Poezija raspoloženja... - Strana 2

silvia · Član od: 01.11.2006.

Rabindranat Tagore -Čeznem da ti kažem najdublje riječi

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

Kathy · Član od: 06.11.2006.

Svaki čovjek pati

Svaki čovjek pati, al u tuđem oku
svak miran izgleda krijuć bol duboku.
Svatko sebe žali. Svatko iz svog jada
zavidi drugomu, koji i sam strada.
Ne znamo da muke u drugih postoje,
jer ih svatko skriva kao i mi svoje.
I svatko iz svoje duše ojađene kaže:
»Čitav svijet je sretan, osim mene«.
A svi su nesretni i svi, izgubljeni,
mole nebo da im sudbinu izmijeni.
Kad promjena dođe, vide za čas tili
da su samo drugu nesreću dobili.

Autor :

André Chenier

masada · Član od: 01.04.2007.

ИЗАШЛА СИ

Изашла си на прстима,
Са још понеком,
Подигнутом ствари са пода,
Са капутом,
Само пребаченим преко рамена.

Изашла си на прстима,
Из малене собе,
Са старим изломљеним прозорима,
И прљавим стаклима,
На чађавој таваници.

Изашла си на прстима,
Пресачући оне степенике,
Оне, за које сам ти говоро да шкрипе.

Изашла си на прстима,
После пољупца,
Који си оставила у мојој коси,
Пољупца који није смео да ме буди.

И чуо сам твоје кораке,
Кораке који одлазе,
Са првим сунцем,
Које је кидало јесење магле,
Пале по углачаним тротоарима,
По тротоарима,
Који памте хиљаде корака,
Али само твој корак,
Сада за мене љубе.

И нисам плакао.
По први пут нисам плакао,
Јер знао сам да рекла си:
“ Вратићу се !”
Знам, јер нисам спавао.

И окренуо сам се у разбијеној тами,
Сред малене собе,
Где у постељи на узглављу,
Твој мирс још је био,
И њега тада уместо тебе,
Уснама тужним ја сам љубио.

Зоран Матић
03.10.2005. године

silvia · Član od: 01.11.2006.

DOTAKLA BIH TE

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

Maja Miljkovic

Kill Bill · Član od: 27.11.2006.

******

Prvi je o tebi, ali nedoredjen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.

Cetvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.

{zvonimir golob}

******

I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,
čak i ako se osmeliš
pa to poželiš,
čak i ako se na to odvažiš.
Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedna od miliona
koja ti pruža more tišine
i svu silinu uragana
u istom trenu.
Ne, nemoj da me tražiš,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Nedaj da ti misli na tu stranu skrenu,
nipošto nedaj.
Ja se neizvesnosti više ne bojim
ali bih radije da požurim
i da se sakrijem u uspomenu.

******

ZOE · Član od: 13.12.2006.

UZALUD JE BUDIM

Budim je zbog sunca koje onjašnjava sebe biljkama
Zbog neba razapetog između prstiju
Budim je zbog reči koje peku grlo
Volim je ušima
Treba ići do kraja sveta i naći rosu u travi
Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
Zbog ljudi koji bez čela i imena prolace ulicom
Zbog anonimnih reči trgova budim je
Zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
Budim je zbog ove naše planete
Koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu
Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
Kada nebo nije više bilo veliki kavez za ptice
Nego aerodrom
Moja ljubav puna drugih je deo zore
Budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
Budim je mada je to uzaludnije nego dozivati
Pticu zauvek sletelu
Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
Ta žena sa rukama deteta koju volim
To dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budim
Uzalud uzalud uzalud
Uzalud je budim
Jer će se probuditi drukčija i nova
Uzalud je budim
Jer njena usta neće moći da je kažu
Uzalud je budim
Ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
Uzalud je budim
Treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku
Ako nije tako odsecite mi ruku
I pretvorite me u kamen

Autor: Branko Miljkovic

Kathy · Član od: 06.11.2006.

Poznata ulica mi korake broji.
Hodam lagano, a kao da me nema,
Kisa se prosipa, asfalt tugom boji
Dok oluja nemira u meni se sprema.

Sve je isto drvoredi , kuce.
Ista lica sto prolaze kraj mene,
Srce kao ludo u grudima tuce
Uzdah u grudima ko lavina krene.

Godine otisle u neka vremena
Koja nikad vise vratiti se nece
Zabluda da sam cvrsta ko stena.
Jer secanje u meni ponovo krece.

Prolece nase ovo sad nije
Druge ljubavi cvetaju u njemu
U meni se tajna i dalje krije
Zaboravljena negde u vremenu.

Sa procvalih krosnji miris opija
Okupan kisom prolecnoga jutra
Ovaj trenutak je samo kopija
Jer juce nije nikad kao sutra.

Ponekad seta ozivi u dusi
Na neko vreme za kojim se zali
U trenu kao da svet nam se rusi
A onda krenemo, tu gde smo stali.

Zivot je bitka bez zavrsetka rata
I u njemu pobednik ne postoji
I kad otkuca vreme sa njegovog sata
Shvatis da neko drugi za nas ga kroji.

Zato ne krivim ni mene , ni tebe,
Sto nas jedino jos secanje spaja.
Sacuvacu ovo jutro za sebe
U ovom trenu bez pocetka i kraja.

nep. autor

ZOE · Član od: 13.12.2006.

Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Pero Zubac

Crazy Angel · Član od: 14.04.2007.

Moje posljednje zbogom

Ono sto cu ti reci
Neka ostane tajna
Izmedju tebe i mene
Dva srca prividno spojena
Zlatnom niti

Zasto sam cekao
Da se i posljednja
Nada ugasi
Da bih otisao

Sramno priznajem
Da te vise
Ne mogu ovako voljeti
Jer me iznova gusi
Osjecaj da te nemam
Da ti zagrljajem
Ne mogu pokazati
Gdje pripadas
Niti ljubiti
Lice andjela

Ja vise
Snage nemam
Da budem blizu tebe
Na ovaj nacin
Jer tvoja hladnoca
U mom srcu
Izaziva jezu

Osjecam
Da polako nestajem
U tvom crnom oku
Treptaja nedostojan
Ne mogu vise
Niti govoriti

Nehoteci
Razbila si jednu dusu
Na komade
Slomila si
Hrabrog covjeka
Cija sam sjenka

Stoga
Neka ovo bude
Moje posljednje zbogom
Zadnji poklon tebi
Andjele bez duse

Ostajem
Vjeran molitvi
Da jednom shvatis
Sta je prava ljubav
I kako se voli do smrti

"Nepoznat Autor"

	(#11 (permalink))
silvia Moderator Offline Poruke: 6,691 Član od: 01.11.2006. Poslednji login: juče 10:42 Pol: Žensko Godine: 29 Lokacija: Srce Vojvodine	Odgovor: Poezija raspolozenja.. - 02.04.2007, 11:35 Rabindranat Tagore -Čeznem da ti kažem najdublje riječi Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati. Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti. Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te; ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom. Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću. Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol. Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti. Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo. Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež. Ono što može i biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome što mora biti.

	(#12 (permalink))
Kathy ..u sanjivoj dolini. Offline Poruke: 1,110 Član od: 06.11.2006. Poslednji login: danas 01:33 Pol: Žensko	Odgovor: Poezija raspolozenja.. - 03.04.2007, 17:04 Svaki čovjek pati Svaki čovjek pati, al u tuđem oku svak miran izgleda krijuć bol duboku. Svatko sebe žali. Svatko iz svog jada zavidi drugomu, koji i sam strada. Ne znamo da muke u drugih postoje, jer ih svatko skriva kao i mi svoje. I svatko iz svoje duše ojađene kaže: »Čitav svijet je sretan, osim mene«. A svi su nesretni i svi, izgubljeni, mole nebo da im sudbinu izmijeni. Kad promjena dođe, vide za čas tili da su samo drugu nesreću dobili. Autor : André Chenier Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

	(#13 (permalink))
masada Iskusni forumdžija Offline Poruke: 209 Član od: 01.04.2007. Poslednji login: 03.06.2008 20:09 Pol: Muško Godine: 46 Lokacija: Zemun	Odgovor: Poezija raspolozenja.. - 04.04.2007, 18:30 ИЗАШЛА СИ Изашла си на прстима, Са још понеком, Подигнутом ствари са пода, Са капутом, Само пребаченим преко рамена. Изашла си на прстима, Из малене собе, Са старим изломљеним прозорима, И прљавим стаклима, На чађавој таваници. Изашла си на прстима, Пресачући оне степенике, Оне, за које сам ти говоро да шкрипе. Изашла си на прстима, После пољупца, Који си оставила у мојој коси, Пољупца који није смео да ме буди. И чуо сам твоје кораке, Кораке који одлазе, Са првим сунцем, Које је кидало јесење магле, Пале по углачаним тротоарима, По тротоарима, Који памте хиљаде корака, Али само твој корак, Сада за мене љубе. И нисам плакао. По први пут нисам плакао, Јер знао сам да рекла си: “ Вратићу се !” Знам, јер нисам спавао. И окренуо сам се у разбијеној тами, Сред малене собе, Где у постељи на узглављу, Твој мирс још је био, И њега тада уместо тебе, Уснама тужним ја сам љубио. Зоран Матић 03.10.2005. године Poruku je izmenio masada, 04.04.2007 u 22:59.

	(#14 (permalink))
silvia Moderator Offline Poruke: 6,691 Član od: 01.11.2006. Poslednji login: juče 10:42 Pol: Žensko Godine: 29 Lokacija: Srce Vojvodine	Odgovor: Poezija raspolozenja.. - 15.04.2007, 18:12 DOTAKLA BIH TE Dotakla bih te kao nekad. Da znam samo kojim putem snovima lutas trazeci ljubav, nasla bih te, dotakla bih te, kao tada... Da samo mogu da doletim, uzalud pruzam uvela krila ovo nebo ne razume srecu. Dotakla bih te kao zelja; znam da me zelis i da me pratis nekim mislima kad nikog nema da te utesim. U tom trenu na nekom drugom kraju ceznje ja sam sama. A dotakla bih te kao san, da smirim ti uzdah, da zacaram ti usne i umirim te rukama trazeci samo da me cvrsto stegnes, da mi samo kazes da sve proslo je. Dotakla bih te kao miris kad ides poljem, kad u njemu nadjes neki mali svet. I onda kad sve nestane, jos uvek osecas miris poljskog cveca, jos uvek si tamo jos uvek me pratis... Dotakla sam te svojim recima al nije to sve, ne, nije jos kraj, jos uvek cekam te... Maja Miljkovic Ono što može i biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome što mora biti.

	(#15 (permalink))
Kill Bill Beatrix Kido Offline Poruke: 1,112 Član od: 27.11.2006. Poslednji login: 01.05.2008 23:58 Pol: Žensko	Odgovor: Poezija raspolozenja.. - 03.05.2007, 09:53 **** Prvi je o tebi, ali nedoredjen. Ono čega nema ostaje i peče. Drugi je o tebi. Jabuke i voda drhte u daljini dok uza me hodaš. Treći je o tebi. Ne poznam ga više. Samo svjetlo munje, vedro crne kiše. Cetvrti je o tebi. Ne vidim ti oči. Tragovi u blatu, koraci u noći. Peti je o tebi, a ti si daleko do mrtvoga mora otišla si rijekom. Šesti je o tebi, kao da te ima, kao da si ovdje. Veče je, i zima. Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem. Pod grlom u mesu skriva se. I ruje. Osmi je o tebi. Govori i ćuti. Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti. {zvonimir golob} ** I nemoj, nikada nemoj da me tražiš, čak i ako se osmeliš pa to poželiš, čak i ako se na to odvažiš. Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona, jedina prava samo za tebe, ona jedna od miliona koja ti pruža more tišine i svu silinu uragana u istom trenu. Ne, nemoj da me tražiš, pusti me da sama svoje dane brojim dok postojim, dokle god trajem nekih dana, dokle god moje vreme curi. Nedaj da ti misli na tu stranu skrenu, nipošto nedaj. Ja se neizvesnosti više ne bojim ali bih radije da požurim i da se sakrijem u uspomenu. **** Ubica mekog srca.

	(#16 (permalink))
ZOE uvek ista Offline Poruke: 4,773 Član od: 13.12.2006. Poslednji login: 04.07.2008 01:22 Pol: Žensko Godine: 46 Lokacija: najlepsi grad na svetu	Odgovor: Poezija raspolozenja.. - 03.05.2007, 13:07 UZALUD JE BUDIM Budim je zbog sunca koje onjašnjava sebe biljkama Zbog neba razapetog između prstiju Budim je zbog reči koje peku grlo Volim je ušima Treba ići do kraja sveta i naći rosu u travi Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde Zbog ljudi koji bez čela i imena prolace ulicom Zbog anonimnih reči trgova budim je Zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova Budim je zbog ove naše planete Koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke Kada nebo nije više bilo veliki kavez za ptice Nego aerodrom Moja ljubav puna drugih je deo zore Budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih Budim je mada je to uzaludnije nego dozivati Pticu zauvek sletelu Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema Ta žena sa rukama deteta koju volim To dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budim Uzalud uzalud uzalud Uzalud je budim Jer će se probuditi drukčija i nova Uzalud je budim Jer njena usta neće moći da je kažu Uzalud je budim Ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa Uzalud je budim Treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku Ako nije tako odsecite mi ruku I pretvorite me u kamen Autor: Branko Miljkovic Ja sam to sto jesam, a ne sto drugi ocekuju da budem!

	(#17 (permalink))
Kathy ..u sanjivoj dolini. Offline Poruke: 1,110 Član od: 06.11.2006. Poslednji login: danas 01:33 Pol: Žensko	Odgovor: Poezija raspolozenja.. - 05.05.2007, 13:26 Poznata ulica mi korake broji. Hodam lagano, a kao da me nema, Kisa se prosipa, asfalt tugom boji Dok oluja nemira u meni se sprema. Sve je isto drvoredi , kuce. Ista lica sto prolaze kraj mene, Srce kao ludo u grudima tuce Uzdah u grudima ko lavina krene. Godine otisle u neka vremena Koja nikad vise vratiti se nece Zabluda da sam cvrsta ko stena. Jer secanje u meni ponovo krece. Prolece nase ovo sad nije Druge ljubavi cvetaju u njemu U meni se tajna i dalje krije Zaboravljena negde u vremenu. Sa procvalih krosnji miris opija Okupan kisom prolecnoga jutra Ovaj trenutak je samo kopija Jer juce nije nikad kao sutra. Ponekad seta ozivi u dusi Na neko vreme za kojim se zali U trenu kao da svet nam se rusi A onda krenemo, tu gde smo stali. Zivot je bitka bez zavrsetka rata I u njemu pobednik ne postoji I kad otkuca vreme sa njegovog sata Shvatis da neko drugi za nas ga kroji. Zato ne krivim ni mene , ni tebe, Sto nas jedino jos secanje spaja. Sacuvacu ovo jutro za sebe U ovom trenu bez pocetka i kraja. nep. autor Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

	(#18 (permalink))
ZOE uvek ista Offline Poruke: 4,773 Član od: 13.12.2006. Poslednji login: 04.07.2008 01:22 Pol: Žensko Godine: 46 Lokacija: najlepsi grad na svetu	Odgovor: Poezija raspolozenja.. - 05.05.2007, 13:38 Ne bira se ljubav Ne bira se ljubav kao ni smrt. Sve je u knjigama duboko pod morem zapisano. Jezikom neznanim nama, nebesnim pismenima. Niti se odupreti mozeš niti preskočiti dan. Kao što ne možeš tuđi san usniti niti okom drugim videti. Voleo bih da nisi ti ona koju u ovom času volim. Pero Zubac Ja sam to sto jesam, a ne sto drugi ocekuju da budem!

	(#19 (permalink))
Crazy Angel Angel Of Love Offline Poruke: 3,961 Član od: 14.04.2007. Poslednji login: 09.05.2008 19:22 Pol: Žensko Godine: 27 Lokacija: Snovi	Odgovor: Poezija raspolozenja.. - 07.05.2007, 04:03 Moje posljednje zbogom Ono sto cu ti reci Neka ostane tajna Izmedju tebe i mene Dva srca prividno spojena Zlatnom niti Zasto sam cekao Da se i posljednja Nada ugasi Da bih otisao Sramno priznajem Da te vise Ne mogu ovako voljeti Jer me iznova gusi Osjecaj da te nemam Da ti zagrljajem Ne mogu pokazati Gdje pripadas Niti ljubiti Lice andjela Ja vise Snage nemam Da budem blizu tebe Na ovaj nacin Jer tvoja hladnoca U mom srcu Izaziva jezu Osjecam Da polako nestajem U tvom crnom oku Treptaja nedostojan Ne mogu vise Niti govoriti Nehoteci Razbila si jednu dusu Na komade Slomila si Hrabrog covjeka Cija sam sjenka Stoga Neka ovo bude Moje posljednje zbogom Zadnji poklon tebi Andjele bez duse Ostajem Vjeran molitvi Da jednom shvatis Sta je prava ljubav I kako se voli do smrti "Nepoznat Autor"