Poezija raspoloženja...

[ZOE]

Pet kratkih, zlatnih minuta
spavala sam jednom pored tebe,
zato što sam bila umorna od ležanja
i gledanja kako spavaš i spavaš.

Sada, kada te nema, shvatam,
to je samo kazna za taj greh,
što sam jednom mogla da spavam,
dok si bio kod mene.

Tri stotine dugih sekundi
tokom kojih je trebalo da drhtim od sreće
i osluškujem tvoju dušu
uha tik pored tvog srca.

Mogla sam da ti držim glavu
oprezno u mojim rukama
i da treperim od unutarnje sreće,
zato što si ležao pored mene.

Mogla sam otvorenih očiju
i napetih čula upijati
tvoje telo u moje sopstveno
i zauvek ga upiti u sebe do dna.

Sada te nema, a ja moram
zauvek da žalim
zbog protraćenih minuta, koje
nisam ćutila dok si bio kod mene.

Hiljadama minuta
možeš uzaludno žaliti,
tih pet kratkih, zlatnih minuta,
tokom kojih nisi smeo da spavaš.


Tove Ditlevsen

[TVO.JA_]

Radije ne razmišljam
Destruktivna sam …
Radije osećam
I sve je ok.

Budućnost i stvari razuma …
Trčim i ne ostaje ništa
Nikakav trag iza …
Nema dodira i nema topline
Tu, blizu budućnosti.

Nikakva prošlost više nema veze
Kao da ničeg nije ni bilo
Budućnost, pomisao na nju
može da … zaudara.

Ostavi sve po strani …
Mene nema iza
Niti sam ispred.
Ja sam po strani …
Meni ostavi sve.

Neću gmizati kroz godine
Niti ću se gubiti po vremenu
Jedino možda po predelima …

I kažem slagati sebe nije nikakv greh
Ponekad nije loše slagati i sebe i stvarnost
I krenuti ka velikim vratima.

Nadežda Hadrik

[Kathy]

Samoca


Samoća je poput kiše.
U večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo gde je uvek ima.

I tek sa neba pada po gradovima.

Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tela što nisu ništa našla,
razočarano dele puna more,
i kad ljudi što od mržnje gore
u postelji jednoj moraju spavati.

Tada dolaze talasi samoće...


R.M.Rilke

[Kathy]

Poslušaj glas mog srca,
Dešifruj mu svaki zvuk,
I pridruži mu pravi ritam,

Drhtaj i vrisak, lupanje i usklik,
Samo neka još ne bude muk.

Okači na prozore duše
Sve fenjere dobrodošlice,
I prihvati me ovakvu
Kakva zapravo i jesam.
Bez oklopa, bez glume,
Bez šminke i ulepšavanja,

Ugosti me kao siroticu,
A u ponoć, ko zna, možda
Postanem samo tvoja princeza,
Možda se pretvorim i u miljenicu

n.n

[A6quattro]

KARTA JE BACENA

S kockarima veceras
Bacam tvoje vreme
U crnom vinu
Ispijam ti oci

U poslednjem delenju
Ostavljam te u rukavu
Karta je bacena

Neko
Tebi nepoznat
Imao je vise srece.

M.

[Kathy]

Ne,
ne diraj mi u tuge
necu ih prosuti, tebi,
tebi koji ih samo prizivash..
ne dam ti,
ne ,
ne dam da ih taknesh,
jer necu da sa mnom tugujesh,
ne,
ti moras biti srechan
i
da ljubav zivish

[A6quattro]

PO NAVICI

U postelju
Nosim
Uokviren dan

U sebi
Citam
Stisnute minute

Prepisano
Juce
Od prekjuce

Samo su zarezi
Premesteni
I upitnici su manji

A tacke
Sve vece
Sve cesce.

M.

[ZOE]

ŽELJA - D. Konstantinovic

Želim da sam s tobom stopljena u cutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probudjena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra cula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama pocne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oci,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da krocim
i ne mogu ništa osim da te želim...

[Kathy]

Molitva

U čas života teški,
Kad tuga dušu mori,
Molitvu jednu čudnu
Napamet srce zbori.

Blagodetna je sila
U žive reči zvuku,
U toj lepoti svetoj
Zaboravljam svu muku.

Sa duše breme pada,
Daleko j' sumnja jako -
I verujem, i plačem,
I lako mi je, lako . . .


Mihail Jurjevic Ljermontov