Sergej Aleksandrovič Jesenjin

[blueella]

IZLAZAK SUNCA

Rujnom zorom se razarilo
Plavetnilo neba tamno,
Prostore je sve ozarilo
Od buktanja zlato plamno.
U nebesa sunce plovi
I zraci mu pozar cine.
Odrazeni od njih, novi
Rasuli se u daljine.
Vec po zemlji poigrava
Jarkih zraka zlatno kolo
I nebeska kapa plava
Prostrla se naokolo.

[blueella]

Vecer je crne obrve svio,
neciji konji stoje kraj kuce.
Nisam li juce mladost propio,
nisam li prestao voljeti juce?
.
No ako jednom i zavolim drugu
i s njom cu, znadem, bilo s kojom,
sanjati o tebi, krijuci tugu,
o tebi koju sam zvao svojom.

Pricat cu sto je bilo davno,
o svemu sto si sa mnom provela.
O glavo moja, luda glavo,
do cega si me samo dovela.

[blueella]

O GLUPO SRCE

O, glupo srce, ne tuci!
Sve nas je varala sreća,
tek prosjak se kobi sjeća...
O,glupo srce, ne tuci!

Mjeseca žute šare
krošnjama kestena teku.
Lali skrivam u šalvare
glavu pod koprenu meku.
O, glupo srce, ne tuci!

Nekad smo prava djeca,
i plač i smijeh odjednom:
dok neki vječito jeca,
radost je suđena jednom.
O glupo srce, ne tuci!

Života varka ne uspi.
Nove se napijmo snage.
Srce bar sada usni,
ovdje, u krilu drage.
Života varka ne uspi.

Možda će i nas otkriti
usuda lavinska struja,
na našu ljubav odvratiti
pjesmom k'o u slavuja.
O, glupo srce, ne tuci.

[blueella]

Sumrak već. Koprivu
Zari rosa, živu.
Ja stojim kraj druma
Naslonjen na ivu.

Mesečina jaka
Na krov naš se lije.
Ja slušam, daleko
Slavuj pesmu vije.

Lepo je i toplo,
Ko uz peć, kad sneg će.
A i breze stoje
Ko velike sveće.

Dalje, preko reke,
A pred šumskim humom,
Sanjiv čuvar lupa
Svojom motkom suvom.

[blueella]

***
Tu, gde istok kupusište
Vodom boji u crveno,
Klenić svoju majku siše,
Zelenkasto vime njeno.


***
Peva zima i zavija,
Pod vetrom bor se savija
I šuma ječi sva.
Magluštine osedele
U tuđe teku predele
U žalosti bez dna.

Pred kućom, poput ćilima,
Na snežnim svojim krilima
Mećava širi stud,
A vrapčići lepršavi,
Ko sirotani mršavi,
Uz prozor greju grud.

Ptići se tu šćućurili,
Glad ih i led iznurili,
Pa traže topli kut.
Na kapke što kloparaju
S urlikom se obaraju
Zima i vetar ljut.

I ptice san obuzima.
Dok vihor vlada luzima,
A oknom leden splet,
Snivaju kako doleće
S osmehom toplim proleće
I suncem budi svet.

[blueella]

PODRAŽAVANJE PESMI

Pojila si konja iz dlana u hodu,
A breze su smerno gledale u vodu.

Vrebao sam tajno povezaču štavu,
Uvojcima crnim lokrivenu glavu.

I želeo strasno uz šapat brzaka
Da poljubac otmem sa usne od maka.

Al nestašno ti si, mahnuvši mi rukom,
Nestala uz zveku potkovica trkom.

Nepovratno dani odoše u roju...
Video sam tako i sahranu tvoju.

I uz plač opela, uz pojanja jeku,
Kao da sam čuo potkovica zveku.

[zmax]

Kurva

Pij, kurvo noćas iz moje čaše,
nek’ žudnja oko ti zamuti
da osetim te svu
i miris tvoje, pićem uprljane puti,
a vi cigani prokleti bili,
što me gledate tako?
Kao da nikada niste videli
kako je neko kao malo dete plak’o.
A ti me gledaš, kurvo!
Misliš uzećeš mi pare,
ne dam ti ništa, uzeću ti sve.
Da vidiš kurvo, kako se kurva vara.
A vi, cigani, tiho svirajte
ja plaćam vas i vašu pesmu
da vidiš kurvo, kakva je pesma
koja se o tebi peva -
ja propao čovek, ti propala žena,
mi više nikada nećemo šetati,
niti deliti nežnost i smiraj sutona
ona je otišla vozom od jednog vagona
ona je otišla da se ne vrati
njen odlazak je otvorio flaše
pevam i ja tebi lepoto mojih
propalih dana
i možda nekad, a slutim
da će biti kasno.
Za ženu priznajem samo kurvu,
poštene neka mi oproste,
pevam jer prošlost mi neka
i nečija treba,
da zaboravim i prebolim
jer bio sam čovek kafanski,
ne sanjiv kao grobar,
ja samo želim da me noćas neko voli.

[Bazarov]

Umoran u rodnom kraju
za poljima modrim kunjam.
Ostaviću svoju staju
ko lopov, skitač, da lunjam.


Kroz pramenje belo dana
potražiću bedne kuti.
Za me drug će sa svih strana
zalud nož da oštri ljuti.


Na drum sjaj će da se lije
usred polja zelenoga.
Ona, koju duša krije,
prognaće me s praga svoga.


Domu svom povratiću se,
tuđom srećom da se živi,
pod oknom — obesiću se
o rukav, u suton sivi.


Sede vrbe kraj ograda
nežnije će glave sviti,
prljavog će mene tada
uz pseći laj saraniti.


Mesec dalje zaplivaće,
roneć vesla svoja jače.
Opet, uz plot, Rusija će
I da igra i da plače.

1915.