Poezija raspoloženja...

[Neuhvatljiva_]

SAKRIVENI BOL

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga cvrsto u sebi zgnjeci
I ne da mu prijeci u suze i rijeci.

Rad'je ga skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadrsce, zadrsce u njoj kadikad,
Ali u rijeci se ne javi nikad.

Dusa ga u se povuce i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bacen.
More ga prima Dnom,
da ga nikad ne izbaci plima.

Dobrica Cesaric

[TVO.JA_]

Skidam kaput ogorčenosti
sandale prošlosti su tako lagane
i kada bi htela mogla bih opet osetiti tugu
osetiti lance gorčine
omču svojih emocija
ali razgolićujem se
oslobađam od grča
znam da nećeš slediti moje stope u pesku
možda bi to još potajno poželela
a možda dubinski se pomirila
barem tako ćutim da jesam
sa krilima tišine
poletna su
nezameram ti više ništa,
znaš
poneki dan te pronađem često u pozadini svega
kako misao koja čuči i čeka da poskoči u srcu
ponekada sam smešna sama sebi sa svim izlivima
koji izašli su iz mene koje sam ti uputila
pa pobogu zar bi to bila ja
ali nema te više u svakom mom jutru
niti u svakoj mojoj večeri
puštam te
mirim se sa svime
znam da je moglo bilo bi drugačije
ma stare vetrometine
mogla sam te voleti drugačije
mogao si pokazati posebnije
moglo..
haha ne neću "delete" sada
izazvao si u meni emocije
kad-tad
i kako-tako
i tim zaslužuješ ostati uvek draga osoba mom srcu
nevažno sve drugo
bilo kako bilo
ipak u ljubavi i ratu sve dozvoljeno
pa što tebi zamerati stvari
kada ih ima toliko kojih mogu zameriti sebi vezano uz tebe....

J.J.Braddock

[Crazy Angel]

Moja velika želja

Kad te snenim očima vidim
U mislima ja poletim
Zamislim da u tvoj topli zagrljaj sletim
I da ti kažem koliko te volim

To su samo moje puste želje
Koje svakog dana nestaju
I uskoro prestaju

Prestaju i moji snovi
Tu dolazi život novi
Život bez tebe
Bez moje bivše male bebe

Meni sad srce jako lupa
I moje lice u suzama se kupa
Plačem jer te jako trebam
A tebe kraj sebe nemam



"nepoznat autor"

[Kathy]

KAD SE MENI PLAKALO


Kad se meni plakalo,
Vas nije nigde bilo,
Ni glasa vaseg ni pisane reci
Koja za nuzdu tesi.
Danas,kad vi placete,
Meni se bolno smeje...
Ukoliko mi nije otuzno i dosadno,
kao pred glupom scenom.
Eto,to vam je sve
Sto ljudi jedno drugom
Mogu u ovom kratkom zivotu da daju:
Potpuno nerazumevanje.

Ivo Andric

[TVO.JA_]

Razmisljanje

Ponekad nas zavede rec.
Ponekad rec zavedemo mi.
Ponekad.
Ponekad se u nas uvuce slutnja i ceznja,
pa se trazimo u nepreglednim mogucnostima stvarnosti.
Ponekad, samo ponekad,
koracamo sa oblakom u oku,
sa likom necijim bisernim ...
I tada nas uzmu nemiri i nadanja i strahovi ...
Ponekad, mislimo da je to bas ono pravo,
pa ga cinimo, ziveci ga nesebicno,
i tela i srca nam se rastacu u izmaglici
novog jutra ...


Ima li nas tada ko zaista?
I koga mi to imamo zaista?
Ponekad, samo ponekad, gubeci sebe,
gubimo i ono Sunce sto na nebu
cini nam se, blista samo za nas ...
I pitamo se tada ima li koga tamo
u toj pesmi od krvi i mesa,
sto misliti zna da misli.
I ne znajuci, umiremo uvek sami ...
I necije ruke, nezne, lake,
milovace nase odsustvo, nase nemanje ...
Ponekad nas zavede rec,
ponekad u trenucima ocaja i bola
zagledani u nebo posuto zvezdama
placemo, znajuci da nismo ipak sami ...

(Nepoznat autor)

[TVO.JA_]

Ni bogova ni molitava....

Pa ipak biva ponekad da čujem
Nešto kao molitveni šapat u sebi.

To se moja stara i večno živa želja
Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom traži malo mesta
U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
Gde bih najposle našao ono
Što sam oduvek uzalud trazio ovde:
Širinu i prostranstvo, otvoren vidik,
Malo slobodnog daha.

I.Andrić

[Kathy]

Kada na skup tihih misli prizovem sećanje na prošle stvari,
uzdišem zbog mnogih stvari koje sam tražio
i sa starim bolovima opet tugujem za dragocenim vremenom
koje sam uzalud trošio.
Onda mogu da ovlažim oko, nenaviklo suzi,
za dragim prijateljem skrivenim u večitoj noći smrti,
i ponovo oplakujem davno prigušen ljubavni jad.
Onda mogu da patim zbog prošlih patnji,
i da setno od jada do jada zbrajam tužni način već ožaljenih žalosti,
koji ponovo plaćam kao da ga nisam ranije platio.
Ali ako za trenutak pomislim na tebe, dragi prijatelju,
svo gubici se nadoknađuju, a sve tuge prestaju.


William Shakespeare XXX sonnet

[silvia]

Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vracas
kad vec jednom u svet krenes
Nemoj da mi nesto petljas
Nemoj da mi hoces-neces.

I ja bezim bez povratka.
Nikad necu unatrag.

Sta ti znaci staro sunce,
stare staze,
stari prag?

Tu je ono za cim moze da se pati
Tu je ono cemu mozes srce dati.
Al' ako se ikad vratis
moras znati
tu ces stati
I ostati.

Ocima se u svet trci
Glavom rije mlako vece
Od reke se dete uci
ka morima da potece.

Od zvezda se dete uci
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muci
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi vecno klija
i carlija tvoj pocetak.

Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.

Ako ti se nekud zuri,
stisni srce i zazmuri.
Al' kad podjes - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ces.
Ko zna zasto.
Ko zna sta te tamo ceka.
Ove su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.

Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi vecno kunja
i muci se tvoj pocetak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.

Zato leti.
Sanjaj.
Trci.
Stvaraj zoru kad je vece.
Nek' od tebe zivot uci
da se peni i da tece.
Budi takvo neko cudo
sto ne ume nista malo,
pa kad krenes - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.

Ko zna sta te tamo ceka
u maglama iz daleka.

Al' ako se i pozlatis,
il' sve tesko,
gorko platis,
uvek idi samo napred.

Nemoj nikad da se vratis.



Miroslav Antic

[mirka7]

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
ostani kraj njegovog uzglavlja i
budi blaga njegovom
snu koji je ostao
bezazlen.
V.Perun

Oni zbog kojih srce osećate kao ranu
al ranu zbog koje se jedino živi
u sećanje vam banu kad zavolite druge
i osetite se nesrećni i krivi
D MAKSIMOVIĆ