Branko Miljkovic

blueella · Član od: 28.09.2006.

Branko Miljković
(1934-1961)

Rođen je u Nišu. Godine 1953. se preselio u Beograd, gde počinje da piše pesme i da se bori za njihovo objavljivanje. Njegove pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i filozofije Heraklita. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Dobio je Oktobarsku nagradu Beograda 1960. za zbirku Vatra i ništa. Krajem 1960. se preselio u Zagreb. Izvršio je samoubistvo 1961.

Hronika

Prvog dana pomrese ptice i zmije nastanise gnezda i vetrove
Drugoga dana ribe izadjose iz vode i voda otece prazna
Trecega dana suma je posla prema gradu a grada nigde
Cetvrtoga dana sazidase cele-kulu od lobanja i skrguta
Petoga dana suma je skupljala kraj reke obezglavljene leseve
Sestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce
Sedmoga dana ne zapevase andjeli
Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica
od pepela i zid progovori.

Agon

Dok su obale u svađi
Vode će mirno proticati

Epitaf

Ubi me prejaka reč

blueella · Član od: 28.09.2006.

Jedan maleni cvet

Jedan maleni cvet
jos ni progovorio nije
a vec je zano sve tajne Sunca
i sve sto zemlja krije.

Jedan maleni cvet
jos nije ni prohodo
a vec je umeo sam da se hrani
svetloscu, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
na zna da cita i pise,
al' zna sta je zivot, sta je cvet,
i mirise, mirise.

blueella · Član od: 28.09.2006.

Branko Miljković je pre svega misaoni pesnik.
Čega god da se dotakne kao teme pevanja, prožme ga refleksijom.
Nema žene, erosa, ljubavi - nema ni ljubavnih pesama.
Pesnik obuzet smrću, prazninom i ništavilom. A njih prevazilazi baš poezijom - ona je ispunjavanje praznine.
Drugi razlog nepevanja o ljubavi prema ženi leži u pesnikovoj prirodi: on je introverni tip modernog pesnika koji je okrenut poeziji, dakle sebi.

Kraj putovanje

O sve sto prodje vecnost jedna biva.
Sen koja bese drvo, traje. Budi
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv sto sebe okova.
Zavrsice se putovanje ostace tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u zelji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To cemu se molite je Zalosni Slavuj.
Ljubav nikad nije zavrsena.
Cega ima ljudskog u patnji? O cuj
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje.

blueella · Član od: 28.09.2006.

Lauda

NAJLEPSE PEVAJU ZABLUDE.

O, vali, Rimuje se more. Tad smo na zal pali.
Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi noc, a sunce se pali.
Izgubi put ako putovanju smeta.
Ah sto je lepo i opasno: cvetradicveta
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta
Lekoviti recnik bilja u uvali.
Kroz potajne gore goren lek ti je.
Da zemlju zemljom ljubis vek ti je.
Al ako je u oci poljubis nek ti je
Prozracan poljubac ko prazni kristali.

blueella · Član od: 28.09.2006.

Poeziju ce svi pisati

San je davna i zaboravljena istina
koju vise niko ne ume da proveri
sada tudjina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lazno kretanje je najbrze
sada pevaju mudrost i ptice moje zapustene bolesti
cvet izmedju pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prezive ljubav
i ljubavnici koji vracaju vreme unazad
vrt cije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga
ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajace sunce
i nece biti u ljudskom govoru takvih reci
kojih ce se pesma odreci
poeziju ce svi pisati
istina ce prisustvovati u svim recima
na mestima gde je pesma najlepsa
onaj koji je prvi zapevao povuci ce se
prepustajuci pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao buducih poetika:
jedan nesrecan covek ne moze biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:

KO NE UME DA SLUSA PESMU SLUSACE OLUJU
ali:
HOCE LI SLOBODA UMETI DA PEVA
KAO STO SU SUZNJI PEVALI O NJOJ

blueella · Član od: 28.09.2006.

Noć između 12-tog i 13-tog februara 1961. godine, našla je telo srpskog pesnika Branka Miljkovića obešenog o drvo u parku u centru Zagreba, u kojem je živeo poduže vreme. U vreme smrti imao je 27 godina. Zvanični nalazi govore da je bilo samoubistvo, dok je u to vreme postojao broj dokaza da postoji mogućnost da je ubijen od strane hrvatskih nacionalista. Do danas, ne postoji konkretan zaključak o njegovoj smrti.

Usled geopolitičkih prilika u posleratnoj Evropi, ime Branka Miljkovića nije poznato širem auditorijumu zapadne Evrope. Branko Miljković je rođen u Nišu 1934. godine. Niš je u vreme Drugog svetskog rata bio svedok masovnih pogubljenja, što se odrazilo na mladog Miljkovića i njegovu poeziju koja je sledila.

Njegov talenat i lakoća sa kojom se koristio i igrao rečima nisu prošli nezapaženi. 1953. godine sa roditeljima se seli u Beograd, u koji Branko stiže sa stotinak već napisnaih pesama, i u kojem provodi narednih 8 godina pokušavajući da se istakne u poezijskim krugovima. Ubrzo po dolasku upisuje se na Beogradski univerzitet, na Filozofski fakultet, i stvara prijatelje sa drugim pesnicima, Vaskom Popa i Ivanom Lalićem.

blueella · Član od: 28.09.2006.

Sonet

To su reci uvek iste koje kasne
gorku ljubav i svet. One su uspesni
prestanak jave, al' ne san kad se izjasne
sunca za noc, vec nesto trece, neutesni
zbog cega jesmo. Izvod iz cudesne basne
sna. Gorke obale na kojima neumesni
stojimo okrenuti svome pocetku gresni
zbog gubitka vida kada svetlost zgasne.
U snu smo oni cije zaljubljene usne traze
reci bez cilja, bez izmisljenih predela.
Oh te reci kako mogu da ublaze
ako su od sna. Lepoto neuvela
reci bez senke kada ko casu sunce
drzimo u snu gledajuci u crne vrhunce.

blueella · Član od: 28.09.2006.

Mladi Miljković odbija članstvo i asociranje sa partijom, što je rezultiralo u neobjavljivanju njegove poezije. Međutim, njegov uspeh kod mladih je bio očigledan i pet njegovih pesama je objavljeno u poznatom časopisu Delo, čiji je glavni i odgovorni urednik u to vreme bio niko drugi do Oskar Davičo. Ubrzo potom sledi njegova prva kolekcija pesama 1956. godine, pod nazivom Uzalud je budim, i bila je uspeh kod publike kao i kod kritičara. Pesma je postala klasik, i jedna od najpoznatijih njegovih pesama. Prema Miljkoviću, on je jednog dana posetio svog komšiju u Nišu i video na zidu sliku njegove preminule sestre. On se zaljubio u sliku sa devojkom, i u njeno ime napisao ovu pesmu, za koju je kasnije govorio da je trijumf pesnika i života.

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje
objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reci koje peku grlo
volim je usima
treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova
budim je zbog ove nase planete koja ce mozda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas voda protice ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen.

blueella · Član od: 28.09.2006.

Svest o zaboravu

NADA JE LUKSUZ.

Vecna noc u krvi
izmisljenom oku slepim zidom preti.
O vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.
Zar znam sta sam znao zar znam sta cu znati:
skelet usamljeni izgubljeno ime
divno uskladjene s prazninom sto pamti
jalovost cveta i jalovost zime.
Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta
sto mami iz mene to sunce i prazninu
pretvara u slavuja, kad razlicit od sveta
predeo me tace i pretvori u prasinu.
Al zaboravom svet sam sacuvao i cuvam
za sva vremena od vremena i praha
O gde su ta mesta kada vetar duva
i pustos pomera? Gde zvezda moja plaha?
Niskosti uzalud ceznu pesmu Citam
na kolenima predeo koji se otvara
u bicu u kamenu praznom gde je skita
poslednja zvezda ciji sjaj ne vara.

	(#1 (permalink))
blueella x3m member Offline Poruke: 6,434 Član od: 28.09.2006. Poslednji login: 23.10.2008 06:53 Pol: Žensko	Branko Miljkovic - 07.02.2007, 07:57 Branko Miljković (1934-1961) Rođen je u Nišu. Godine 1953. se preselio u Beograd, gde počinje da piše pesme i da se bori za njihovo objavljivanje. Njegove pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i filozofije Heraklita. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Dobio je Oktobarsku nagradu Beograda 1960. za zbirku Vatra i ništa. Krajem 1960. se preselio u Zagreb. Izvršio je samoubistvo 1961. Hronika Prvog dana pomrese ptice i zmije nastanise gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izadjose iz vode i voda otece prazna Trecega dana suma je posla prema gradu a grada nigde Cetvrtoga dana sazidase cele-kulu od lobanja i skrguta Petoga dana suma je skupljala kraj reke obezglavljene leseve Sestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce Sedmoga dana ne zapevase andjeli Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica od pepela i zid progovori. Agon Dok su obale u svađi Vode će mirno proticati Epitaf Ubi me prejaka reč Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

	(#2 (permalink))
blueella x3m member Offline Poruke: 6,434 Član od: 28.09.2006. Poslednji login: 23.10.2008 06:53 Pol: Žensko	Odgovor: Branko Miljkovic - 07.02.2007, 08:00 Jedan maleni cvet Jedan maleni cvet jos ni progovorio nije a vec je zano sve tajne Sunca i sve sto zemlja krije. Jedan maleni cvet jos nije ni prohodo a vec je umeo sam da se hrani svetloscu, vazduhom i vodom. Jedan maleni cvet na zna da cita i pise, al' zna sta je zivot, sta je cvet, i mirise, mirise. Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

	(#3 (permalink))
blueella x3m member Offline Poruke: 6,434 Član od: 28.09.2006. Poslednji login: 23.10.2008 06:53 Pol: Žensko	Odgovor: Branko Miljkovic - 07.02.2007, 08:03 Branko Miljković je pre svega misaoni pesnik. Čega god da se dotakne kao teme pevanja, prožme ga refleksijom. Nema žene, erosa, ljubavi - nema ni ljubavnih pesama. Pesnik obuzet smrću, prazninom i ništavilom. A njih prevazilazi baš poezijom - ona je ispunjavanje praznine. Drugi razlog nepevanja o ljubavi prema ženi leži u pesnikovoj prirodi: on je introverni tip modernog pesnika koji je okrenut poeziji, dakle sebi. Kraj putovanje O sve sto prodje vecnost jedna biva. Sen koja bese drvo, traje. Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv sto sebe okova. Zavrsice se putovanje ostace tiha brda, Siva praznina vetar koji bludi, Mesto koje nema mesta u zelji al nudi Zlo da nas spase i istinu otkriva. To cemu se molite je Zalosni Slavuj. Ljubav nikad nije zavrsena. Cega ima ljudskog u patnji? O cuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje. Prazne ruke prazno srce pusta sena I nema mene al ima ljubavi moje. Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

	(#4 (permalink))
blueella x3m member Offline Poruke: 6,434 Član od: 28.09.2006. Poslednji login: 23.10.2008 06:53 Pol: Žensko	Odgovor: Branko Miljkovic - 07.02.2007, 08:04 Lauda NAJLEPSE PEVAJU ZABLUDE. O, vali, Rimuje se more. Tad smo na zal pali. Malo je imena ispisanih na vodi. Svi puze il lete, al malo ko brodi Gordijim morem opasnoj slobodi. Dan je u sebi noc, a sunce se pali. Izgubi put ako putovanju smeta. Ah sto je lepo i opasno: cvetradicveta Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta Lekoviti recnik bilja u uvali. Kroz potajne gore goren lek ti je. Da zemlju zemljom ljubis vek ti je. Al ako je u oci poljubis nek ti je Prozracan poljubac ko prazni kristali. Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

	(#5 (permalink))
blueella x3m member Offline Poruke: 6,434 Član od: 28.09.2006. Poslednji login: 23.10.2008 06:53 Pol: Žensko	Odgovor: Branko Miljkovic - 07.02.2007, 08:05 Poeziju ce svi pisati San je davna i zaboravljena istina koju vise niko ne ume da proveri sada tudjina peva ko more i zabrinutost istok je zapadno od zapada lazno kretanje je najbrze sada pevaju mudrost i ptice moje zapustene bolesti cvet izmedju pepela i mirisa oni koji odbijaju da prezive ljubav i ljubavnici koji vracaju vreme unazad vrt cije mirise zemlja ne prepoznaje i zemlja koja ostaje verna smrti jer svet ovaj suncu nije jedina briga ali jednoga dana tamo gde je bilo srce stajace sunce i nece biti u ljudskom govoru takvih reci kojih ce se pesma odreci poeziju ce svi pisati istina ce prisustvovati u svim recima na mestima gde je pesma najlepsa onaj koji je prvi zapevao povuci ce se prepustajuci pesmu drugima ja prihvatam veliku misao buducih poetika: jedan nesrecan covek ne moze biti pesnik ja primam na sebe osudu propevale gomile: KO NE UME DA SLUSA PESMU SLUSACE OLUJU ali: HOCE LI SLOBODA UMETI DA PEVA KAO STO SU SUZNJI PEVALI O NJOJ Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

	(#6 (permalink))
blueella x3m member Offline Poruke: 6,434 Član od: 28.09.2006. Poslednji login: 23.10.2008 06:53 Pol: Žensko	Odgovor: Branko Miljkovic - 07.02.2007, 08:06 Noć između 12-tog i 13-tog februara 1961. godine, našla je telo srpskog pesnika Branka Miljkovića obešenog o drvo u parku u centru Zagreba, u kojem je živeo poduže vreme. U vreme smrti imao je 27 godina. Zvanični nalazi govore da je bilo samoubistvo, dok je u to vreme postojao broj dokaza da postoji mogućnost da je ubijen od strane hrvatskih nacionalista. Do danas, ne postoji konkretan zaključak o njegovoj smrti. Usled geopolitičkih prilika u posleratnoj Evropi, ime Branka Miljkovića nije poznato širem auditorijumu zapadne Evrope. Branko Miljković je rođen u Nišu 1934. godine. Niš je u vreme Drugog svetskog rata bio svedok masovnih pogubljenja, što se odrazilo na mladog Miljkovića i njegovu poeziju koja je sledila. Njegov talenat i lakoća sa kojom se koristio i igrao rečima nisu prošli nezapaženi. 1953. godine sa roditeljima se seli u Beograd, u koji Branko stiže sa stotinak već napisnaih pesama, i u kojem provodi narednih 8 godina pokušavajući da se istakne u poezijskim krugovima. Ubrzo po dolasku upisuje se na Beogradski univerzitet, na Filozofski fakultet, i stvara prijatelje sa drugim pesnicima, Vaskom Popa i Ivanom Lalićem. Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

	(#7 (permalink))
blueella x3m member Offline Poruke: 6,434 Član od: 28.09.2006. Poslednji login: 23.10.2008 06:53 Pol: Žensko	Odgovor: Branko Miljkovic - 07.02.2007, 08:06 Sonet To su reci uvek iste koje kasne gorku ljubav i svet. One su uspesni prestanak jave, al' ne san kad se izjasne sunca za noc, vec nesto trece, neutesni zbog cega jesmo. Izvod iz cudesne basne sna. Gorke obale na kojima neumesni stojimo okrenuti svome pocetku gresni zbog gubitka vida kada svetlost zgasne. U snu smo oni cije zaljubljene usne traze reci bez cilja, bez izmisljenih predela. Oh te reci kako mogu da ublaze ako su od sna. Lepoto neuvela reci bez senke kada ko casu sunce drzimo u snu gledajuci u crne vrhunce. Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

	(#8 (permalink))
blueella x3m member Offline Poruke: 6,434 Član od: 28.09.2006. Poslednji login: 23.10.2008 06:53 Pol: Žensko	Odgovor: Branko Miljkovic - 07.02.2007, 08:07 Mladi Miljković odbija članstvo i asociranje sa partijom, što je rezultiralo u neobjavljivanju njegove poezije. Međutim, njegov uspeh kod mladih je bio očigledan i pet njegovih pesama je objavljeno u poznatom časopisu Delo, čiji je glavni i odgovorni urednik u to vreme bio niko drugi do Oskar Davičo. Ubrzo potom sledi njegova prva kolekcija pesama 1956. godine, pod nazivom Uzalud je budim, i bila je uspeh kod publike kao i kod kritičara. Pesma je postala klasik, i jedna od najpoznatijih njegovih pesama. Prema Miljkoviću, on je jednog dana posetio svog komšiju u Nišu i video na zidu sliku njegove preminule sestre. On se zaljubio u sliku sa devojkom, i u njeno ime napisao ovu pesmu, za koju je kasnije govorio da je trijumf pesnika i života. Uzalud je budim Budim je zbog sunca koje objasnjava sebe biljkama zbog neba razapetog izmedju prstiju budim je zbog reci koje peku grlo volim je usima treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom zbog anonimnih reci trgova budim je zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova budim je zbog ove nase planete koja ce mozda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema ta zena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer ce se probuditi drukcija i nova uzalud je budim jer njena usta nece moci da joj kazu uzalud je budim ti znas voda protice ali ne kaze nista uzalud je budim treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen. Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

	(#9 (permalink))
blueella x3m member Offline Poruke: 6,434 Član od: 28.09.2006. Poslednji login: 23.10.2008 06:53 Pol: Žensko	Odgovor: Branko Miljkovic - 07.02.2007, 08:08 Svest o zaboravu NADA JE LUKSUZ. Vecna noc u krvi izmisljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim. Zar znam sta sam znao zar znam sta cu znati: skelet usamljeni izgubljeno ime divno uskladjene s prazninom sto pamti jalovost cveta i jalovost zime. Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta sto mami iz mene to sunce i prazninu pretvara u slavuja, kad razlicit od sveta predeo me tace i pretvori u prasinu. Al zaboravom svet sam sacuvao i cuvam za sva vremena od vremena i praha O gde su ta mesta kada vetar duva i pustos pomera? Gde zvezda moja plaha? Niskosti uzalud ceznu pesmu Citam na kolenima predeo koji se otvara u bicu u kamenu praznom gde je skita poslednja zvezda ciji sjaj ne vara. Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!