Miroslav Antic

[SQUAW]

Moram da obeležim ovaj rođendan
Za sve vas koji ga volite počinjem "Otvaranja"
Enjoy.

1. Nije lako utvrditi
tačno vreme tvog nastanka.
Još nije označen vrtlog
koji te večno isijava.

2. Svetlost i tama zarasli
duboko usnama za usne.
To je tvoj vaskrsli znak.

3. Tvoje vatre tek počinju.

4. Uzmi ruku u ruku
i ne gledaj je sa čuđenjem.
Kad kucneš u kamen, on zvoni
u dozrelom prostoru.

5. Tvoje vatre odzvanjaju
kao velika srca.

6. Baviš se slobodom smelosti.
Podlivaš sobom nebo.

7. Pretvori prste u misao.
Dotakni svoja rebra,
zlatne prečage svetlosti.
Ti si mnogostruki rođendan.

8. Tvoje vatre su prisutne.
Danas. Davno pre danas.
I dugo iza svih danas.
Uvek ćemo se sretati.

9. Vraćaš se preobražen,
ponavljan neponovljivo
U krvotoku proleća
U plavim plotunima lasta.

10. U puzavicama kiša.
U grozdovima rose.

11. U strpljivoj tišini
Što naslagama godova
grli i zida stabla
Dok na njih namotava trajanje.

12. Prilaziš sa svih strana
i ukrštaš se sa sobom.

13. Stariji od pra-vremena
a duži od beskraja
i viši od iznad neba.
I dublji od ispod dna.

14. Na svakom novom raskršću
dočekuju te tvoji oblici.

15. Moraš mi jednom objasniti
kakav si ti to vrač
Kad duneš u pčelu na dlanu
i pretvoriš je u zvezdu.

Otvaranja (Hodajući na rukama)

[Becar]

Jedan je Mika
Bio sam mali tacnije ni 3 meseca nisam imao kada je po tatinim pricama upoznao Miku Antica.Bio sam bebica a moj tata veliki prijatelj Mike Antica i imam i poklon od njega knjigu decijih pesama koju je on potpisao i ostavio meni na poklon a kada sam napunio 6 godina onda su mi pokazali tu knjigu koju cuvam i dan danas na uspomenu na velikog,velikog pesnika,boema,pisca,vojvodjanina i pre svega coveka.Krivo mi je sto ga nisam upoznao kad sam odrastao jer nas je napustio prerano ali on je tu sa nama i uz nas.

[strong_coffee]

Dogodio se jednom na zamlji
Miroslav-Mika Antic
na svetoj vojvodjanskoj zemlji
pesnik sveta

Molim vas za celu pesmu, ako neko ima.

[SQUAW]

Evo, nađoh na Googlu, ako na to misliš i ako je cela pesma...

U SPOMEN MIROSLAVU - MIKI ANTICU

Dogodio se jednom na zemlji
Miroslav - Mika Antic
na svetoj Vojvodjanskoj zemlji
pesnik sveta

Gospo'n Mika Garavh sokaka
Mika ''baci'' iz siroke Backe
paor i coban iz ravnog Banata
filozof i becar iz kicenog srema
ciganski Knez i ruzokradica
poslednji vojvoda Vojvodine

Nikad ga nevideh bez konja i sokola
Konj da ga pronosi po Banatskim pustama
Soko da mu zvezdu padalicu
iznad Mokrina lovi i ulovi

Pa kad ono zabasamo u vetrenjace
u napustene mlinove, razbijnicka svratista
tad cvi povicu ''Di si bre Miko''
A onda Mika Antic postane harmonika,
postaje cemane, postaje bas,
postaje truba, postaje tanbura
postaje vin, postaje cvece na stolu...

A onda Mika bude kralj
bude ''Li Taj Po'', bude ''Katu''
bude ''Vijon'', bude ''Ljermontov''
na momente, g'rk ko Jaksic a opet
da ga na ranu privijes k'o Desanku

Dogodio se jednom na zemlji
Mika Antic, zivo cudo u cudjenju
neprestanom, na svetoj Vojvodjanskoj zemlji.

Dobar vetar kapetane,
kapetane go'spon Miko bre
Dobre i rodne nebeske njive
Ej bre Miko, Moko ''baci''

Dovidjenja Miko kiso zlatonosna
oj bre Moko covecino
pa putuj brat' Miko vojvodo Vojvodine

[strong_coffee]

Da, na tu sam mislila. Pesmu je napisao Branislav Petrovic. Procitala sam je u Ulepsavanju nevidljivog, Draska Redjepa. Samo sto nisam sigurna da li je cela...
SQUAW, hvala na ovoj i na svim ostlim pesmama.

[SQUAW]

Nema na čemu Enjoy.

16. Moram da te opomenem:
svaka stvar koju dotičeš
ima sopstveno spolja
i sopstveno unutra.

17. Ne mora oblutak biti
živ samo na tvoj način,
ni mrva peska i soli,
ali i oni su svetovi.

18. Pa sme li dan tvoj, onda,
da bude tuđ i bezličan?

19. A kamoli tek život
i drugi tvoji životi?

20. Svaka stvar koju dodirneš
sopstveni je gospodar.
Ima oreol oko sebe
i svoje sveto područje.

21. Tvoj puls nije množina.
Ne rastače se u poplave.

22. Iz tebe rođen je kraj
I rođen je početak.
Tvoj dah je usamljen pucanj.

23. Svoj si potomak i predak.
Svoj si zametak kretanja.
Ime ti je: brzina.

24. Stojiš nad sobom, isukan
kao visoki toranj.
Kao krošnja nad stablom
urasla u tkivo svetlosti.

25. Kao let ptice nad trskama.

26. Moram da te opomenem:
sve je svesno tvog prisustva.
Čeka te svečanost povratka.

27. Istražuj ozbiljnost stvari
i usavršavaj svoj karakter.

28. Otkrivaj sistem misli
koji ne naseda trenutnom.

29. Ne budi spreman za nešto.
Budi spreman za sve.

30. Usudi se da stvaraš
tek kad osetiš radost dela.

31. Potrudi se da otkriješ
u sebi takvo uho
koje u prolazu sakuplja
ogromna svedočenja
isklesana u prostoru
strpljenjem i odricanjem.

32. Pretoči celoga sebe
u nevidljivu očiglednost.

33. Nisu ti važne reči.
Važno je da ti veruješ
da znaš namere kamena,
vatre, leda i vazduha.

34. Jer čime ljubiti svet,
ako su jedina usta
večito zauzeta
izgovaranjem ljubavi?

35. Kad deca dođu na svet,
ona usrču vrisak.
Ti si se samo osmehnuo
sa nekom umornom nadom.

36. Nada je umnožavanje.

37. Rađaj sebe iz sebe
i tako sobom povećavaj
dostojanstvo života.

38. U osami svog bića
ti si jedina veza
između žrtve sebi
i svoje sopstvene milosti.

39. Ništa ti ne može biti
bliže od tebe samog
i ništa dragocenije
dok sudeluješ u beskrajnom.

Otvaranja (Hodajući na rukama)

[euridika]

Za Miku, bre!
I u reči i slici
I posebno ću da je posvetim ovoj crvenoj gore

YouTube - Miroslav Mika Antić

[strong_coffee]

PRVO PISMO

1.
Godpođo Vineti, juče sam opet pokušao da se obesim, a posle sam opet odustao. Čitave noći gledao sam otvorenih očiju u tavanicu i voleo onu drugu zenu. Sećam se jedne rečenice iz Dikensa. Početak jednog Dobijevog pisma: "Mila moja, ja sam pas."

Sad znate šta sam. A lepo sam vam govorio: ne ostavljajte me samog, sklon sam glumatanju, pravim teatar ni od čega i toliko se uigram, da posle idem okolo, tražim publiku i sve to javno prikazujem. Nemojte se iznenaditi ako počnem i da sebe plakairam.

Ujutro, video sam kroz prozor nebo. Sasvim je ličilo na kuvano plavo goveđe oko nataknuto na viljušku zvonika preko na tvrđavi.

Samo nisam video oblake. Sigurno ih je vetar oduvao preko noći na jug i sklonio. Taj vetar ima ukus zemlje i tamjana, i ne bih voleo da vam o tome mnogo govorim. Treba slediti Lao Cea. On kaže:

”Priroda se služi sa malo reči. Zato uragan ne traje celo jutro i pljusak ne pada ceo dan.”

Jedino, ako vas interesuje to o pticama. Ptice su one o kojima sam vam pričao da žive dole po močvarama, samo sam opet zaboravio kako se zovu. Te ptice su došle okukom reke, severnije od Ribarskog ostrva, severnije i od Kamenjara. I tako je sve to i počelo.


2.
Sebi u odbranu imao bih da navedem ona nedeljna popodneva u stanu koji sam s vama delio osam godina. Tri zida, a umesto četvrtog: veliki prozor što gleda na reku i most kojim tutnje vozovi.

Tristo metara levo, na samoj obali, nalazi se mesto gde je nakad, u svojim usamljeničkim šetnjama, dolazio Ajnštajn, da razgovara sam sa sobom, vo vremja ono kad je bio mladi zet Marićevih. Infeld za njega kaže: “Veruje se da danas stvarno vidimo tri četvrtine tog kosmosa koji je Ajnštajn obuhvatio samo mislima i jednačinama.”

Razumeti se u arhitekturu svemira, pre svih, i to tu, pod mojim prozorima, dok ja i dalje uporno i beslovesno zamuckujem prijateljima u kafani, večito istim prijateljima, u večito istim kafanama, večito iste stihove, uveren da svaki dan izgovaram nešto novo-pa to mora jednom i da zabrine.

Onda dođu ta nedeljna popodneva, kad vojnici bespomoćno lenčare po predvorjima bioskopa ili poslastičarnicama. Kad devojke sa periferije izlaze u šetnju u jednakim haljinama, i svima kažu da su sestre. Kad nekoliko starica pred crkvama čeka večernje i zaudara na bosiljak i prigradska groblja.

Dođe to. Neko iz dosade izmišlja novi rat, neko iz dosade izmišlja brakolomstvo, neko iz dosade ima mamu, neko iz dosade ima Mocarta, neko tbc.

Stigao sam do Stare Indije, prilično preskočio vede i nađem u „Kena-upanišadi” umesto koje me je podsetilo na LXXI pevanje u Tao Te Kingu:

„Ja ne mislim da to dobro znam, ali znam: ni neznano mi nije”.
Ja stvarno ne mislim da vas dobro znam, ali ni neznani mi niste. Dozvolite, zato, da pljunem u pravcu onog grada gde ste me ostavili da vas čekam.

Valjalo bi posvetiti tri godine života crtanju geografskih karata. Na svakoj karti namerno izostaviti taj grad. Njega inače već odavno savršeno nema.


P.S.

Ako vam to nešto znači, vrlo vam se molim za oproštaj. Uostalom, vi to ionako bolje od mene možete sagledati i dati nekim stvarima pravu meru.

Laku noć vašim željama da opet iziđemo među ljude. Ja to ne umem. Ja sam uvek ulazio među ljude. Laku noć vašim suzama. Vašem nekadašnjem hodu na prstima kad spavam.

To je bilo pre mnogo miliona godina. Beskrajno sam cenio sve vaše pokušaje da mi ulijete olovo u noge, kao onim lutkama od kaučuka koje se uvek uspravljaju.

Meni je olovo u glavi.


Koncert za 1001 bubanj
Dnevnik o meni, ljubavi i nekim pticama

[strong_coffee]

DRUGO PISMO

1.

Gospođo Vineti, čudno je ovde. Putovali smo kroz Brogejlove slike, ili kroz onu bajku o Ribecalu. Ne mogu da vam objasnim. Nešto kao moje detinjstvo. Neverovatno.

U zoru, pred nama se pojavio grad. Kao u dečjim slikovnicama. Jedna kuća žuta. Do nje maslinasta. Pa siva ili terakot. Ljubičastih sam se nabrojao
ne više od pet.

Zamislite da me je neko izrezao od kolačarske hartije i zalepio tu negde. Tako je sve u plohama. Izgubio sam dimenzije.

Doručkovali smo grožđe na pijaci. Posle smo prali maramice u olucima i brisali ruke i usta. U hotelu se spratovi zovu po bojama. Borisa nigde
ne mogu da nađem.

Ja, u stvari, i ne znam ko je Boris, ali sanjao sam dok sam dremao u vozu da bi ovde mogao postojati takav jedan i da bi ga valjalo pronaći. On bi
nam pokazao tunele. Ili bi nam pokazao gde ima mnogo stepenica.

To sa Borisom podseća na Zagorsk. Krešo Golik i ja. Noć uoči Uskrsa. Neka kiša pomešana sa snegom. Hoćemo mi da vidimo vaskresenje i patrijarha
Pimena. To je, u stvari, tvrđava. Okolo zidine podignute u doba tatarske najezde. A masovka - da polude i Kavalerovič i Sesil B. De Mil.

Zagorsk je Rusima kao Francuzima Lurd. Iz svih krajeva zemlje dolaze za Uskrs da se iscele. Pa kad je počelo to u ponoć: odvezana zvona, trideset hiljada vernika metaniše i zamače lice u blato, oblaci tamjana, zlato i crne rize, dijamanti i drveni krstovi...

Ja se popeo na neko uzvišenje da bolje vidim. Krešo mi posle kaže da siđem, stojim na grobu Borisa Godunova. A gde mogu da stanem, kad je
sve istorija?

Poklonim se mrtvome caru i obećam, ako dobijem sina, da postanemo kumovi: zvaće se Boris. Objasnim to devojčici. Verovatno bi trebalo, kažem, da započnemo ovde jednog sina.

Ona bi radije da je povedem aprila u Zagorsk. Jesam li stvarno bio tamo? Kako
da ne. Ja sam, ko zna koliko puta i ko zna gde već, živeo.