Poezija raspoloženja... - Strana 11

TVO.JA_ · Član od: 12.02.2007.

Sve je do mene…

Osećam, u dnu svoga bića,
Drhtaje, sećanja, dodire,
Kao u nekom tesnacu,
Iz kojeg bi izašla na cestu,
Prohodnu i dugu,
Samo da se oslobodim te teskobe,
Misleći da ih više neću sobom nositi!

Ali sva ta sećanja, drhtaji, dodiri,
Uvek će uz mene biti,
Moju nutrinu će uvek ispunjavati,
Sa svakom novom nevoljom ću ista biti!

Možda će tesnaca nestati,
Možda će i teskoba prestati,
Ako most do druge obale pređem!?

Ali ipak, pre toga moram naći,
Moram u samu sebe zaći,
Sebe pronaći, put i most
Do same sebe,
Svega se osloboditi,
Kako bih dalje mogla slobodno hoditi...

N.N

Kathy · Član od: 06.11.2006.

Pada u suton i bjezi
ta divna suncana misao
i kome si dao
i kome si pisao

sve to na kraju srce zbroji
ovo su moji
a ovo tvoji komadici duse
kao krijesnice lete i lete

i reci mi da nisi
bas jako odrasla
da zivi u tebi jos neko dijete
usne namazane medom
i prvo skolsko zvono
pa tako redom

godine neka se pletu
i ako ostanemo sami na svijetu
tako sami
da zvijezde redom gasimo
da osmjehom nekog spasimo

pa ako ti dodjem ranom zorom
i miris jabuka ti stavim na usne

znat ces da je smrt neozbiljna
i samo se sali

znat ces da nas ima i po tome
koliko smo ljubavi dali

Zeljko Krznaric

TVO.JA_ · Član od: 12.02.2007.

Капут

Стојим...

Шамарам себе сопственом хладноћом.
Промрзао нос још се бори,
и прострујала крв у образима.

Ушушкани осећај сигурности у капуту
полако се губи.

Тежак је то капут.
Саткан од снова.
Прекривен дистанцом.

Осећам га - притиска крхка рамена.
Отежава кретање.
А пут - дугачак.

Јер...

Предалеко је... Живот.
Коначна дестинација.

Кидам и задње дугме.
Тромим, уморним покретима
скидам га са себе.

Гледам у Небо... Празно је.

Дрхтим...

Али корачам...

H.H

Kathy · Član od: 06.11.2006.

TAMA

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?

Ivo Andric

Kathy · Član od: 06.11.2006.

Boje

Ti si mi rekao
kako da dohvatim nebo
dok ljudi hodaju i gledaju
ja ponavljam Tvoje reči:
Pogledaj u nebo i videćeš
boje moje ljubavi
gotov je osmeh,

nema više sećanja
osećam da misle da sam luda
ali ja znam da ću gledajući nebo videti
boje Tvoje ljubavi
možda ću uzeti ludost
da me štiti
jer ove boje su toliko jake
da skoro ne verujem u njih.

Čudiš se strahu u mojim očima
kako da Ti obljasnim
da onaj ko dugo nije imao
boje ljubavi
ne može tako lako
da veruje u njihovo postojanje
i zato me drži čvrsto
i uli u mene veru da
su boje na nebu Tvoje
i da ih daješ meni u večnosti.

nep. autor

A6quattro · Član od: 19.09.2006.

MIR

Miran sam
U lotosovoj skoljci

Nemam drhtaj
Ka dalekoj pucini

Razapinjem senku
Ne prkoseci.

A6quattro · Član od: 19.09.2006.

POTPIS

Potpisujem se
Stihom ovog vremena

I nije mi lako
Kad
Zatraze inicijale

Kao dva stuba
Da pridrze nebo.

kolle · Član od: 25.09.2006.

HOD

Dok živim u zabludi,
hoćeš li i ti?
Dok nadam se i čekam,
hoćeš li i ti?
Nešto da kažeš,
Hoćeš li?

Nestašno...
vrlo retko,
mirno al" čudno.
Samo u tišini,
u mraku,
jedan pokret
napravi sve.

Svetlost...
svi su tamo,
zovu me,
nebo glasove šalje.
Ja nisam tu,
prođe pogled.

(C) Darko Kolar
18.04.08. godine

kolle · Član od: 25.09.2006.

U POGLEDE

Veče šiba vetar,
vetar njiše zvezde kao granje,
mesec nesta, prekrio ga oblak,
bude se želje prošlosti rane.

Reči neke davno rečene,
a opet osta smrznuti pogled
u mestu dva sa dva,
i njiše me vetar,
čujem zveckanje
starih arnjeva.

Zaoštren, bled,
ponovo niče jedan pogled
što se probi kroz staklo.

Napravih još jedan krug
i popih poslednje
sakupljene suze,
natopljene kapi
u čaši prošlosti.

(C) Darko Kolar
18.04.08. godine
P.S. Pesma pročitana na drugim susretima pesnika POEZIJASCG, 20.04.2008. Pročitao je Spasoje Ž. Milovanović .

kolle · Član od: 25.09.2006.

SLIKA

Sećam se da sam poželeo
tu šaku jada, ispucale ruke
politi toplinom,
zalečiti procurile stare rane.

Dve će ruke
da se spoje
a pogledi biće večni
jer ja stojim bosonogo
u mestu
ispod grane trešnje
s ogromnim kamenim kipom.

Mrak, a slika
prelivena voskom
pod staklenom kockom,
dok pčela plače,
i šuma plače.

Iscrtane zvezde
kao beli cvetovi,
zovu nove dane
simboli prošlosti.
Sat i po.

Prosuti ljudi
na sve strane,
kao granje,
a ćutanje u mračnoj sobi,
dok sledi veselje
pod slikom
večnog života

	(#101 (permalink))
TVO.JA_ ...limiT_ Offline Poruke: 4,101 Član od: 12.02.2007. Poslednji login: 01.12.2008 20:33 Pol: Žensko Godine: 33 Lokacija: u kući s' tri praseta.....	Odgovor: Poezija raspoloženja... - 04.04.2008, 17:48 Sve je do mene… Osećam, u dnu svoga bića, Drhtaje, sećanja, dodire, Kao u nekom tesnacu, Iz kojeg bi izašla na cestu, Prohodnu i dugu, Samo da se oslobodim te teskobe, Misleći da ih više neću sobom nositi! Ali sva ta sećanja, drhtaji, dodiri, Uvek će uz mene biti, Moju nutrinu će uvek ispunjavati, Sa svakom novom nevoljom ću ista biti! Možda će tesnaca nestati, Možda će i teskoba prestati, Ako most do druge obale pređem!? Ali ipak, pre toga moram naći, Moram u samu sebe zaći, Sebe pronaći, put i most Do same sebe, Svega se osloboditi, Kako bih dalje mogla slobodno hoditi... N.N Ćuti i prenesi dalje....

	(#102 (permalink))
Kathy ..u sanjivoj dolini. Offline Poruke: 1,278 Član od: 06.11.2006. Poslednji login: 17.11.2008 00:55 Pol: Žensko	Odgovor: Poezija raspoloženja... - 06.04.2008, 01:59 Pada u suton i bjezi ta divna suncana misao i kome si dao i kome si pisao sve to na kraju srce zbroji ovo su moji a ovo tvoji komadici duse kao krijesnice lete i lete i reci mi da nisi bas jako odrasla da zivi u tebi jos neko dijete usne namazane medom i prvo skolsko zvono pa tako redom godine neka se pletu i ako ostanemo sami na svijetu tako sami da zvijezde redom gasimo da osmjehom nekog spasimo pa ako ti dodjem ranom zorom i miris jabuka ti stavim na usne znat ces da je smrt neozbiljna i samo se sali znat ces da nas ima i po tome koliko smo ljubavi dali Zeljko Krznaric Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet. Poruku je izmenio Kathy, 06.04.2008 u 02:02. Razlog: slova

	(#103 (permalink))
TVO.JA_ ...limiT_ Offline Poruke: 4,101 Član od: 12.02.2007. Poslednji login: 01.12.2008 20:33 Pol: Žensko Godine: 33 Lokacija: u kući s' tri praseta.....	Odgovor: Poezija raspoloženja... - 06.04.2008, 18:55 Капут Стојим... Шамарам себе сопственом хладноћом. Промрзао нос још се бори, и прострујала крв у образима. Ушушкани осећај сигурности у капуту полако се губи. Тежак је то капут. Саткан од снова. Прекривен дистанцом. Осећам га - притиска крхка рамена. Отежава кретање. А пут - дугачак. Јер... Предалеко је... Живот. Коначна дестинација. Кидам и задње дугме. Тромим, уморним покретима скидам га са себе. Гледам у Небо... Празно је. Дрхтим... Али корачам... H.H Ćuti i prenesi dalje....

	(#104 (permalink))
Kathy ..u sanjivoj dolini. Offline Poruke: 1,278 Član od: 06.11.2006. Poslednji login: 17.11.2008 00:55 Pol: Žensko	Odgovor: Poezija raspoloženja... - 08.04.2008, 16:39 TAMA Ja ne znam kud ovo idu dani moji, ni kuda vode ove noći moje. Ne znam. Ni otkud magla ružna na sve što se čekalo, ni otkud nemar jadni na sve što se radilo, ni zaborav otkuda, žalosni na sve što se ljubilo. Magla. Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače lica i stvari i spomeni minulih dana? I kuda idu ovi dani moji I zašto bije tamno srce moje? Kuda? Zašto? Ivo Andric Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

	(#105 (permalink))
Kathy ..u sanjivoj dolini. Offline Poruke: 1,278 Član od: 06.11.2006. Poslednji login: 17.11.2008 00:55 Pol: Žensko	Odgovor: Poezija raspoloženja... - 10.04.2008, 23:43 Boje Ti si mi rekao kako da dohvatim nebo dok ljudi hodaju i gledaju ja ponavljam Tvoje reči: Pogledaj u nebo i videćeš boje moje ljubavi gotov je osmeh, nema više sećanja osećam da misle da sam luda ali ja znam da ću gledajući nebo videti boje Tvoje ljubavi možda ću uzeti ludost da me štiti jer ove boje su toliko jake da skoro ne verujem u njih. Čudiš se strahu u mojim očima kako da Ti obljasnim da onaj ko dugo nije imao boje ljubavi ne može tako lako da veruje u njihovo postojanje i zato me drži čvrsto i uli u mene veru da su boje na nebu Tvoje i da ih daješ meni u večnosti. nep. autor Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

	(#106 (permalink))
A6quattro Legenda Offline Poruke: 2,539 Član od: 19.09.2006. Poslednji login: 31.10.2008 17:12 Pol: Muško Godine: 45 Lokacija: Melbourne	Odgovor: Poezija raspoloženja... - 26.04.2008, 17:16 MIR Miran sam U lotosovoj skoljci Nemam drhtaj Ka dalekoj pucini Razapinjem senku Ne prkoseci. nomen est omen

	(#107 (permalink))
A6quattro Legenda Offline Poruke: 2,539 Član od: 19.09.2006. Poslednji login: 31.10.2008 17:12 Pol: Muško Godine: 45 Lokacija: Melbourne	Odgovor: Poezija raspoloženja... - 29.04.2008, 13:14 POTPIS Potpisujem se Stihom ovog vremena I nije mi lako Kad Zatraze inicijale Kao dva stuba Da pridrze nebo. nomen est omen

	(#108 (permalink))
kolle Početnik Offline Poruke: 29 Član od: 25.09.2006. Poslednji login: 28.11.2008 00:37 Pol: Muško Godine: 31 Lokacija: sid	Odgovor: Poezija raspoloženja... - 30.04.2008, 00:30 HOD Dok živim u zabludi, hoćeš li i ti? Dok nadam se i čekam, hoćeš li i ti? Nešto da kažeš, Hoćeš li? Nestašno... vrlo retko, mirno al" čudno. Samo u tišini, u mraku, jedan pokret napravi sve. Svetlost... svi su tamo, zovu me, nebo glasove šalje. Ja nisam tu, prođe pogled. (C) Darko Kolar 18.04.08. godine

	(#109 (permalink))
kolle Početnik Offline Poruke: 29 Član od: 25.09.2006. Poslednji login: 28.11.2008 00:37 Pol: Muško Godine: 31 Lokacija: sid	Odgovor: Poezija raspoloženja... - 30.04.2008, 00:31 U POGLEDE Veče šiba vetar, vetar njiše zvezde kao granje, mesec nesta, prekrio ga oblak, bude se želje prošlosti rane. Reči neke davno rečene, a opet osta smrznuti pogled u mestu dva sa dva, i njiše me vetar, čujem zveckanje starih arnjeva. Zaoštren, bled, ponovo niče jedan pogled što se probi kroz staklo. Napravih još jedan krug i popih poslednje sakupljene suze, natopljene kapi u čaši prošlosti. (C) Darko Kolar 18.04.08. godine P.S. Pesma pročitana na drugim susretima pesnika POEZIJASCG, 20.04.2008. Pročitao je Spasoje Ž. Milovanović .