Omiljen stih

[TEODORA]

DAJ MI SNAGE...

Daj mi snage
Da volim i kad je teško
Da praštam i kad nemam snage
Da želim i kad nastupe suše
Daj mi snage
Da verujem i kad ne čujem zvona
Da nađem put i kad se izgubim
Da se molim i kad nas nema
Daj mi snage
Da izdržim i kad stanem
Da plivem i kad tonem
Da se dignem i kad padnem
Daj mi snage
Da prepoznam boje boli
Da vidim koliko me ko voli
Da ćutim i kad bi nešto rekla
Daj mi snage.

Piroska Budisin

[TEODORA]

Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebeskim pismima.
Niti se oduprijeti mozes
niti preskociti dan.
Kao sto ne mozes
tudji san usniti
niti okom drugim
vidjeti.
Violeo bih da nisi ti
ona koju u ovom casu
volim.

Pero Zubac

[TEODORA]

Volim tvoje ruke za igračke
To telo koga skoro nema.
Žena je samo u mekoti mačke
Što u tvom struku prede i drema.

Kako da nađem reči detinje
Da ti objasnim šta ljubav znači
A da ne ranim to malo zverinje
Usnu na kojoj se mrve kolači.


O. Davičo

[Sokica]

TI KOJA IMAŠ NEVINIJE RUKE

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene čitati njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom.Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom.Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom će biti ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dječak kojega zaštitih
od uhoda napustome drumu.
Neka ti miriše cvijeće koje ja zaljevah
svojim suzama.

Ja ne dočekah najljepše doba
njegove muškosti.Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra
koja su pustošili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.

Ja neću voditi nikad za ruku
njegovu djecu.I priče
koje za njih davno pripremih
možda ću ispričati plačući
malim ubogim medvjedima
ostavljenim u crnoj šumi.

Ti koja imaš nevinije ruke od mojih,
budi blaga u njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice, dok na njega budu
silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude, i susjede
koji žale moju strpljivost

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga u njegovu snu!

Uf!Nisam mogla izdvojiti samo jedan stih!

[Cecara]

Po rastanku

I

Reci mi sad, kada vec proslo sve je:
casi bola i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reci tvojih kad dusa ne strepi-
reci, dal' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo, mnogo volela?

Reci mi sad, kad me ne volis vise:
kad ti se prosloj ruga nova sreca;
i kad se dana koji nekad bise
dusa ti samo kad me vidis seca-
reci, dal' te je moja radost bolela
jednom kad nisam vise
tebe volela?

Desanka Maksimovic

[Cecara]

Tuzno... jednolik, dug i vlazan jesenji dan se tmuri
Place bez kraja, bolno place
sumoran beskraj suri
U mrtvi suton sto se hvata,
jednaci, jeca vesma,
Po trulom liscu, preko blata
stara bolna i polagana
ubogih, mutnih, sturih dana,
jesenja kisna pesma....

V. Rakic

[sorpro]

Evo jedan i od mene, mislim skup stihova

Sve sam joj sem sebe poklonio svete,
moje tamne grehe i blistave snove,
sa ramena zvezde,s neba epolete,
kiše mojih tuga,moje blagoslove.

Sve čime se peva i sve što se ćuti,
džepove,u njima tajne sakrivene,
rukave bez kojih umiru kaputi
i ruke za njene grudi zašivene.

I oči,i uši,i osmeh sa lica,
najtiše tišine,i ušća i vrela,
celo jedno nebo oteto od ptica,
dlanove sa njenih ibraza i čela.

Olujama bola grudi razapete,
na asfaltnom polju srce od betona,
sve sam joj sem sebe poklonio svete
a samo je mene poželela ona.

Goran Vračar - poeta iz Istočog Sarajeva-Republika Srpska

[zmax]

Uzalud je budim (Branko Miljković)
----------------------------------------


Budim je

zbog sunca
koje objašnjava sebe biljkama

Zbog neba
razapetog između prstiju

Budim je zbog reči koje peku grlo

Volim je ušima....

Treba ići do kraja sveta
i naći rosu na travi...

Budim je zbog dalekih stvari
koje liče na ove ovde...

Zbog ljudi
koji bez čela i imena
prolaze ulicom

Zbog anonimnih reči
trgova
Budim je zbog manufakturnih pejzaža
javnih parkova

Budim je zbog ove naše planete
koja će možda biti mina
u raskrvavljenom nebu

Zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom!

Moja ljubav
puna drugih
je deo zore koju budim

Budim je zbog zore
zbog ljubavi

[Aca1983]

Ne mogu izdvojiti samo jedan stih, svidja mi se cela pesmica. Jedna od po meni najlepsih pesama:


Raport Generalu



Gospodine generale
smije li Vam se obratiti
vojnik bez vojne poste
ratnik bez ratnog rasporeda,
covjek koji je vojnicku zakletvu
sramno pogazio,
dezerter bez Otadzbine i casti
pokoran kvislinskoj vlasti,
sto plasljivo pred sobom gleda
kako kurjaci ostre
svoje ocnjake krvave,
cereci se zlokobno nesvijesti nasoj dubokoj
i nemoci nasoj da spasemo sebe
braneci Komandanta!

Moja je jedinica Generale
izbrisana iz brojnog stanja,
moja je ceta žrtvovana
i više ne postoji,
nasoj se „slavi” tiranin
grohotnim smijehom klanja,
a naše duse djavo trljajuc' ruke broji!

Moji su saborci kontuzovani
krestavim zenskim glasom,
oci nam sprzise bljeskom
mesije antihrista,
u tor nas ugoni farmer
svojim cuvenim lasom,
naše je dostojanstvo
ljigava kisna glista!

Marame crne ne vidimo,
crn nam obraz ne smeta,
grobova svojih se stidimo
stid nam je najmanja steta,
i djecu svoju
bez stida u oci gledamo,
jer i nas se ocevi stide,
i Vas bi Generale htjeli da predamo,
i red je da svi vide
da nismo ni Srbi,ni Pravoslavci,
ni ljudi ni pokorni suznji,
ni prokletnici sto Vam
svjesni izdaje svoje zavide,
ništa od toga Generale
MI SMO ObičnE GNJIDE!

Prastajte slavni Generale
ako se oprostiti može
vojniku sto nema ni hrabrost ni volju
da kaže:
„Pomozi nam Boze,
nas je Komandant na bojnom polju
i još se junacki bori,
da oslobodi vojsku svoju
da starog Srbina stvori,
da skine povez sa ociju naših
da budemo opet predaka vrijedni,
pomozi mi Boze,ljudi se plasih,
žrtvovah dusu
za zivot bijedni”.

Autor pesme: Likota

Izvor odakle je preuzet tekst :Internet, a link je:

http://republikasrpskaonline.forumup...skaonline.html

[ljubica]

stojan simic krpica

Ana,
moja
dragana


Volim
te
cistom
ljubavlju,
ne fizickom,
ne intelektualnom,
vec
duhovnom
ljubavlju,

ana,
vidim
te
u
svemu
i
svuda,

Ana,
ne mogu
da ne mislim
na tebe,
sve
vrijeme
zeleci
tvoju
srecu,

Ana,
ako
hoces
nadji
nekog
drugog
i
udaj
se
za
njega,
ako ce
te
to
usreciti,

Ana,
umrijecu
za
tebe
i
za
tog
drugog,
ako
ce
te
to
usreciti.