Poezija raspoloženja...

[Kathy]

Poslusaj...

Poslušaj glas mog srca,
Dešifruj mu svaki zvuk,
I pridruži mu pravi ritam,
Drhtaj i vrisak, lupanje i usklik,
Samo neka još ne bude muk.

Okači na prozore duše
Sve fenjere dobrodošlice,
I prihvati me ovakvu
Kakva zapravo i jesam.

Bez oklopa, bez glume,
Bez šminke i ulepšavanja,
Ugosti me kao siroticu,
A u ponoć, tko zna, možda
Postanem samo tvoja princeza,
Možda se pretvorim i u miljenicu.

nepoznat autor

[ZOE]

PESMA O POVRATKU

Znam: neću se nikad vratiti.
Ne znam ni gde bih,
ne znam ni kuda.
Daleko nadamnom, obasjan nečim,
srebrom oivičen oblak krivuda.
Jedna je stvar na kratko svratiti;
usniti odjek poznatih reči;
upiti šapat večeri blage
što se prosipa duž aleja;
na tren baciti pogled da luta
kroz neke osobe znane i drage,
pa onda dalje duž prašnog puta,
dalje, duž pruge,
dunavskog keja…
Zaleđen pogled vraća mi svu
surovost jave…
Jesam li kleta?
Još ne znam da l' mi je kuća tu,
il' ovde negde, preko p'o sveta…
Svaki dan ponešto novo sine
a ja mrem hiljadu malih smrti.
Ustajem, padam,
kopam visine
od kojih mi se u glavi vrti.
Kad hoćeš da te obmane varka
sedneš na vrtešku dva tri kruga;
ipak, ne živi se sred luna parka.
Živeti život –
to je stvar druga.
Nošena vetrom, od snova sva sam.
Pitam se, ko sam?
Pitam se, šta sam?
Pitam se, ko li je izrek'o reči –
ko je to slagao da vreme leči?
Prosuta nada u beskraj briše,
izmiče, beži,
a nema nove…
U uglu oka dosadne kiše.
Imam još samo nezgasle snove…
Znam: neću se nikad vratiti.
Nemam ni gde,
nemam ni kuda.
Ipak, magličast san me zove,
opija, mami me kojekuda…
U meni drema čežnjivom ćutnjom
osmeh beogradskog aprila,
pogled ukraden
neveštom slutnjom
uz žamor turskih karanfila.
I niko ne zna niti će znati
ona bulevarska jutra rana
čije još tajne,
tužne i sjajne,
čuvaju krošnje nekih platana.
U dahu osećam miris prašine
dok letnje sunce ulicom peče;
san se kotrlja niz vrele šine
u neko daleko,
setno veče,
u ruku što topao osmeh pruža
kroz neke male,
sitne radosti.
Miris dunja
i miris ruža…
Jeli to san il' senka mladosti?
Misao mi se Dunavom plavi.
Sunčevo crveno zlato se prosu.
Maslačci plešu u modroj travi
dok duge senke rađaju rosu.
Začujem cvrčke, ugledam svica –
da, to noć već navlači halje…
Pozdravljam ulice, poznata lica.
Nešto u meni
tera me dalje…
Zenicom milujem obrise grada.
Sivilo sluti jesen sve više…
Otvaram kapke ali ni tada
ne dam da jesen,
ne dam da zima,
ne dam da vetrovi,
ne dam da kiše
ubiju sve to što još imam.
Nošena vetrom, od snova sva sam.
Pitam se, ko sam?
Pitam se, šta sam?
Snovi su snovi, to znam, samo,
i snovi imaju lice i boje…
I tačno je: ja nemam ništa tamo
al' opet, nekako, sve je to moje.
Nadamnom posrebren oblak vrluda.
Lomim u sebi:
da li ga pratiti? Ne znam ni gde bih,
ne znam ni kuda.
Znam samo: neću se nikad vratiti.

Dragana Konstantinović

[TVO.JA_]

Kad imaš svoga anđela...
...a kako da ti zahvalim na ovom osmijehu koji se nakon dugo vremena, na moje lice vratio...!?
...i kako da ti pružim ruku pa da me povedeš - na naše mjesto... ništa veliko, ništa sjajno... ali toplo, s puno sunca
... i naše... sama nama znano.
...a kako da ti zahvalim što si uvijek uz mene, a zaista, daleko... predaleko... kako da ti zahvalim što si umio ostati čovjekom
... bez obzira na sve što te u životu pratilo...
...kako anđele?
...ovom pjesmom nespretnom.


Elfrida Matuc - Mahulja ( Ida )

[Kill Bill]

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov

[Crazy Angel]

Uvenula sam poput crvene ruže-Nepoznat autor

Sve ove godine bio si Bog u mojim očima
Samo tvoju ljubav sam prihvaćala
I samo tebe sam ljubila

Kroz dane na tvoju ljubav sam navikla
Kroz sat u sat tvoje ime sam ponavljala
Iz minute u minutu sam bila sretnija

Sve je poćelo ići tako nizbrdo
Poćeli smo se odvajati jedno od drugog
I ti si odlućio sve zaboraviti

Moje srce je poput uvenule ruže
Patnja je što mi ti pružaš
Ako je to tvoja cijena,patit ću do kraja života

[Crazy Angel]

Moje sedmo nebo-Nepoznat autor

Kad osjetim dodir u mojoj kosi
Na mislima poletim ja
U sednom nebu cvrkću nam ptice
Da smo mi najljepši par

Kad osjetim žar na tvojim usnama
Srce zakuca sto na sat
Ja gorim u dubiti svoga srca
Da sam nešto najljepše doživjela ja

Kad osjetim toplinu tvog zagrljaja
Obuzme me najbolja strast
Ta vatra ne prestaje goriti
Dok emocije ne probudim ja

Sve to nema svoga kraja
Dok u mislima lutam ja
Još ako me bezuvjetno voliš
Do kraja života sretna sam ja

[Kathy]

Daleko u nama


Ulice tvojih pogleda
Nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica
Na jug se ne sele

Sa jasika u grudima tvojim
Lišće ne opada

Na nebu tvojih reči
Sunce ne zalazi

V.Popa

[masada]

НА ПЛАЖИ СНОВА


На плажи снова,
Сада Сунце у мору се гаси,
Долазе Звезде на неба своду,
Таласи ваљају бисерну воду,
Ти дођеш,
Ватра до нас већ одавно гори,
Главу стављаш мени на груди,
О љубави кажеш,
Што вазда у теби се буди,

Ја љубим те лагано и одвећ тихо,
Руком кроз косу тада ти прођем,
Осетим жар љубави што дође,
Кажем ти драга да волим те силно,
Док Месец сада,
Место Сунца по небу плови,
Знамо да љубав наша,
Силна ће да гори.

Зоран Матић
07.10.2004. године
четвртак, дан 15.

[Kill Bill]

Kada spomenete moje ime,
Uchinite to shaptom tihim,
U hladne noci ove zime,
Kroz moje pesme vas vidim.

Dok vam prsti kroz kose klize,
I usne se spajaju meke,
Znajte da I ja voleh biti blize,
Izvoru strasti neke.

Ali moj usud takav je bio,
Vreme tmurno beshe tada,
Jer sam ljubila kad nisam smela,
I pevala iz inata.

Pechati moji behu tada,
Strast tela toplog i mekog,