Miroslav Antic

[SQUAW]

Mart

Kad mi dođe da idem,
mnogo moram da idem.
Nije važno kuda ću.
Nije važno dokle ću.
Došlo mi je da idem
i ja idem kao lud

- unutra u mene.

Vetar mi je gudalo.
Ja sam violina.
Vetar svira na meni
u „E“ žicu kad plačem,
u „E“ žicu kad pevam,
u „E“ žicu kad sanjam,
jer ja nemam drugu žicu
osim „E“

- unutra u mene.

Za travu se tabanima hvatam
da me vetar nikud ne oduva.

Al kad dođe da idem,
strašno moram da idem.
Nije važno kuda ću.
Nije važno zašto ću.

Krv se sva u žeravicu pretvori.
Nebo dlanom poravnava puteve.
Široko me kiše zaobilaze.
Obuva mi sunce žute cipele.
Kad mi tako strašno mnogo dođe
samo idem, idem kao lud

- unutra u mene.

[SQUAW]

Vojislav

Ne pitaj me što ne sviram
u tu žutu tamburu.
U tamburi stanuje mi tata
što me mnogo tuče.

Ne pitaj me što ne sviram
u tu braon violinu.
Iz nje viri moj kum Miloš kapelnik
što me mnogo tuče.

Ne pitaj me što ne sviram
u tu crnu harmoniku.
Iz te crne harmonike virim ja.
Očiju mi.

Kad god čuješ harmoniku,
ima da znaš, brate,
- to ja iz nje kukam.
Očiju mi.

Kupi meni jedan pištolj
da ja sviram u taj pištolj.
Očiju mi.