Poezija raspoloženja...

[kolle]

USAMLJENI BOR


Koračam snažno i gazim kroz vodu,
gledam u nebo, dok svetlost poliva zvezde,
slučajno stanem na kamen crni
koji me probudi iz noćne more.

Samo neka loši ljudi iz reke
kroz kapi kiše u pustinju odu,
čuvaćemo našu tajnu večno,
a poljubac ugasiće vreme.

Gušim se i želim da pobegnem,
guram se sa oblakom nekad slanim,
ne želim da ostanem,
ubrzavam korake bučno,
naježi me vetar kad dočekam mokar zoru.

Zar ponovo mislim da još jednom ponovo panem?
Dok mi korak klizi nosi me kroz Frušku Goru.
Zakoni prirode su mnogo snažniji,
a misli su ostale daleko,
ne želim da ponovo nesvesno nekuda odu.

Nisam snove krao kao kišnu zoru,
nit' sam smeo,niti hteo, a otišao toliko daleko;
pričao sam priču o usamljenom Boru.

(C) Darko Kolar

[kolle]

RODJEN


Na današnji dan
kad sam se rodio
i nebo zvezdom osvetlio
kad sam prvi korak pokrenuo
i srećno se osmehnuo

Na današnji dan
kad sam majku pozivao
i srećan Boga časno prepoznao
tad sam se svete
osmehnuo
i počasnim životom radovao

(C) Darko Kolar
22.01.2008.g.

[kolle]

ZBOG TOGA PLAČEM II


Ležim na podu i brojim zvezde...
i vidim nebo koje skače...
Neko me viče, neko me zove,
tihi šapat, kao da plače.

Velika svetlost s neba i tla,
pustinju vidim kroz mutnilo suza...
Padaju na zemlju gde nema dna,
samo malo upijenih tuga.

Zbog toga plačem... I majka plače...
Tabanima bosim stojim na pesku...
Peščani sat iscuri ko saće,
i novu suzu, isuzi tešku.

Zelena palma upija suze,
želi da živi, ne želi da umre...
Kristalna kocka ponovo mrzne,
pored palme zavejane u crno.

Zubima vučem korenje... pesak,
iskaljujem bes, a pada suza...
Palma me moli, da ugasim bljesak,
a mene gasi žestoka tuga.

Velika svetlost s'neba i tla,
brojim zvezde koje sreću mi znače...
Suza sa oka polako se sliva,
zbog toga patim i zbog toga plačem...

(C) Darko Kolar

(Bratu Daliboru preminulom u 29 g. života 23.12.2007.g.)

[A6quattro]

MOGU

Da te pojedem
Iz dosade
Dok kisa lize
Oluke

Nema se kud
I nema reci novih
Da razbiju stud

Ti neznost trebas
A u meni smeh i blud
Dosadno mi je
A ti cuvas herbarije

Bila si bila
I zelis da budes

Dan minute ima
Srce otkucaje
Tvoj hrono-takt
Gusi me.

[meseceva_kci]

PISMO JEDNE ZENE

Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam umorna
srca tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bi te sacekala.

Kerolin Ris

[ZOE]

Hljeba
Parobrod spreman. More se koleba.
Posljednji plamen na zapadu trne;
Suton se radja i s jesenjeg neba
Polako pada na hridine crne.

Paluba puna. Ruke uzdignute
Pozdrav šalju i rupcima mašu.
U mnoštvu ovih vidim čeljad našu,
Naslonili se na pervaz pa ćute...

Zemljaci moji, dokle ćete, dokle?
"Tamo daleko! Jer nas usud prokle
I na nas pade tvrda tuča s neba..."

A zar vam nije zavičaja žao?
"Žao je brate... Bog mu sreću dao.. .
No hljeba nema... Zbogom! Hljeba... hljeba..."

Aleksa Santic

[A6quattro]

VATRU NE GASI

Vatru ne gasi
Neka stoji
Plamen
Da gori kamen
A srce spasi
U tkanju nasis zelja
Ljubav je najbolja prelja
Dok ljubav imas ovu
Maldost ces radjati
Novu.

[meseceva_kci]

Tako sama

Tako sama,
pokrivena česticama nedostajanja
ležala sam na stijeni
pored zapjenjenog mora
pogleda uperenog
tamo negdje iza,
u raskršće puteva
gdje si odlučio
pratiti nečije tuđe korake.

Tako sama,
učila sam ponovo biti JA,
egzistirati kao jedinka,
i živjeti bez lijeve polovice srca
koju si odnio sa sobom,
a ne želeći joj biti vlasnikom.

Tako sama,
disala sam ne osjećajući mirise,
lutala, ne ćuteći hladnoću ni toplinu,
gledala, bez da vidim boje buđenja novog dana,
hodala, ne ostavljajući tragove svojih stopa,
dodirivala, tražeći te pod svojim prstima,
a nalazeći samo prazninu u stvarnosti
iz koje si izrezao i odnio svoj lik.

Tako sama,
drhatvim sam rukama
lijepila šarene komadiće sebe
kakva sam bila prije nego si
poslao uragan kroz moj život,
i sakupljala sitne krhotine osobe
u koju si me pretvorio svojim odlaskom.

I dalje sama,
dala sam se moru
da te spere sa moje kože
dok sam upijala mirise
tog trenutka spoznaje
kada su mi se boje sumraka
ponovo zaiskrile u očima
cijelom lepezom svojih tonova.
Usidrila sam svijest
i prestala lutati
našavši onu drugu polovicu
u samoj sebi.

Yvonne D.

[Kathy]

POLA LJUBAVI MOJE



Na svakoj izlozbi gledao si samo

prvi red slika,

u pozoristu na pola predsatve

si izlazio,

na putu ljubavi stigao si do pola

i zastao,

ni jednoj knizi ni

zadnju stranu nisi procitao


i mene si samo na pola voleo



Katrin

[A6quattro]

RANJENO SRCE

Zbog pogodaka
Pravo u srce
Dok okrecem se
Oko sopstvene duse
Posmatram
Zrna zabodena

Upitnikom

Koliko je njih
Pogodilo me
Neka su smesna
A bolela su
Cupam ih
I ostajem miran

Ciljam kantu za djubre
Ne moze covek
Vecno da se osvrce.