Charles Bukowski

[SQUAW]

LJUBAVNA PJESMA

sve zene
svi njihovi poljupci
razliciti nacini na koje vole i
razgovaraju i traze

njihove usi sve one imaju
usi i
grla i haljine
i cipele i
automobile i bivse
muzeve.

vecinom
zene su veoma
tople podsjecaju me na
tost namazan puterom
koji se
istopio.

vidi im se u
ocima: bile su
uzete bile su
prevarene. nisam bas siguran
sta da ucinim za
njih.

ja sam
pristojan kuvar i umijem da
slusam
ali nikad nisam naucio da
igram - u to vrijeme bio sam

zauzet nekim drugim stvarima.
ali uzivao sam u njihovim razlicitim
krevetima
puseci cigarete
gledajuci u
plafone, nisam bio zao ni
neposten. samo
ucenik.

znam da sve one imaju ta
stopala i bose prelaze preko sobe dok
posmatram njihove stidljive zadnjice u
tami. znam da im se svidjam, meke ne cak i
vole
ali ja volim tek
poneku.

neke mi daju narandze i vitaminske
pilule; druge tiho pricaju o
djetinjstvu i ocevima i
predjelima; neke su gotovo
lude ali nijedna od njih nije
besmislena; neke lijepo
vole, neke manje
lijepo; najbolje u seksu nisu uvijek
najbolje u drugim
stvarima; svaka ima ogranicenja kao sto
i ja imam ogranicenja i mi brzo
upoznajemo
jedno drugo.

sve zene sve
zene sve
spavace sobe
tepisi
fotografije
zavjese, to je
nesto kao crkva osim
sto ponekad ima
smijeha.

te usi te
ruke te
laktovi te oci
sto gledaju, njeznost i
zelja drzale su me
drzale.

[SQUAW]

MARINA

velicanstvena, magicna
beskrajna
moja djevojcica je
sunce
na tepihu -
dok napolju
bere cvijet, ha!
jedan starac,
potonula olupina
izranja iz svoje
fotelje
i ona me gleda
ali vidi samo
ljubav,
ha! i ja postajem
hitar u odnosu na svijet
i odmah uzvracam ljubav
bas kao sto sam i
stvoren za to.

[SQUAW]

Povest jedne žilave mrcine

došao je do vrata jedne noći
mokar mršav izubijan i
isprepadan
beli zrikavi kusi mačor
pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je
stekao poverenje u mene a onda je
jedan prijatelj naišao kolima i
pregazio ga.
poneo sam ono što je ostalo kod veterinara
koji je rekao:"nema šanse...dajet mu ove
tablete...kičma mu je slomljena, ali
i ranije mu je lomljena pa je srasla, ako
preživi nikada neće hodati, gledajte, sačma
je još tu...nekada je imao i rep, neko mu ga je odsekao..."

vratio sam maćora kući, bilo je vrelo leto,
jedno od najtoplijih u stoleću, stavio sam ga
na pod u kupatilu, davao mu vodu i tablete,
nije hteo da jede, nije hteo da pije, umakao sam
prst u vodu i vlažio mu njušku i pričao mu, nikud
nisam išao, odvojio sam dosta vremena
za kupatilo i pričao mu i pažljivo ga dodirivao a on
gledao je u mene tim bledoplavim zrikavim očima i
kako su dani prolazili načinio je prvi pokret
dovukao se prednjim nogama
(stražnje nisu radile)
do kutije za nuždu,
bilo je to kao truba moguće pobede
iz tog kupatila ka čitavom gradu,
vezan sam bio za tog mačora - teško mi je bilo,
ne kao njemu, ali dovoljno teško...

jednog se jutra digao, stao na sve četiri,
zatim pao i samo me gledao.

"možeš ti to", rekao sam mu.

pokušavao je dalje, dizao se i padao, na kraju
hodao dva-tri koraka, kao pijan,
stražnje ga noge nisu slušale i ponovo je pao,
odmarao, zatim se digao...

ostalo već znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,
gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj ga
pogled u očima nikad nije napustio.

sada me ponekad intervjuišu, hoće da čuju nešto o
životu i literaturi, a ja se napijem i dižem mog
zrikavog, upucanog, pregaženog bezrepog mačora i
govorim: "gledajte, gledajte ovo! "

ali oni ne shvataju, govore nešto u stilu:"vi
kažete da je Selin uticao na vas?"

"ne", držim mačora u vazduhu,"već ono što se
dešava, stvari kao što je ovo, ovo, ovo!"

tresem mog mačora, držim ga u
zadimljenom i pijanom svetlu, on je opušten,
on zna...

tad je intervjuima kraj
mada sam ponekad ponosan kad docnije
vidim slike i eto mene i eto mog mačora i uslikani smo
zajedno.
i on zna da je to ništa ali da sve to ipak pomaže.

[SQUAW]

RAZGOVOR U POLA ČETIRI UJUTRO

u pola četiri ujutro
otvaraju se vrata
i stopala prolaze hodnikom
noseći telo
neko kuca
i ti spustiš pivo
i javiš se,

bog te, kaže ona,
spavaš li ikad?

i ulazi
kosa joj je u viklerima
a ona u svilenom negližeu
sa pticama i zečevima

i donela je svoju bocu
kojoj veličanstveno dodaješ
dve čaše;
muž joj je, kaže na Floridi
a sestra joj šalje novac i haljine
i već trideset dva dana traži
posao.

kažeš joj da si agent za džokeje i
pisac ljubavnih i džez pesama,
i nakon nekoliko pića
ona se ne trudi da pokrije
noge
krajem negližea
koji stalno klizi

to uopšte nisu loše noge,
u suštini jako dobre noge,
i ti brzo ljubiš
glavu punu viklera

a zečevi počinju da
namiguju, i daleko je Florida
a ona kaže da ustvari nismo
neznanci jer me već videla
u hodniku

i na kraju
ima vrlo malo toga
da se kaže.

[SQUAW]

PESMA

U dubini moje duse je pesma koja nece u
rec da se odene.
To je pesma sto kao kamenje u mome srcu
prebiva
i odbija da se mastilom toci na hartiju,
ona mi osecanja obuhvata poput tananog
omotaca
i nece da se jezikom skrnavi.
Kako da je izdahnem kada se plasim da je
vazduh ne zaprlja?
Kome da je ispevam kad je navikla da zivi
u mojoj dusi kao u svome domu
te se plasim da se slusanjem ne povredi?
Ako mi u oci pogledate, videt cete senku
njene senke,
i ako mi vrhove prstiju dotaknete, osetit cete
njeno treperenje.
Svojim delima je iskazujem kao sto jezero
odrazava sjaj zvezde,
moje suze je otkrivaju kao kapi rose, rasute
na vrelini sunca,
otkrivaju tajne ruzinog cveta.
U meni je pesma koju tisina objavljuje, a
buka sputava;
koju snovi izgovaraju, a java progoni.
To je pesma ljubavi, ljudi, i nema Izaka koji
ce je ispevati,
niti Davida koji ce je odsvirati.
To je pesma mirisnija od jasminovog cveta,
i nema seciva koje je moze raniti.
Bolje je cuvana od devojackih tajni,
i nema strune koja je moze prisvojiti.
Ko moze sjediniti huku mora i pesmu slavuja,
ko moze spojiti oluje sa decijim uzdasima?
Koje ljudsko bice
moze bozansku pesmu ispevati?

[SQUAW]

Muski klozet

Posmatraj ga samo kakav je ovde
pre neg' sto serne,
s elegantnom ljupkoscu obrise dasku,
skoro ispolira tu prokletu dasku,
pa je pokrije toalet papirom,
brizljivo i smireno,
pusti da parce trake visi nadole,
tamo gde vise i njegove mocne genitalije
i tek onda spusta pantalone,
pa gace,
seda i
i sere,
skoro bez strasti,
ceprka po starim prljavim novinama,
cita o kosarkaskoj utakmici koja je odigrana
bogzna kad -
to sto sada vidis je Muškarac : svetski tip,
bez problema ce ispustiti jedno lako govno,
govance, brisace dupe dok razgovara sa tipom
koji pere ruke na lavabou
a ako se i ti nadjes u blizini,
njegove ce sitne misije oci pronaci tvoje
ne trepnuvsi
a onda, gace gore, pantalone gore,
zakopcavanje kaisa, povlacenje vode,
pranje ruku –
stace pred ogledalo
i ispitivati svoju velicanstvenost,
evo ga, priblizava lice ogledalu,
gleda se spolja i iznutra
i zadovoljan odlazi
ali ti predhodno stane na nogu
i uvredi praznjikavim pogledom vesca
pa teturajuci svoje glupo dupe
samodopadljivo dupe
napustajuci toalet za gospodu
a ti ostajes sa ubrusom za lice kao cvecem,
sa ogledalima kao morima,
ostajes sa najbolesnijim nadama
da ce jednog dana doci pravi covek,
da ce nesto mozda moci da spase,
ukoliko nije sve israno.

[SQUAW]

Zivot sa ogrlicom

zivim sa jednom damom i cetiri macke
i ima dana kad se
slazemo.

nekih dana imam problema sa
jednom od macaka.

nekih dana imam problema sa
dvije macke.

nekih dana
sa tri.

nekih dana imam problema sa
sve cetiri
macke.

i sa
damom:

deset ociju gleda u mene
kao da sam pas.

[SQUAW]

Ne dozvoli

ne dozvoli da ti ljudi budu
temelj.
ni mlade djevojke
ni stare djevojke,
ni mladi ljudi
ni stari ljudi,
ni oni izmedju,
niko od njih.
ne dozvoli da ti ljudi budu
temelj.

radije
gradi na pijesku
gradi na deponiji
gradi na sengrupimastoljeca
gradi na grobljima
gradi cak i na vodi,
ali ne gradi na
ljudima.

oni su losa opklada,
najgora moguca opklada.

gradi negdje drugdje
bilo gdje
samo ne na ljudima,
bezglavoj, bezdusnoj
masi
sto kvari
stoljeca,
dane,
noci,
gradove,
narode,
zemlju
stratosferu,
kvari svjetlost
kvari
sve sanse
ovdje,
totalno ih kvari
tada
sada
sjutra.

bilo sta,
u poredjenju sa ljudima,
temelj je vrijedan
trazenja.

bilo sta.

[SQUAW]

Dostojevski

uza zid, streljacki stroj na gotovs.
onda je pomilovan.
a sta da su strijeljali Dostojevskog?
prije nego sto je napisao sve to?
predpostavljam da nebi bilo
vazno,
ne direktno.
postoje milijarde ljudi koji
ga nikad nisu citali i nikad
nece.
ali kad sam bio mlad, znam da
me izvukao iz fabrika,
pored kurvi,
dizao me visoko kroz noc
i smjestao me
na bolje
mjesto.
cak i kad sam
pijancio za sankom sa ostalim
propalicama,
bilo mi je drago sto je
Dostojevski pomilovan,
jer je to i meni dalo neku vrstu
pomilovanja,
dozvolilo mi da gledam pravo u ta
uzegla lica
u mom svijetu,
dok smrt upire svoj prst,
cvrsto sam se drzao,
neokaljani pijanac
dijeleci smradni mrak sa
mojom
bracom.