Poezija raspoloženja...

[NSdjanka]

Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s čim sam se spajao,
A nisam ni takao?

Možda sam boravio i u svom životu,
Možda, postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini svedok, koji sumnja u sebe
Sve češće mi se čini,
Da nisam nikakav oblik,
Već da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunčevom vetru
Odlivam se i dolivam...

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam...


M. Antić

[A6quattro]

PENUSAVO CRVENILO

Crveno je nebo
Nad mojom glavom
Izvlacim svoje udove iz pakla
Stenjem

Crvenilo mi obajilo telo
Zdrelo je razjapljeno
Crveni plamenovi gmizu
Mojim gleznjem

Stavio sam oganj
Na uzglavlje
Stenjem

Iz ocnih duplji kaplje krv
Grusa se i vijuga po meni
Vene su suve i zjape
Neko mi je pruzio casu

Pio sam penusavo crvenilo
Koje mi je bezalo niz bradu
I utapalo se u suhoj kozi
Stenjem.

M.

[A6quattro]

DIVLJA ZDREBICA

Oprosti
Sto zaboravih osmeh
U kapi kise
Na giljotini lazi zrtvujem osecaje
Ispustam krik

Oprosti mila

Oprosti sto pokusah voleti
Divlju zdrebicu na visoravni strasti
Sto pokusah zadrzati drhtaj vihora
Pored otvorenog prozora bola

Ja sam lutka na trgu izgubljenih
Smiluj se prosjaku na tvojoj stazi
Oprosti sto ponovno pevam glasom tuge
I u uglovima usana mirise mi bol
Proslost nosim u svojoj kosi.

M.

[TVO.JA_]

Treći amanet ptici

Sve se moze dokazati putem vec proverenih
ucenja,
ili umovanja sto se tek naziru,
ali stvari ce ipak teci onim brzinama
kojima putuje vasa misao.

Primite zato s rezervom dokaze jednog nosoroga
da je lebdenje lakse ili teze izvodljiv posao,
makar on posvetio takvoj dirljivoj nauci
citav svoj preozbiljni i uvazeni zivot.

Postoji nesto sto se ne da nauciti.
Ko moze govoriti liscu kako se menjaju boje?
Ko vatri da bude vrela, i izvoru da bude pitak?
Gde se to zvezda skolovala da sija?
Koji nas je to ucitelj uputio u disanje?

Silom se ne moze biti ni krilat ni darovit.

M.Antić

[zrnce]

Gledam te. Ti si, a nisi.
Ruke su tvoje. A nisu.
Bar mi pismo napishi
da vidim po rukopisu.

Gledam te. Sneg na kosi.
I korak isti. Drag.
I vetar pahulje nosi
i zamece ti trag.

Gledam te. A sneg sipa.
I sve te vishe znam.
U sobi mirishe lipa.
Ponoc je. Opet sam....

Pero Zubac

[A6quattro]

SUZO MOJA

Tek slutnja
U korenu uzdaha
Zgusnuta gorcina
U mojim venama
Na dnu
Iskristalisanog bola

Neoblikovana kap
Zgrcenog vremena
Sto dosledna
I sama
U dubini podrhtava

Njena moc je
U pradaljini zenica
U nedodiru svetla

O’ suzo moja
Jos neljubljena
U dubini
Prikrivena

Tek tvoja smrt
Na mom dlanu
Pokrenu ce
Nedogled radjanja.
@>->--
M.

[A6quattro]

NEPOZNATOJ ZENI

Tebi nepoznatoj a tako opipljivoj
Tebi voljenoj a netaknutoj
Ruzu belu darujem

Pisem ti a ne znam
Ni kako izgledas
Kad ujutro se budis

Kakve su ti oci
Kada u njima vidis mene
Nepoznatog i opipljivog
A nikada dodirnutog

Tebe zelim i osecam
A ne znam ni gde si
Ni odakle dolazis
Ni kad si se u meni nastanila
Ni gde ces me odvesti
A opet tako slepo te osecam

Sklopim oci i tu si
U vetru
U liscu sto zasipa moje rame

Posvuda ti
Znam da tebe zelim
A ne znam ni gde si
Ni da li cu te sresti
Negde u nekoj noci.

M.

[A6quattro]

Posveceno gospodji E.

U OKOVIMA LJUBAVI

Tu pored mene osmeh jedan daleki
Zaboravljam suze u kapi kise na postelji
Zatvaram bol i skidam okove
Pruzam ruke prema severu
I osecam da sunce izlazi

Otvaram prozor masti
Pustam da vihor zelja vijori mi u kosi
Vrelog pogleda na umorne obraze
Usana pripijenih na prst sudbine

Masem pogledu sanjalice
Postajem sumo borac u tvojoj masti
Secem pustim otokom u telu tigra
Penjem se vrletima pozude
Zaboravljam ugasle nade

Zaklapam umorne oci na postelj snova
Srca prepunog zahvalnosti za tvoje reci
Izvini ako sam u prolazu dotakao tisinu
I zamutio povrsinu maste.

M.

[NickCave]

Šetam ulicama, koracima koji više to nisu,
primećujući stvari koje do sada nisam,
osećajući vetar u kosi koji ne duva
i suze na licu koje to nisu.

Svaki dan isti mi je,
znam da ne smem, ali moram,
misli su mi pune izvora samo jednog,
zašto ponavljam greške koje sam već mnogo puta načinio?

Voleti? Šta znači više to?
Da li ljubav?
Ili laž?
Iluzija ili stvarnost koja ne postoji?

Šta znači biti zaljubljen?
Slepilo?
Ili samo želja da nekom damo svoje misli,
samo ih posudimo na kratko?

Da li ljubav znači voleti ili mrzeti?
Posle nekog vremena sve prerasta u mržnju,
a ostaje nam samo da se pitamo
- da li smo želeli upravo to postići?

Koji deo se vredi izvaditi,
isčupati iz rane da bi manje bolelo?
Koliko je sati na tvom časovniku?
Reci mi, jer moj je stao.

Nisam više svoj, ne razmišljam sam,
svaka odluka tiče se ne samo mene,
dao sam ponovo, svesno,
jer bez davanja nema ni primanja.

I samo me još misao drži
željom da načinim još koji korak,
glupo bi bilo hladnoćom živeti
i ne osećati ništa što bi mogao.

Stranac sam koji ne zna za sebe,
ko sam, šta radim ovde ponovo
i zašto praštam mislima svojim
dok samo kao tvoj još uvek postojim?

[DrinChe]

=== > Doći ću ti jednom (sa sve uzdahom )