Federico García Lorca

[blueella]

Balkon

Lolita
pjevusi saete.
Toreadori
u horu uzdisu
dok berberi
po taktu uzdisu
dok berberi
po taktu glavom njisu.
Izmedju metvica
i bosioka
Lolita crnooka pjevusi seate.
(Ona Lolita
koja netremice
u cisterni ogleda
bijelo lice)

[blueella]

Mala pjesma o prvom poljupcu

U jutro zeleno
htio bih da sam srce.
Srce.
U kasno popodne
htio bih da sam slavuj.
Slavuj.
(Duso,
odjeni se u boju narance.
Duso,
odjeni se u boju ljubavi.)
U jutro zivo
htio bih da sam ja.
Srce.
A s' veceri
htio bih da sam tvoj glas.
Slavuj.
(Duso,
odjeni se u boju narance.
Duso,
odjeni se u boju ljubavi.)

[renaissance]

Jedini pesnik koji me je svojevremeno zainteresovao kada sam imala dvanaest ili trinaest godina. Naredni pokušaji razumevanja bilo kakve poezije, nakon ovog pesnika, u mom dosadašnjem životu bejahu neuspešni. Čini mi se, da nakon čitanja njegove poezije, nijedni stihovi nisu ostavili traga u mom umu. Pesma pod nazivom "San" čija jačina reči dopire do najskrivenijeg dela mozga s jasnim pitanjem: "Umeš li biti sam na svom putu?"....ali ona je već pronašla svoje mesto i ovo je samo moje tumačenje nje.

[Beatrica]

Grad bez sna

Ne spava niko na nebu. Niko, niko.
Ne spava niko.
Stvorovi mjeseca njuse i kruze oko koliba.
Doci ce iguani zivi da grizu ljude sto ne sanjaju
i onaj sto bezi srca razbijena srest ce na uglovima
neverovatnog krokodila mirnoga pod neznim protestom zvezda.



Ne spava niko na svetu. Niko, niko.
Ne spava niko.
Ima jedan mrtvi na udaljenom groblju
sto tri godine tuguje
zbog suhog pejsaza u kolenu;
i dete koje su pokopali jutros toliko da je plakalo
da je trebalo pozvati pse da ga zamuknu.



Nije zivot san. Bdijte! Bdijte! Bdijte!
Mi padamo po stubama da bi jeli vlaznu zemlju
ili se penjemo rubom snega s korom mrtvih dalija.
Ali nema sna ni zaborava:
meso zivo. Poljupci vezu usta
u siprazje novih vena
i onaj sto trpi, trpet ce bez prestanka
i ko se smrti boji nosit ce je na plecima.



Jednoga dana
zivet ce konji po krcmama
a pobesneli ce mravi napasti zuta nebesa
skrivena u ocima krava.



Drugoga dana videt cemo uskrsnuce osusenih leptira
i setajuci krajem spuzava sivih i sutljivih camaca
videt cemo kako blista nas prsten
i kako teku ruze naseg jezika.



Bdijte! Bdijte! Bdijte!
One koji jos cuvaju tragove pandze i pljuska,
onog decaka sto place jer nezna invenciju mosta
i onog mrtvaca sto ima jos samo glavu i cipele,
do zida treba odneti gde iguani i zmije cekaju,
gde ceka medvjedje zubalo,
gde ceka mumificirana ruka deteta
i devina koza sto se opire silovitom jezurom plavila.



Ne spava niko na nebu. Niko, niko.
Ne spava niko.
Ali ako neko zatvori oci,
bicujte ga, sinovi moji, bicujte!
Neka bude prizor otvorenih ociju
i gorkih rana upaljenih.



Ne spava niko na nebu. Niko, niko.
Vec sam rekao.
Ne spava niko.
Ali ako netko ima nocu odvise mahovine na slepoocnicama
otvorite kapke da vidi pod mesecom
lazne karte, otrov i mrtvacku glavu kazalista.