Poklonite pesmu...

[blueella]

zvuk gitare i tihi jecaj djeteta u meni...

dugi pogled.., hladne ruke i moje srce usamljeno trazi svoj let...

dali ce ga naci moj duh? , dali ce suze pokazati da je sada dosao mir?, moj mir...

crvene usne i tihi glas, uzbudeni pogled u njegovom oku , ...ja se smijesim....

ko li ce me uhvatiti dok padam? , hoce li mi ptice dati svoje gnjezdo??

ili ce mi on dati svoj bogati kutak pun latica ruza???...

moj je let iznad mora i zvuk cujem iz daljine , miris doma, miris njegov ...

i ja se smijesim .....

tiho ponavljam molitve i obecanja i nijedno mi se nece ispuniti, jer tako mi je sudeno....

ionako se smijesim ...

jer sam nasla moj mir.....

Natalija D.

[blueella]

Nesto se desava, unutra, duboko, skuplja se
kao grc,steze i boli ..
Lagano, pa sve jace ... Osjecam ... klizi mi iz prstiju, osjecam ...
Umirem ... gasim se, poput sjaja zvijezdice u svitanju dana ...
pozornica. Veceras nastupa tama.
Tuga, vjerna joj publika..
Svjetlost... svjetlos je prolazna ...
Vristim !
Nitko vapaj ne cuje ..
Boli ..
Nema lijeka ...
Znam. ......To je zivot ......


by njezna

[silvia]

Charles Baudelaire
HEMISFERA U KOSI

Dopusti mi da udisem dugo, dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao sto zedan uranja glavu u vodu izvora
i da masem njima
kao mirisljavom maramicom
istresajuci iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati sta sve vidim
sta sve osecam
sta sve cujem u tvojim kosama
moja dusa lebdi na mirisima
kao sto dusa drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leze velika mora
ciji me monsuni nose prema
blazenim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirisljav
od plodova lisca i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tuznih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
ladja svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu slozenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde pociva vecna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih casova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe ladje
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvecem
i praznih posuda iz kojih struji svezina
u toplom domu tvojih kosa
udisem miris duvana izmesan s' opijumom, secerom
u noci tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribezjima tvojih kosa
opijam se mirisima sacinjenim od sumske smole, mosusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teske pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
cini mi se da jedem uspomene...

[silvia]

Ljubavi moja ne reci nista vise
Ostavi nek padnu obe ove reci u cutanje
Kao kamen dugo glacan izmedju dlanova mojih ruku
Kao kamen hitar i kamen tezak
I dubok svojim padom kroz nas zivot
Dugim putovanjem i nista ne susrecuci do samo ponor
Taj beskrajni put bez suma da trajanje
I nespecavanje nikakve daleke vode radja uzas
Nikakve povrsine dodirnute nikakvo odskakivanje od prepreka
Nista do univerzum koji treba dostici i ja te uzeh za ruku
Nikakav eho sve pada i uzalud sam culio uvo
Nista cak ni uzdah ni sinkopa zvuka
I ukoliko vise pada i prolazi kroz tminu
Utoliko vrtoglavica raste i noc je sve brza
Nista do samo zahuktali teret
Neprimetna pesma izgubljena
Izbegla lepota poneta i sudarena
Vec mozda ili ne
Ne jos ne ljubav
Nista do samo nepodnosljivo odlaganje bez mere
Smrvljavaju sigurnom uzasno podmetnutom
Kamen ili srce stvar savrsena
Jedna stvar dovrsena a ziva ipak
Pa preko toga udaljuje se i manje je kamen
O naopaki bunaru gde plen posle tame polece ko ptica
Kamen ipak kao svi kamenovi
Na kraju krajeva koji se zamara od svega
I zavrsava time da bude samo grob
Cuj cuj
Izgleda da preko ograde bunarske
Nece preci krik udar ili lom
Vec nejasno i uzvitlano neodredjeno zastraseno
Svetlucanje bledih i cistih dubina
Slicno prividjenjima u detinjskim pricama
Boja nas samih mozda za poslednji put
I kao da je sve bilo iznenadno sve sto jos moze biti
Doslo da nadje objasnjenje jer je neko
Koga nisu videli da je usao podigao zavesu prozora
A kamen tamo dole nastavlja do zvezdanih dubina
Sad znam zasto sam rodjen na ovom svetu
Pricace se moja istorija jednog dana i njenih hiljadu peripetija
U stvari sve je to samo leprsava varka
Venac od sarene hartije za jedno vece u siromasnoj kuci
Sad znam zasto sam rodjen
I kamen silazi dalje izmedu nebuloza
Sta li je gore sta li je dole u tome donjem nebu
Sve sto sam kazao sve sto sam ucinio sve sto sam izgledao da sam
Lisce lisce koje umire i ne ostavlja drvetu do samo goli pokret svojih ruku
Evo ispred mene velike istine zime
Svaki covek ima sudbinu varnice
Svaki covek je samo
Vidjeni cvet a sta sam vise nego svaki covek
Moja gordost je da sam voleo
Nista drugo
A kamen se zariva bez kraja u prasinu u prasinu planete
U sustini sam samo malo vina prosutog a vino
Svedoci o pijanstvu u rano bledo jutro
Nista drugo
Rodjen sam bio za te reci koje rekoh
Ljubavi moja

Louis Aragon

[Aca1983]

NAJBOLJOJ DEVOJCI NA SVETU


Beli golub je pao na tvoj krov
Hteo je nocas da cujes moj zov,
Da ti svojim prisustvom
kaze da ti si u srcu mom.
Golub ljubavi,....Golub mira,...
Govori da u mome srcu muzika svira.
Svira zbog tebe,
I neizmerne zelje da te vidim.
Ne, ja se toga ne stidim.
Tesko je vreme za mene,
Ali, znam, prebole bih sve uz tebe.
Osecam,...da ti si moj spas,
I shvatam, sve vise zelim „nas”.
Zelim tebe pored sebe,
Zelim da me volis,
Zelim da te volim,...
Zelim da me mazis,
Da me od ovog surovog sveta pazis.
Ali,da li je to u redu?
Ne znas me ni stoti deo dana,
A ja bih zeleo da tvoja dusa bude meni odana.
Izvini,...o, oprosti meni,
Ja samo ne mogu da zivim vise u seni...
Seni ljubavi koja ceka,
A tako,tako je daleka....



Pozdrav od autora-Aca1983

[psssst]

OPOMENA

Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznaćemo tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.

M.Antic

[blueella]

Ostali smo u oblacima nadanja ,
nedovrsenih recenica.
U beskrajnim hodnicima bez koraka,
-zamisljeni u tisini.
Izmedju prolaznosti i strpljenja
u iscekivanju prvog koraka.

Jos uvijek na istom mjestu,
od straha da ne izgubimo i ovu
beskrajnu tisinu.

by Noela

[blueella]

Kad vrijeme odnosi sve sto je lijepo
A srce ranjeno vapi do neba,
Trazim slamku nadohvat ruke
Ona mi jedina ostaje i treba

Na oprostaju nasem tek pogled u oci
Ja nista vise od Tebe ne molim,
A moje ce srce sapnuti tiho:
Jos uvijek,jos uvijek Te volim

Zivotna rijeka nek tece dalje
Nek nosi sve sto nade na putu,
I tad nemoj zavirit mi u dusu
Da ne vidis ranu bolnu...ljutu

I pocet cu zivot posve iznova
Smijeskom pocinjat svaki novi dan,
Ponavljat cu u sebi po stotinu puta:
Ostat ces moj nedosanjani san!

by enie

[blueella]

Proslo je sve; i jedva dusu dirne secanja talas drag
k´o s veceri kad tihom vodom pirne
daleki vetar blag.
Proslo je sve sto bolelo me ikad!
O, laz je da ne zaceli nikad
rana i radosti trag.
Bez nespokojstva, bez srdzbe, bez krika,
secam se danas ja
ljubavi nase, tvog smeha, tvog lika;
a srce jedva zna
za uzas dana, za besane noci,
za kletve da se ziveti nece moci,
za gorke snove bez sna.
Kako se mirno pozdravljamo sada!
Ni bol,ni gnev, ni strah.
Proslo je sve.
I samo katkad, kad mesecev takne me prah
dusu mi talas jedan jedva dirne,
ko tihu vodu u veceri mirne
dalekog vetra dah.

Massuka