Vladislav Petković Dis

[SQUAW]

Pod prozorom

I sinoć sam bio pored tvoga stana.
K'o bolnik kad diše, kiša jedva teče,
Lišće šušti, plače, s mokrih, crnih grana;
Sumorno i mutno spustilo se veče.

Ulica je bila pokrivena mrakom,
Krovovi i kuće tonuli u tminu.
I ja sam se kret'o laganim korakom
Kao čuvar mrtvih kroz aleju njinu.

Bojažljivo pridjoh do prozora tvoga:
Modra, bleda svetlost na zavese pala.
Inače svud pusto, svud nigde nikoga,
Samo preko lišća noć je uzdah slala.

Pod prozorom zastah. Tu sam dugo bio
I drhtao tako bez glasa i moći:
Na zid ruku stavih pobožno i ti'o,
Ne mogah je dići, ne umedoh poći.

Najednom se trgoh. Ko da neko ide?
Mis'o moju preli krv mi uzrujana.
Ja bežati počeh. Da l' me kogod vide?
I sinoć sam bio pored tvoga stana.

[Lady in red]

BOL I STID

Draga i ja na zabavu neku.
sa oblaka gde nam ljubav bila,
Krenuli smo, padala joj svila,
hod i osmeh u muziku meku.

Ostavismo budućnost daleku,
dan večnosti, pokrajinu vila,
Mesta kondor gde razvija krila,
da bi stigli na igranku neku.

Uđosmo u dvoranu žurno.
S naših lica još se nebo sija.
Nismo znali za život i zvona.

Dočeka nas smeh kostura burno,
vetar greha, miris zemlje, i ja
digoh glavu, lice pokri ona.

[blueella]

KAKO MI JE


I



Od nekoga doba izgleda mi kao

Da ce se moje zamutiti oko,

Dusa i zelje i sve sto sam znao

Gubi se,pasce u mracno, duboko.



Miran sam..ni trun srdzbe ili cega

Sto pravi smesnim nemocne i jadne,

Smrt, vecno ziva, buducnost je svega –

Sveg sto rodjenjem u kolevku padne.



Nekad, dok mladost, prolazna i bludna,

Vodjena strascu koja razum pleni,

Gotovo uvek i za porok budna –

Nekad, dok mladost zivljase u meni,



Smejah se cesto, podrugljivo vazda,

Prirodi, Bogu, i govorah smelo,

Da onaj koji oblicja nam sazda

Ucini sramno,kukavicko delo.



I pricah sebi da cu jednom moci,

Sa mislju koju velicina daje,

Zderati zastor s neprovidnih noci,

Videti prostor i vecnost kakva je,



I da cu otud trag bezumlju znati,

I gde je proslost sa bezbrojno zrtvi,

Cije je vreme, ko je Bogu mati,

Nasto je zivot i kud idu mrtvi.



I tada kao sa vulkana lava,

Sipacu misli sto nas razum prze –

Tresce se vecnost i pucina plava,

I svi atomi koji svetlost drze.

[blueella]

G.



Hodi.Ostavi sve sto je za nama.
Neka nas susret pokrije minute,
Velike misli po kojima cute,
Gde zivot ide k`o jesen granama.

Ponoc i sunce odjek su menama.
Zavoli sebe kroz nesrecu krute
I mene s njima.Nek lepoti pute
Pokaze mladost dok je jos sa nama.

Osmehom dusu i rane zakloni.
Zapali cula.neka srce tako
Predje u usne k`o vetar u zvuke.

Nek trenut ovaj i bol sto nas goni
Rasklopi nebo i utuli pak`o..
Poljubac, k`o smrt, ne vidi jauke.

[fOtOkRoS]

Stara Pesma

Za mnom stoje mnogi dani i godine,
Mnoge noći i časovi očajanja,
I trenuci bola, tuge, greha, srama
I ljubavi, mržnje, nade i kajanja.

Sve to stoji na gomili trenutaka
U neredu, po prošlosti razbacano,
Dok nju vreme vuče nekud, nekud nosi
I odnosi bez otpora i lagano.

Nemam snage da se borim sa vremenom
Da odbranim, da sačuvam, ne dam svoje,
Nego gledam čega imam, šta je bilo:
I sve više, ništa više nije moje.

Kao miris, kao zraci, kao tama,
Kao vetar, kao oblak, kao pena,
Odvojeni dani, noći, lebde, kruže
I prilaze u obliku uspomena.

Al' kad mis'o i sećanje budu stali,
Onda kud će i kome oni poći?
Onda kud će da iščeznu i da odu
Uspomene, moji dani, bivše noći?

Pa kud idem, da li idem, je l' opsena?
Ko me goni, koga nosim, pre i sada?
Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom:
Mrtva prošlost sa životom pokrivena.
Dok budućnost polagano pokrov skida,
Nje nestaje i u prošlu prošlost pada.


Noc ljubavi

Jedne veceri, kao posle grada,
Mirisala je koza telo moje:
Miran, bez srece i radosti koje,
Bijah kao van tamnice jada.

Video nisam sunce kako pada,
Uzdah i cvece oko sna mog sto je
Ocajem skrio njenih nada boje,
Odveo dete u nesrecu sada.

Draga moja, ja ne umem vise
Nositi suze sto ti radost krije,
Al` u noc mesec kad sidje ubavi,

Tisinom srece kad bol zamirise,
Odmori oko: nek se dusa slije
U pozni sapat velike ljubavi.

[Kalina]

Vidjenje

Nocas kada sam ja spavati hteo,
Zeljan da telo umorno odmaram,
Duh stare srece obuze me ceo,
I ja sam pos’o srce da otvaram.

Iz snova proslih, prijatnih ko duge
Nisam video ovaj zivot grubi,
Vec moje nebo, moj zavicaj tuge
I tebe s vencem sto ti kosu ljubi.

I tebe s vencem. A tuga se splela
U tajnu zelju, punu nezne tame,
Koja ti skriva lice sve do cela,
Pod kojom mislis, nepomicna, na me.

Pojava tvoja pricase mi kako
Patis, zajedno s pogledom ti holim:
Ja sam te gled’o i zanesen tako
Saptao da te ko smrt svoju volim.

Noc je spavala pokrivena mirom,
Mrak se sirio ko more duboko,
A ja sam budan, s tobom i sa lirom,
Docek’o zoru, ne sklopivsi oko.

Danas sam set’o ulicama tuzan,
Svaki mi korak bese prava beda:
Znam da izgledah tada vrlo ruzan,
I tebe spazih, ti si bila bleda.