|
|
| Registracija | Uputstvo | Lista članova | Pretraga | Današnje poruke | Označite forume kao pročitane | Kalendar |
 |
 |
 |
|||||
|
|||||||
 |
 |
 |
| Poezija Stihovi članova sajta, kao i vaši omiljeni stihovi |
 |
|
|
LinkBack | Alati vezani za temu | Vrste prikaza |
 |
Žak Prever |
 |
|
|
|
|
|
Snebivljiva Aždaja
   
Offline
Poruke: 10,908
Član od: 13.03.2006.
Poslednji login: 17.08.2008 12:17
Pol: Žensko
Godine: 33
Lokacija: Mali šator u preriji
|
Žak Prever -
06.04.2006, 02:44
 ŽAK PREVER (1900-1977) 4. februara 1900. rodio se u Nejiu, pariskom predgrađu na obali Sene, Žak Prever, pesnik, nadrealista. Bio je učenik slobodne škole "Andre Amon". Obožavao je slobodu i glorifikovao duh pobune i revolta. Bio je blizak sa nadrealistima, ali je odbio da se pridruži Komunističkoj Partiji sa Andre Bretonom, koga je ismejao u "Mort d'un monsieur". Bio je i talentovan scenarista. 1925. ženi se prijateljicom iz detinjstva Simonom Dijen. Od smrti Viktora Igoa, od osamdesetih godina prošlog veka, Francuska nije imala svoga istinski narodnog pesnika, pesnika čije će delo podjednako voleti i rafinovani ljubitelji poezije i ljudi skromna obrazovanja. Dobila ga je u Žaku Preveru. Bio je majstor reči. Iako se uglavnom negativno odnosio prema religiji, tradiciji, autoritetima i konvencijama, Preverova poezija je, kao retko koja poezija našeg vremena, puna iskrene vere u ljudsku toplinu i solidarnost, katkad gotovo detinjski puna poverenja u ljude, u ljubav. Preverova poezija je, nema sumnje, snažno uticala i na francusku šansonu. Gajio je veliku ljubav prema slikarstvu, i to modernom slikarstvu te je Pikasu posvetio dve velike pesme. Na kraju krajeva, Prever nas svojom poezijom uči da volimo. Umire 11. aprila 1977 u mestu Omonvil-la-Ptit, u Normandiji. 
|
|
|
|
|
|
|
|
Odgovor: Žak Prever |
|
|
|
|
|
|
|
Snebivljiva Aždaja
Offline
Poruke: 10,908
Član od: 13.03.2006.
Poslednji login: 17.08.2008 12:17
Pol: Žensko
Godine: 33
Lokacija: Mali šator u preriji
|
Odgovor: Žak Prever -
06.04.2006, 02:46
Tamničareva pesma Kuda lepi tamničaru Sa tim ključem poprskanim krvlju Idem da oslobodim onu koju volim Ako još ima vremena A nju sam zatvorio I nežno i svirepo Na najskrovitijem mestu svojih želja Na najdubljem mestu svojim nemira U laži budućnosti U gluposti zaklinjanja Hoću da je oslobodim Jer hoću da je slobodna Po cenu i da me zaboravi Po cenu i da ode Pa čak i da se vrati I da me još voli Ili da zavoli drugog A ako joj se taj dopadne Pa ona ode I ja ostanem sam Sačuvaću samo Sačuvaću večno Na svojim dlanovima Do poslednjeg daha Blagost njenih grudi izvajanih ljubavlju
|
|
|
|
|
|
|
|
Odgovor: Žak Prever |
|
|
|
|
|
|
|
Snebivljiva Aždaja
Offline
Poruke: 10,908
Član od: 13.03.2006.
Poslednji login: 17.08.2008 12:17
Pol: Žensko
Godine: 33
Lokacija: Mali šator u preriji
|
Odgovor: Žak Prever -
06.04.2006, 02:48
Suncokret Svakoga dana u sedmici Zimi i u jesen Po nebu Pariza Fabrički odzaci bljuju sivi dim A proleće nailazi sa cvetom za cvetom Pod ruku s lepom devojkom Suncokret suncokret Ime je cveta Nadimak devojke Koja nema drugo ime pa čak ni prezima Ali igra na raskršću Belvila i Sevilje Suncokret suncokret suncokret Valcer se čuje sa raskršća Divni dani su prošli I lepi život sa njima Genije Bastilja puši finu cigaru Na zaljubljenom nebu Na nebu Sevilje na nebu Belvila Il’ na svejeno kojem Suncokret suncokret Ime je cveta Nadimak devojke
|
|
|
|
|
|
|
|
Odgovor: Žak Prever |
|
|
|
|
|
|
|
Snebivljiva Aždaja
Offline
Poruke: 10,908
Član od: 13.03.2006.
Poslednji login: 17.08.2008 12:17
Pol: Žensko
Godine: 33
Lokacija: Mali šator u preriji
|
Odgovor: Žak Prever -
06.04.2006, 02:52
BARBARA Secas li se Barbara padala je kisa neprestana nad Brestom tog dana a ti si isla nasmejana pokisla ozarena ocarana pod krupnim kapima kise seti se Barbara- sretoh te u ulici Sijama smejala si se i ja sam se smejao secas li se Barbara nisam te poznavao a nisi ni ti mene, secas li se secas li se toga dana i ne zaboravi ga jedan covek ispod neke kapije zaklonjen viknuo je tvoje ime Barbara a ti si potrcala ka njemu po kisi pokisla ozarena ocarana i bacila si mu se u zagrljaj secas li se Barbara ne ljuti se sto ti kazem TI jer TI kazem svakom koga volim pa cak i ako ga ne poznajem secas li se Barbara i ne zaboravi nikad tu kisu tako blagu i tako srecni na tvome licu srecnom nad tim gradom srecnim tu kisu nad morem nad arsenalom nad brodom iz Cesana oh Barbara velika je svinjarija taj rat i sta je sa tobom sada pod kisom od gvozdja vatre celika krvi a onaj koji te je stezao u zagrljaju zaljubljeno da li je umro nestao ili je jos ziv oh Barbara jos uvek kisa pada nad Brestom kao sto je padala nekad ali nije to isto jer je sve poruseno to su samo posmrtne kapi kise uzasne i ocajne a nije ti onaj potop vise gvozdja celika krvi vec prosto kisa iz oblaka koji nestaju kao psi kao psi koje odnosi vodena struja iz Bresta da istrule negde daleko vrlo daleko od Bresta od koga nije ostalo nista.
|
|
|
|
|
|
|
|
Odgovor: Žak Prever |
|
|
|
|
|
|
|
Snebivljiva Aždaja
Offline
Poruke: 10,908
Član od: 13.03.2006.
Poslednji login: 17.08.2008 12:17
Pol: Žensko
Godine: 33
Lokacija: Mali šator u preriji
|
Odgovor: Žak Prever -
06.04.2006, 02:53
Pesma o krvi Postoje velike lokve krvi na svetu Pa gde odlazi sva ta rasuta krv da li je zemlja pije i od nje se opija Neobično li pijančenje onda i tako mudro… i tako jednoliko… Ne zemlja se ne opija ni zemlja se ne okreće naopako ona urdeno gura svoje piljarske taljige kiša… sneg… grad… lepo vreme… Nikad ona nije pijana tek s vremena na vreme dozvoli sebi poneki bedni mali vulkan Okreće ona svoju loptu sa drvećem… baštama… kućama okreće ona i te velike lokve krvi i sve žive stvari okreću se s njome i krvare… Ali zemlju ni brige za to okreće se ona i dalje i sve žive stvari počinju da urlaju A nju ni brige već okreće se dalje i ne prestaje da se okreće i krv ne zaustvalja da teče… Pa gde odlazi sva ta rasuta krv krv ubica… krv rata… krv bede… i krv ljudi mučenih po zatvorima… krv dece koju spokojno muče njihovi očevi i majke… i krv ljudi kojima ona teče iz glave po ludačkim ćelijama… i krv zidara kad padnu sa krova… i krv koja izbija i teče velikim lokvama sa novorođenima… za decom novom… Majka viče… dete plače… krv teče… zemlja se okreće… i zemlja ne prestaje da se okreće I krv ne prestaje da teče Kuda odlazi sva ta rasuta krv krv isprebijanih… poniženih… samoubica… streljanih… osuđenih… i krv onih koji umiru tako… slučajno Ulicom prolazi jedan živi stvor sa telom punim krvi i odjednom eto smrti i sva krv njegova ističe a drugi živi uklanjaju krv i odnose telo Ali tvrdoglava je krv i onde gde je bila smrt mnogo docnije još uvek je trag… Usirena krv rđa život rđa telo Krv gruša kao mleko kao mleko kad se pokvari kad se okrene kao zemlja kao zemlja kad se okreće sa svojim mlekom… svojim kravama… i svojim živima… i svojim mrtvima… zemlja koja se okreće sa svojim drvećem… živima… mrtvima… zemlja koja se okrećesa svojim venčanjima… sahranama… školjkama… vojskama… zemlja koja se okreće i okreće sa svojim potocima krvi…
|
|
|
|
|
|
|
|
Odgovor: Žak Prever |
|
|
|
|
|
|
|
Snebivljiva Aždaja
Offline
Poruke: 10,908
Član od: 13.03.2006.
Poslednji login: 17.08.2008 12:17
Pol: Žensko
Godine: 33
Lokacija: Mali šator u preriji
|
Odgovor: Žak Prever -
06.04.2006, 02:56
Pikasova šetnja Na sasvim okruglom tanjiru od pravog porculana jedna jabuka pozira Licem u lice prema njoj jedan slikar realista uzalud pokušava da naslika jabuku onakva kakva je ali jabuka ne da se slikati i ona hoće da kaže svoju reč jer ima puno trikova u svojoj jabučijoj ćupi ta jabuka I evo je gde se okreće u svome realnom tanjiru podmuklo oko sebe laganno ne mičući se I kao što se vojvoda od Giza prerušava u ulični fenjer zato što ga silom hoće da portretiraju tako se jabuka prerušava u lepo prerušeno voće i tada slikar raealista počinje da realizuje dok su svi spoljni izgledi jabuke protivu njega I kao ubogi nesrećnik kao siroti nevoljnik koji je spao na mislost nekog dobrovornog društva milosredno i strašnog zbog dobrotvornosti i strašnosti svoje nesrećni slikar realista odjednom postaje tužni plen bezbrojne gomile asocijacija ideja I jabuka – plod u obrtanju svom evocira jabuku - drvo i Zemaljski raj i Evu i Adama prskalice nastrešnice puzavice stepenice Kanadske Hesperdiske Normandijske Zimske Zmiju iz Misterija i zakletvu iz Pariske kuglane i praiskonski greh i praporeklo umetnosti i Švajcarsku sa Vijemom Telom pa čak i Isaka Njutna više puta nagrađenog na izložbi Opšte Gravitacije I zaneti slikar gubi iz vida svoj model i uspavljuje se Tada Pikaso koji je prolazio tuda kao što prolazi svuda svakodnevno i kao kod svoje kuće vidi jabuku i tanjir i slikara uspavanog Kakva ludost slikati jabuku Pikaso veli i pojede jabuku a jabuka mu kaže Hvala Zatim Pikaso razbija tanjr i odlazi smešeći se a slikar iščupan iz sna kao zub budi se i ponovo ja sam pred nedovršenim platnom usred parčadi razbijenog tanjira i groznih semenki realnosti
|
|
|
|
|
|
|
|
Odgovor: Žak Prever |
|
|
|
|
|
|
|
Snebivljiva Aždaja
Offline
Poruke: 10,908
Član od: 13.03.2006.
Poslednji login: 17.08.2008 12:17
Pol: Žensko
Godine: 33
Lokacija: Mali šator u preriji
|
Odgovor: Žak Prever -
06.04.2006, 02:57
Da se načini portret jedne ptice Pre svega naslikati kavez sa otvorenim vratima naslikati zatim nešto lepo nešto prosto nešto divno nešto korisno… A potom za pticu postaviti platno uz neko drvo u nekoj bašti u nekom gaju u nekoj šumi i sakriti se iza drveta ne govoreći ništa i bez ijednog pokreta Neki put ptica doleti brzo a mogu proći i duge godine pre nego što se reši da dođe Ali ne obeshrabrivati se već čekati uporno čekati ako treba i godinama tu brzinu ili lagodnost dolaska ptice pošto to nema nikakve veze sa uspehom slike A kad ptica dođe ako dođe u najvećoj tišini sačekti da ptica uđe u kavez pa kad je ušla zatvoriti tiho vrata kičicom a zatim izbrisati jednu po jednu sve prečage pazeći dobro da se ne dodirne ni za jedno perce ptice Zatim načiniti portre drveta izabravši najlepšu od njegovih grana za pticu Naslikati zatim zeleno lišće svežinu vetra sunčanu prašinu šum životinja i trave u vrelini leta Najzad sačekati da ptica reši da peva Ako ptica ne zapeva loš je znak znak da je rđava slika a ako peva dobar je znak znak da se može slika potpisati Tad iščupajte sasvim lagano jedno pero iz krila ptice i ispisite svoje ime u uglu platna.
|
|
|
|
|
|
|
|
Odgovor: Žak Prever |
|
|
|
|
|
|
|
Snebivljiva Aždaja
Offline
Poruke: 10,908
Član od: 13.03.2006.
Poslednji login: 17.08.2008 12:17
Pol: Žensko
Godine: 33
Lokacija: Mali šator u preriji
|
Odgovor: Žak Prever -
06.04.2006, 03:00
DORUČAK Sipao je kafu U šolju Sipao je mleko U šolju sa kafom Stavio je šećer u belu kafu Kašičicom je Promešao Popio belu kafu Bez i jedne reči Zapalio je Cigaretu Pravio kolute Od dima Otresao pepeo U pepeljaru Bez i jedne reči Ustao je I ne pogledavši me Stavio je Šešir na glavu I uzeo kišni ogrtač Jer je padala kiša A onda je otišao Po kiši Bez i jedne reči I ne pogledavši me Tada ja spustih Glavu u ruke I zaplakah.
|
|
|
|
|
|
|
|
Odgovor: Žak Prever |
|
|
|
|
|
|
|
Snebivljiva Aždaja
Offline
Poruke: 10,908
Član od: 13.03.2006.
Poslednji login: 17.08.2008 12:17
Pol: Žensko
Godine: 33
Lokacija: Mali šator u preriji
|
Odgovor: Žak Prever -
06.04.2006, 03:03
Uvelo lišće Želela bih da se uvek sećam Srećnih dana naše ljubavi Tada je život bio mnogo lepši I sunce blistavije bilo no danas Uvelo lišće slaže se po zemlji A ja te još nisam zaboravila Uvelo lišće slaže se po zemlji Ko naša tuga i uspomene Hladni vetar odnosi ih Zajedno sve u noć zaborava A vidiš nisam zaboravila Pesmu koju si mi pevao Ta pesma je bila slična nama I tebi koji si me voleo I meni koja sam te volela Živeli smo zajedno Ti koji si me voleo I ja koja sam te volela Ali život razdvaja one One koji su se mnogo voleli O sasvim polako i bez šuma More briše tragove po pesku Koraka razišlih se ljubavnika.
|
|
|
|
|
|
|
