru
  Budis me kao pre osam leta
  
  Nemoj budit' odsanjane snove
  Nek miruje ono cega ne bi
  Vec odavno zamoren zivotom
  Samo cemer osecam u sebi
  
  I ne uci da se molim. Pusti
  Nema vise vracanja ka starom
  Ti jedina uteha si moja
  Svetlo sto mi sija istim zarom
  
  Umiri se, nemoj da te cesto
  Vidjaju onako zabrinutu
  I ne idi svaki cas na cestu
  U svom trosnom starinskom kaputu.

• Sergey Aleksandrovich Yesenin

[kissigirl]

MOJE LICE U TVOJIM RUKAMA

Kad me gledaš,
kad uza me, bez pokreta, sjedeći, blago se nagibaš;
kada pružaš svoje dvije ruke, tako umilna, jer želiš,
jer bi eto htjela dotaći, da, moje lice.
Tvoje dvije ruke, kao iz sna,
koje me kao neka sjena dosežu.
Gledam ti lice. Dah nježnosti izbio je iz tebe
poput svjetlosti u crtama tvog lica.
Kako lijepa izgledaš! Izgledaš više djetinjasta.
I gledaš me.
I smiješiš mi se.
Što li tražiš kada me, pružajući ruke, nijema,
dotičeš?
Osjećam žar sjene, dima što živahan stiže.
Kakva ljepota, dušo moja! Nastamba, u zanosu,
mirna počiva.
Ti šutiš a ja osjećam svoje lice, zbunjeno, blago,
među tvojim prstima.
Nešto moliš. Pretvaraš se u djevojčicu koja moli.
Nešto tražiš. Prelama se neki glas koji ne postoji
i koji nešto ište.
Zakašnjela ljubav. Ljubav u prstima koja kuca bez
buke i bez glasa.
A ja te gledam u oči, gledam i čujem te.
Čujem dušu posve tihu, djetinjastu, koja pjeva
slušana.
Ljubav kao cjelov. Ljubav u prstima koju slušam
zatvoren u tvoje ruke.

Vicente Aleixandre