Poklonite pesmu...

[Crazy Angel]

Nepoznat Autor-Voljet cu te

Voljet ću te i kad budem
stajala u bijeloj vjenčanici
kad mi na ruku bude stavljao
prsten neki sretnik....
Voljet ću te i kad budem
vodila sina za ruku
sina koji će nosit ime tvoje....
Voljet ću te i kad mi lice bude
puno bora koje se bijele kao snijeg.
Moje posljednje misli i riječi u
mom životu bit će upućene samo tebi...

[silvia]

Miladin Beric - Epilog

Nisam li drugacije zamisljao ovu noc,
purpurnu do zvijezda,
biserno-hladnom sobicku bez zidova
i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu.
Bit ce da jesam jer samo klovnovi znaju
koliko je najcesce tuzno ono sto izaziva smijeh...

A ja jos uvijek nosim one iste
vagone neistovarene njeznosti ispod koze
kao usnulu obalu vrele krvi
u ocima koje su ponekad zelene.

Na sto te nocas sjeca sve to?
Dva svjetla u jednom mraku sta cine?
More ili moru...
Okean ili kap...
Trijumpf ili elegiju...

Znam,
vrijeme je rastanka
i svaka staza nekuda vodi...
osim unatrag.
A ja bih nocas upravo unatrag...

Ti dobro znas, biseri u mom oku ne poticu od kapi
vec od uplasenih svitaca koji ti vise ne pripadaju.
Rukama sada gutam prazninu dok tisina postaje bodljikava,
kao noc usamljenog vojnika.
Prst sudbine... ili dva i po prsta sudbine?
Dvije jednake zvijezde nisu li najudaljenije?
U praskozorje kad nas vise ne bude
ostace samo milion pahulja vrelog snjega na vrsku granate.

I mjesec je svjestan da postoji jos samo dok pliva na povrsini vode,
kao posljednji camac u posljednoj noci,
a srebrni trak rijeke u njegovom oku je samo mac sudbine
koja ga dijeli na pola.
Zatvori vrata,
iza crvene zavjese je i crvena svjetlost.
manje crvena, a
ja iza nje ucim da zaboravim.

U svijetu slavuja i cvrcaka osim krvi postoji jos pjesma,
nemoj nikad bar to da zaboravis,
ostalo je uglavnom nevazno.

Mali moj svicu, ciji mrak nocas cinis blagim.

[ZOE]

Daleko u nama
(Vasko Popa)

Očiju tvojih da nije
ne bi bilo neba
u malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
zidovi ne bi nikad
iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
vrbe ne bi nikad
nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
sunce ne bi nikad
u snu našem prenoćilo

Pahuljica si snežna
tišinu oko mene
što raspeva

Grana si mi rascvetana
osmeh na usnama
što mi zapali

Oluja si letnja
krila što mi da
i polomi

Dunja si zrela
u srce što mi padne
duboko

Ulice tvojih pogleda
nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica
na jug se sele

Sa jasika u grudima tvojim
lišće ne opada

Na nebu tvojih reči
sunce ne zalazi

Koraci tvoji sa pločnikom
razgovaraju

Koraci tvoji pevaju
u mome telu

Bosi koraci tvoji vesele
stidljivu rosu

I duboke ostavljaju tragove
u snegu moga srca

Prisutna si
u žiži moje samoće
sa dve ruke
kako bih svet zagrlio

Prisutna si
u prozoru moje suze
u dva oka
kako bih svet udomio

Prisutna si
u svakoj mojoj pesmi
u jednom snu
kako bih svet obogatio

Sijalicu dobru pališ
u tuzi mojoj smedjoj

Livadu mi prostireš
na grudima svojim

Golubove okupljaš
u radosti mojoj bele

Cigaretu mojih briga
u srcu svome gasiš

U grozdu tamjanike
na moje usne čekaš

[vojvodjan]

Malo da vas oraspolozim.....ne mora uvek ozbiljno i tuzno...

Мишко Пишко



Ево једног
дечака Мишка,
који у гаће
каки и пишка.

Легне да спава
у пола девет,
ноћу укаки
цео кревет.

А дању прави
барице мале,
и пуни гаће
као од шале.

И зато су га,
уместо Мишко,
обично звали
мишко Пишко.

Када у кућу
гости дођу,
без неке гужве
они не прођу.

Похвале Мишка:
''слатко си дете!''
А он укаки
руке и пете.

Често је, кажу,
и то било,
да Мишко тетки
пишка у крило.

''Докле ће тако?''
-тата се љути,
а Мишко само
пишка и ћути.

Нуде му ношу:
''Ево је, ту је!''
Мишко за ношу
неће да чује.

''Кажи што нећеш,
драги сине,
дали те можда
нешто брине?''

Да те мазимо,
па ти си мали.
Или ти нешто
друго фали?
''Хајде бар једно
гованце жуто?''
-моли га деда
забринуто.

Дуго су чекали
крај ноше Мишка,
све обећавали,
само да пишка.

''Нећу и нећу!''
-Миша се дере,
опет у гаће
пишка и сере.

Нису већ знали
шта ће од бруке,
па су решили
да дигну руке.

Скупи се тада
родбина цела,
закључи брижна
и невесела:

''Шта да радимо,
снашла нас беда,
такав је Миши
био и деда.''


А деда прича:



''Био сам мали
као ти, Мишко,
па сам у гаће
какио, пиш`ко.

Стотину пута
пишк`о сам тату
кад ме је носио
на своме врату.

Лонац је стављен
под мој креветић,
а по соби је
тек`о поточић.

Мајка због тога
не хте да гњави,
него ме пусти
босог по трави.
Правио сам
гованца фина
и поточиће
-то је милина

А када ми се
допало тако,
ја сам на ношу
прешао лако.

Гаће су суве
и шта ћеш боље,
ја `ватам зјала
до миле воље.

''А сад ко пиша?''
-упита Миша.
Сви се згрануше
и запањише.

''Деда у шољу''
-бака рече-
''пишка и каки
јутро, вече.

Тата и мама
Исто тако,
показаћемо
ево, овако.''


И појурише:



Неко на ношу,
неко на шољу,
само да Миши
испуне вољу.

Миша повика:
''Па то је лако,
сада ћу и ја
исто тако.''

Родбина цела
сад, ево, пиша,
сви су весели,
пишка и Миша.




Креативни центар 1994

[ZOE]

Herman Hesse - BITI SREĆAN

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

[kissigirl]

Ne placi mala moja
Ima dana pred tobom
Prvi put kazes zbogom
Pa je tesko znam

Ne placi mila moja
Mnogo boljeg te ceka
Zivot nas kao rijeka
Nosi dalje sad

Moje igre su teske
Ne znam ljubav da dam
Volim stvari daleke
I trazim ih sad

Ne placi duso moja
Nek te muzika tjesi
I makar ti se smjesi
Kad ne mogu ja

nepoznat autor

[kissigirl]

Stajala sam srecna,dok tiho vijetar ljuljao je grane...
Pricala mu pogledom,iz proslosti uspomene stare...
Stajala sam i gledala u njega,u njeove oci plave boje...
Ah,te plave oci,oci tvoje...
Pitala sam tisinu,dal postoji sreca,kao veceras sto je...
Dal postoji ista ljepse,od ociju plave boje...

Stajala sam srecna,dok se vijetar igrao oko njegove kose...
Prisla mu tiho,i s usnama kao kapi rose,
dotakla usne sto za ljubav prose...
Zatvorila sam oci,te oci plave boje,kao da su zelile da kazu,
veceras su one zauvijek tvoje...
Pitala sam vijetar,dal postoji sreca kao veceras sto je...
Da me ljube usne,sto nikad nisam mislila,da ce biti moje...

Da,..ipak postoji sreca,kao sto su oci plave boje...
Upitaj se i potrazi,pa nek budu isto tvoje...
To su oci sto u ljubav, vjerovat bi znale...
Rekle bi ti istinu,iako su male...oci plave boje.

nepoznat autor

[kissigirl]

Kad ti zidovi jednog dana budu
jedini pogled...
Kad se stisa pijesma sto je nekad svirala glasno...
Kad ti tama obavije lice...
Bol ce te prisiliti na suze i u tim trenucima sve ce ti biti
jasno...

Jasno ce ti biti da si izgubio
nesto vrijedno i shvatit ces
napokon da zlato nije sve sto sja...
Shvatit ces al'prekasno duso moja jer sad na drugoj strani svijeta novi
zivot zivim ja...

Kasno ce biti kad shvatis da nisi bio svijestan sto si sve imao...
Ovog trenutka kad si izgubio sve...
Nije mi zao sto ti je sad onako kako je meni bilo...
Da i ti osjetis kako peku vrele suze te...

Nije mi zao jer ces samo tako nauciti smisao ljubavi i njenu
vrijednost;da se snjom ne trguje,da cjene nema...
Za sve iduce ljubavi sto ce na tvoj put doci...
nek ti ovo bude savijet a ne samo bolan posjet uspomena...


nepoznat autor