Miroslav Antic

[SQUAW]

RADMILA

- Jesi l moje
Najmoje?

- Jesam tvoje
Najtvoje.

- Da ti sviram u ušima?

- Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al' da budu na cvetiće.

- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendžera.

- Da me mrze sve komšije.

- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.

- Da ne uđe ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendžer,
kroz taj pendžer pun cvetića,
da je život nešto naše,
najnaše.

-Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".

- Jesi l moje?
Najmoje?

- Jesam tvoje.
Najtvoje.

[SQUAW]

JOCA

"Jesi l čuo
da će sutra padati dinari s neba?"
"Nisam."
"A jel veruješ
da ima tica što donosi kolače?"
"Ne verujem."
"Jesi l čuo
da ima negde da je stalno leto?"
"Nisam."
"A jel veruješ
da u radiju žive mali ljudi?"
"Ne verujem."
"Marš odavde iz našeg sokaka
kad ne umeš da sanjaš.
Da te pokrljam napola - ko lebac.
Eto!"

[SQUAW]

BLIZANCI

Bojim se neke glave u snu.
I bojim se kad je noću orman otvoren.

I bojim se kad prolazim pored radnje
sa mrtvačkim sanducima
i zamišljam da su ispod zemlje
i da tamo jedni druge dodiruju ramenom.

Al se ničeg ne bojim,
časnu reč,
ne bojim se ničeg tako strašno
kao dečjeg groblja.

Na groblju mi leži brat.
Ponekad mi dođe pa me probudi.
Sedne nakraj kreveta i drhti.
Ostavi me, brate, i meni je zima.

Kad sam rođen, ja sam rođen
kao blizanac.
On sad misli da je pravo da se menjamo
da i njega pustim bar ponekad
da je malo živ.

Na grobljima gde su ljudi Romi
trava raste od ramena. Ljuta.
Niko nikad nikoga ne obiđe.
I mrtvi su tamo sujeverni,
pa jedan od drugog zaziru.

A na groblju gde su deca Romi
puno cveća i veselo,
ko da su svi živi, kao da će
posle podne ustati i ići u šetnju
ili da će u nedelju, očešljani,
zajedno na vašar.

Ostavi me, brate, i tebi je nekako.
Kad ja idem na vašar?
Kad ja idem očešljan u šetnju?
Ne smem ni da sanjam takve stvari..

Ne bojim se ničega,
časnu reč,
ničega se ne bojim tako strašno
kao dečjeg groblja.

[SQUAW]

ŽIVORAD

Što kod krojača
u izlogu
vise odela?

Kad je, braćo reklama
treba da je reklama.

Što kod vulkanizera
pred kućom
vise gume?

Kad je, braćo, reklama,
neka bude reklama.

E, pa kad je reklama,
zašto onda ispred škole
da ne vise nastavnici?

[SQUAW]

KAO PESMA

Još se danas, rođena,
moglo plavo voleti
tu, gde kopni detinjstvo
i mladost se javlja.

Sutra će se sigurno
ceo svet razboleti
od drukčijeg osmeha
i drukčijeg zdravlja.

Dalje će ti zenice
zelenilom rađati
i znam da ćeš,
kao sneg,
iza svakih tragova
ostajati bela,
ostajati čista.

Al' u sebi,
zbunjena,
dugo ćeš pogađati
što si tako drukčija
kad si ipak ista.

O meni se ne brini.
Prepun divljih gugutki
ko seoski zvonik, a
vrelom dušom opružen
niz obzorja ravna,
jedini ću ostati
zubat ko harmonika,
bez bola u očima,
prost i jednostavan.

Znam, sutra će drukčije
tepati i voleti.
Naše stare osmehe
niko neće shvatiti.
Možda ćeš me tražiti.
Možda će te boleti.
Al se više nikada
neću tuda vratiti.

Predgrađe pod granama.
Zvezde su olistale.
Trepavice sumraka
uz okna se pletu.
Strah me je da ne umru
ove noći blistave
zadnja svetla nežnosti
u velikom svetu.

[SQUAW]

ZAGONETKA

Pogodi kako se raste.
Pogodi kako se lako
stigne do krova,
do laste,
oblaka punog kiše,
do neke zvezde daleke
i više
i još više
u čudne visine plave.

Pogodi da li kroz kragnu,
kroz nogavice,
rukave,
dok neka snaga u tebi
i neka lepota u tebi
pravo do sunca vodi?

Zažmuri pa pogodi.

A možda nije ni važno
da se unapred setiš.

Možda se najlepše raste
kad nista ne primetiš.
Možda se najlepše biva
veći,
jos veći,
najveći,
- ćuteći
sasvim ćuteći,
kroz neki tihi nemir
što se u tebi stvori,
pa gori,
beskrajno gori
i nikako da izgori.

I niko ne zna to.

[SQUAW]

[SQUAW]

SERENADA

Mesec je tupom krivom kamom
poseko jedno veče žuto.

Oprosti,
bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zaluto.

I sasvim nespretno prosuo se:
kao lopata vrelog snega,
nasmejan,
izgužvane kose,
od ptica ranjav,
od cveća pegav.

Oprosti,
uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera - oči.
Što kvase vode
obale obraza za skitačem?

Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar.
Pomalo tužan.

Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ,
na kraju ružan.

I uvek samo sebe imamo
i san pun želja,
nedorečen.

Mesec je tupom krivom kamom
poseko jedno žuto veče...

[SQUAW]