Poezija raspoloženja...

[kolle]

MLADI JESENJI DANI


Park zatrpan uvelim lišćem,
klupa umorna bez dvoje mladih,
jesen stiže dok srce lupa,
ljubav je večna iako stariš.



Čarobne ptice sede na grani,
pevaju pesme jeseni rane,
zima se sprema duga i hladna,
čekaju ptice toplije dane.

Kad se setim i nas dvoje
kako prođe deo dana,
tad se setim mnogih rana
u ljubavi s kazaljkom na satu.

Bili smo u polju i jeli slatko groždje,
trčali oranjem nogama bosim,
bili smo skupa uvek pred svitanje,
pokrivao sam te telom svojim.

A nas dvoje sada k'o jesenji dani
sećamo se klupe umorne u parku,
bili smo zeleni a sad k'o žuto lišće
polako starimo s kazaljkom na satu.

(C) Darko Kolar

[kolle]

FLUORESCENT - Darko KolarPostavljeno Tuesday, January 16 @ 18:02:57 CET od ljuba-trebotin

kolle FLUORESCENT

Kad vidim
bele zube
obasjane
besnilom
tada vidim
samo sažaljenje
i veliko milosrđe
isteklo sa jednim krajem
dok na zemlji
vlada mir
a sprovodi zakon
al ništa bez vere
obasjane vrlinom
uz pomoć prijateljstva
iz raznih nacija
povezane s'rodom
u svetu malih mravi

I ovca skakutajući
među mnogo
krava na paši
pod drvetom
a na njemu
jarebica
u podnožju
jedne šume
i opet smo skupa
istog lika
s'pogledom
u reku
ogledajući se
čudom neko
zapliva
posle sledi
kašalj
hladnoća
osećaj žeđi
pomalo glad...
pomalo žeđ...
pomalo...
glad,žeđ
od čega se
stane
dok gledam
u kosu
držeći lančić
s puno
vlažnosti
u ruci
pogledom
na more
na kome plovi
bela lađa

(C) Darko Kolar

[ZOE]

Dođi, da pokušamo.

Ja znam da ću opet stajati negde, daleko izvan nas,
naslonjena na zid u najudaljenijem kutu sobe na
četvrtom spratu.
Gledaću velikim očima,
sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
sa dosta ironije
možda,
i sa nešto malo sažaljenja:
šta rade ovi ljudi?
Svejedno.
Ja sam najzad razumela da ono
što je u jorgovanu nije nimalo važno.
Za sanjanje nisu postelje potrebne.
Pitanje je sasvim drukčije postavljeno:
da li će mo zatreperiti zajedno
kao one dve žice na Rilkeovoj violini,
iz kojih gudalo mami isti zvuk.
Ali ni on nije znao
na kakvom smo ludom instrumentu strune mi
i ko je majstor, koji nas drži u ruci.
Svejedno.
Nije mi potreban čovek da bih mogla sebe da lažem.
I suviše volim samoću, a da bih mogla ostati sama.
I suviše mi smeta galama, a da bih mogla ostati
sama.
Lutala sam već dovoljno.
Lutaću još dovoljno na svom putu između dva
drveta
na svom putu od kolevke do mrtvačkog sanduka,
od jednog ležišta do drugog.
Pa zašto onda ne bi došao ipak ti,
iako znam da ne postojiš?
Bio bi mi kao voda.
Ništa ne volim kao vodu,
hladan mlaz kroz grkljan,
nikad mi nije dosadila,
nikad je dovoljno nije bilo.
Onaj bokal vode što za svakim obedom popijem
sasvim sama
neka ti bude dokaz
da bi mi bio dovoljan jedan čovek,
samo da te nađem.
Ko zna pre koliko vremena su
nemilosrdni bogovi zavidljivo rasekli mene na dve
polovine
i sad tražim onu drugu.
Nadam se da si to ti, iako znam da ne postojiš.
Svejedno.
Ja nemam svoje trenutke kome da dam
i zato te zovem.
Dani se lako ispunjavaju satima i minutima,
u mesecu je broj dana tačno određen
i svaka godina ima dvanaest izbrojanih meseci.
Godine, meseci, nedelje, dani, sati,
horizontalne i vertikalne linije na tačnoj tabeli,
ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim
sadržajem.
Dođi.
Da pokušamo.
Možda se s tobom neću osećati kao uvek u tuđem
oku,
kao tužna, nespokojna avet među mirnim
mrtvacima.
Stajaću.
Gledaću na žalost i opet i izdaleka.
Ko zna,
možda smo jedno drugom tečnost, koja ispunjava
vrč do vrha.
Da li da te blagoslovim,
da li da te proklinjem, što ne postojiš?

Gordana Todorović

[Crazy Angel]

ZVJEZDICA

Ti si zvjezdica u mojoj noći
Ti si svaka moja pjesma
Zbog tebe ću poletjeti i poći
Visoko gore zvjezdama

Visoko gore koliko god treba
Tvoja ljubav dat će mi snagu
Da te skinem zvjezdice sa neba
Da te otmem iz krila Bogu

Dugo ćemo ostati zagrljeni
Čuvat će nas drugi zvjezda sjaj
Svi će znati da smo zaljubljeni
Nek' čekaju, al' neće vidjeti kraj

Dok te ljubim, dok te gledam
Shvaćam da si najljepša do sada
Svoje izmoreno srce ti poklanjam
Da ga staviš posred svoga gnjezda

Da me ugriješ
Da me sačuvaš

T.L.

[DrinChe]

O zveri, ja necu veceras u tami
Da ti svladam telo, vecno greha zudno,
Niti poljupcima u beskrajnoj cami
Da ti mrsim tuzno masne kose bludno.

Teski san bez snova moje srce trazi,
San koji ce svako kajanje da zbrise,
San drag tebi posle tvojih crnih lazi,
Tebi, sto o smrti znas od mrtvih vise.

Jer, Blud rijuc ispod otmenosti moje,
Jalovoscu svojom zigosa nas dvoje;
Al' dok ti u grudima surovim ko kam

Srce je kog zlocin ne vredja ni jedan,
Ja bezim, bled, videc les mrtvacki ledan:
Bojim se umrecu ako legnem sam.

[Cecara]

NEDOSANJAN SAN

Prostor sta je? Gde sam to ja?
Zivim za tacku u koju nemo zurim.
U njoj vidim tvoje oci sanjive,
otvorenih ociju tvoju senku jurim.

Bezvoljno setam ulicama ovim,
ne zelim da sretnem nikoga,
nema vise smisla cekati da te vidim,
odavno si nestao iz zivota moga.

Pomirena sa sudbinom svojom
i nemoci da te ikad vratim,
pokusavam da zivim novi zivot
a da ne placem i da ne patim.

Ipak se zatvaram kao skoljka,
povlacim se iz dana u dan,
uranjam u sebe gde te grlim vecno
i sanjam svoj nedosanjani san.

Monika Zivkov U sazvezdju bola

[TVO.JA_]

Ne gasne čovek

Ne gasne covek u bolnicama
u bolnom grcu nestajanja,
na mestima obelezenim
nevidljivim crnim tackama.
Ne gasne se
samo u poslednjem izdisaju,
gasne se u rastegnutim
trulim kopcama vremena.


Gasne se
na temelju,
pragu,
zaba
i zabole me
tanana dusina opna
i zadrhta nemocna u grudima.


Gasne se
i pre doktorovog pecata.
Ne radja se covek
samo u porodilistima,
ne pronalaze ih samo zecevi u kupusu
niti ih samo rode donose.
Ne radja se covek
kao u davninama
izmedju dva reda
okopanja kukuruza
bez doktora.


I ne zivi se
samo na odredjenim mestima.


Radja se covek
u ocima,
u mislima,
u venama,
u hlorofilu,
u obavijenosti blagim vetrom,
u pahuljama,
u zraku sunca,
u kapi kise,
u mirisu tople kafe,
u odsjajima.


Radja se i zivi
i bez pogleda
i bez dodira
u ljudima.
Radja se covek
pod magijom nota.


Radja se covek
u par neznih reci nekoga.
I ko ce znati
koliko smo se puta
rodili i umrli.
I ko ce znati
koliko smo puta
druge
cistim srcem
rodili
ziveli.
Ne gasne se,
ne zivi se,
ne radja se,
ne osmehuje se
samo na utvrdjenim
normama mestima.
Velika je to obmana.


Gasnuh…
Zabole me tanana dusina opna
i zadrhta nemocno u grudima,
al’ stade boleti,
al’ stade drhtati,
setih se Sunca radjanja,
osmeha,
zivljenja,
u grudima,
u bicima…
na nedodirljivim,
nepojmljivim,
nevidljivim
mestima.


autor:jelenaartpoezija

[TVO.JA_]

Kao što nisi ni ti......

Posula sam stazu kojom si hodio,
Najlepšim cvećem koje postoji,
Digla te na pijedestal sreće,
Jer si bio moj!

Posula sam za tebe,
Bacila pod noge,
Svu tišinu koju sam imala,
Šum mora na obali,
Skinula vetar s planine,
Stavila ga tebi da ga zauzdaš,
Zvezde sam nagovorila da sjaje,
Samo za tebe,
Sve jezike sam govorila,
Željama tvojim dvorila,
Obnažena sam pred tobom stajala,
Razodjenuta se do kraja!

Naučila sam svirati sve instrumente,
Reči svih pesama sam znala,
Našala sam žutu dunju,
I ružu plavu u pupoljku,
Da ukrasim tvoju glavu,
Dok te ljubim na mesečini,
Prstima prolazim kroz kosu,
Nežno milujem lice!

Sada namršteno lutam,
Peščanom obalom mora,
Promatram igru talasa,
Galebova koji lete,
Vetar razgrće borove,
S maslinama se igra,
Uzbunjeni galebovi nadleću me,
Kao da sam im uzela mesto,
Krikovi se obalom šire,
S mojom prisutnošću se ne mire,
Kao što nisi ni ti…

J.J.Braddock

[ljubica]

stojan simic krpica
LJEPOTICE

Ljepotice,
svi
zude
za
tvojim
tijelom,
niko
ne
cezne
da
se uskladi
sa
tvojim
umom,
akamoli
da
usreci
tvoje
srce,
svako
iskoristen
od
svojih
utisaka,
a
samo
ja
besmrtnom
ljubavlju
volim
tvoju
dusu
sa
kojom
se,
u
ushitu,
sjedinjuje
moja
dusa
bivajuci
jedno
s
Bogom.