Dragan Lukić

[SQUAW]

Драган Лукић
(30. новембар 1928 - 1. јануар 2006)

Рођен је у Београду 1928. од оца Александра и мајке Томаније. Отац му је био штампарски машиниста, па се Драган већ од најранијег доба дружио са свеже одштампаним књигама.

У јесен 1946. већ почиње да објављује прве радове, а почетком педесетих већ је постао афирмисани дечји песник и 1952. објављује своје прве књиге (поеме-сликовнице): Велика трка и Звери као футбалери.

1954. је завршио студије књижевности на Филолошком факултету у Београду, а затим почео да предаје дечју књижевност у Школи за васпитаче. После осам година запослио се као уредник програма за децу на Радио Београду и ту је радио све до пензионисања.

Писао је песме, приче, романе, драмске текстове, теоријске расправе о литератури, водио емисије на радију и телевизији. Уређивао је часопис "Змај". Био је редовни учесник најзначајнијих манифестација за децу на просторима некадашње Југославије. Његови сапутници у том мисионарењу најчешће су били: Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Душко Радовић, Арсен Диклић, Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Добрица Ерић и други.

Објавио је преко стотину књига, међу којима су најпознатије: Како се коме чини, Мој прадед и ја, Овде станују песме, Вагон прве класе, Фифи, Како расту ногавице, Шта тата каже, Од куће до школе, Ловац Јоца, Вожња по граду. Објавио је романе: Небодер Ц17, Три гускетара, Бомба у кафи итд. Познат је и по лектири за 3. разред ученика основне школе, "Небом града".

Целокупним својим делом, за које је добио највише награде и признања, био је и остао у самом врху југословенске и српске књижевности намењене младим нараштајима.

Добио је велики број награда: Нeвeн, Змajeвa нaгрaдa, Kурирчeк, Mлaдo пoкoлeњe, Нaгрaдa Пoлитикинoг зaбaвникa итд. Био је почасни председник Змајевих дечјих игара од 1993. па до смрти, пре њега били су то Вељко Петровић у периоду 1964-1967 и Десанка Максимовић у периоду 1967-1993.

После дуже и тешке болести преминуо је у Београду 1. јануара 2006.

[SQUAW]

FIFI

Ovaj čas,
ovaj čas
jedan pas
na uzici od svile,
sa noktima lila,
s mašnicom od tila
prolazi kraj nas.

Jedna žena stara
sa njim razgovara:

- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući.

Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnom od tila.
Tako žena stara
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.

[SQUAW]

IMENJACI

Ima kod nas jedna baka
sa tri mala imenjaka.
Ona ima mačka Žuću,
pseto Žuću
i unuka Žuću.
Svakog jutra baka ove
imenjake na rad zove.
Mačak misli:
pseto zove.
Pseto misli:
dete zove.
Unuk misli:
mačka zove.
Kad na ručak zove baka
sva tri čuju imenjaka.
Mačak kaže:
- mene zove.
Pseto kaže:
- mene zove.
Unuk kaže:
- mene zove.
Ko da su im zečji kraci,
začas stignu imenjaci.

[SQUAW]

KO SE BOJI MRAKA JOŠ

Č. Čupiću

Ja sam noćas mrak čuvao,
dok ga nisam oduvao
jutros s praga.

(A to znači -
od mraka sam jači).

Ja sam svetlost noćas bio,
nad mrakom sam stalno bdio
sve do jutra.

(A to znači -
od mraka sam jači).

Jurio sam strašne snove
što kroz crni mrak zaplove
sve do zore.

(A to znači -
od mraka sam jači).

Hrabrost mi je takva dana,
zato spavam preko dana.

[SQUAW]

MALI GROF U TRAMVAJU

Jedna je žena
u tramvaju
digla graju.

Čupkala je muf
i vikala: - Uf!
Kakav je to red
da tu sedi ded
i još ne znam koj'
a ne sinčić moj!

A sinčić je mleo
kao žrvanj beo:
- Mama, ja bih seo.
Mama, ja bih seo.

Ustao je ded
da ne kvari red.
Sinčić rek'o: Of!
I seo k'o grof.

[SQUAW]

MAMINO SRCE

U srcu moje mame
i moje srce kuca.
Kad njeno kucne - tak,
moje se čuje - tik.
Njeno je oko toplo
k'o oko žutog sunca
i u tom toplom oku
stanuje i moj lik.

[SQUAW]

ON

Zazvoni telefon,
tata viknu: ¨To je on,
prijatelj me traži¨.
Mama viknu: ¨To je on,
to me krojač traži¨.
Baba viknu: ¨To je on,
to me deda traži¨.
I ja viknuh: ¨To je on,
to me drugar traži¨.

Uze tata telefon,
a iz njega viknu - on:
¨Izvinite me, mili moj,
pogrešan je broj¨.

[SQUAW]

RADOZNALA PESMA

Šta to radi
pripijena za dno mora
školjka plava?

- Spava.

Šta ježevi morski rade
kad ih gleda
neko dete?

- Prete.

Šta ribice male rade
kad ribari
bace mreže?

- Beže.

A kad ja sa stene skočim,
šta to kaže
more plavo?

- Bravo.

[SQUAW]

SANOVNIK

Neka se probude deca,
tumačimo san:
Ko je sanjao zeca
trčaće ceo dan.
Ko je sanjao mrava
imaće posla dosta.
Ko je sanjao reku
preći će preko mosta.
Ko je sanjao dimnjak