Matija Beckovic

Bishop · Član od: 07.07.2006.

KAD DODJES U BILO KOJI GRAD

Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moras ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
* * * * *
Dok dođe u tvoj zivot
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.
* * * * *
Biće to jedini grad
U kome si oduvek bio
I čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje
Tvojim i batom još nekoga
Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati onaj glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi
* * * * *
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Svet će postati uspomena na nju
I neće biti ni jednog mesta na zemlji
Gde te neće sačekivati
Ni ogledala u kojem je nećeš videti
Ni plave kose koja nije njena
Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha
Zapamtio je prostor
Gora i voda
Onakvu kakvu si je prvi put video
U bilo kojem gradu
* * * * *
I ništa ne bi bilo kao što jeste
Da je moglo biti kao što nije
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedan dolazak
I samo jedan susret
I svaki je prvi i jedini
I nikad pre ni posle nije se dogodio
I svi gradovi su jedan
Delovi jednog jedinoga grada
Grada nad gradovima
Grada koji si ti
Prema kome svi idu
* * * * *
I čim si je video
Oduvek si je voleo
I unapred oplakivao rastanak
Koji se zbio
Pre nego što si je sreo
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedna žena
I jedan jedini dan
I jedna pesma nad pesmama
I jedna jedina reč
I jedan grad u kome si je čuo
I jedna usta koja su je rekla
A po svemu kako su je izgovorila
Znao si da je izgovaraju prvi put
I da možeš mirno sklopiti oči
Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo.

Bishop · Član od: 07.07.2006.

KAD BI TI OTIŠLA IZ OVOG GRADA

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
"U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času".
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.

Bishop · Član od: 07.07.2006.

VOLIM TE

Između dva uporednika dok provirujem glavu
između dve žiške u slepoočnicama
u pauzama kad radnici piju čađavo mleko
i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila
dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
između dva daleka poređenja
Volim te

Brodovi se ljuljaju kao poljupci
i sloj vazduha se na lepe senke cepa
u mašineriji noći
moje je srce slično kompresoru
naklonjeno svemu što nema veze sa mnom
dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te

Rudnici kamene soli u mom srcu
zora lomi suđe od porcelana
kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
postaću prašina ako prašinu voliš
ti koja me tuđim imenom zoveš
Volim te

Dolazi proleće i jednu pravu damu
niko ne može zamisliti bez pudlice
stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
ja ne znam put-krijem se u tvojoj senci
ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo
svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te

Što vide slepi ne vide zaljubljeni
pokvareni anđele o sneže u avgustu
moje ruke su ostale oko tebe kao obruč
ljubomorna na vazdušni pritisak i vodu
ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš
odavno već svojim očima ne verujem
Volim te

Bishop · Član od: 07.07.2006.

Kad bih znao da

Kad bih znao da bih se ponosno držao
Na robijama i pred sudovima:
Žario bih, palio, i sve izdržao
I svemu se odupro golim udovima!

Kad bih znao da bih sto ispod stopala
Sam ćušnuo i sam omču namakao:
Večnosti bi se moja duša dokopala
A moj dželat bi za mnom zaplakao!

Al bojim se da bih počeo da molim
Da plačem, klečim i sve da izdajem,
Da bih sačuvao samo život goli
Na sve da pljunem, na sve da pristanem!

Bishop · Član od: 07.07.2006.

Matija Bećković

Matija Bećković – suza ili mina
Put što sebe pravi ili voz bez šina

Nosi li on bombu mesto glave
Davi li on reči ili njega dave

Nosi li on rupu mesto srca
Ili kao davljenik u svom srcu grca

Jeli on santa leda otkinuta
Ili zver sto na njoj zavija i luta

Jeli on grom u lance vezan kao stene
Ili hladna vatra u grudima stene

Nosi li zamrzle munje u rukama
Hoće li on biti slabić na mukama

Sme li on da stane na trg i jauče
Dok svetovi u njega sav svoj bes izruče

Kao gvozdena zavesa on će da se sruši
U vlastitu vatru u vlastitoj duši

Baš je njega briga bar je njemu lako
Sve je oživelo čega se dotako.

maqa · Član od: 17.05.2006.

ufff...matija beckovic kod mene izaziva fizicku reakciju...

sorry, but...

Bishop · Član od: 07.07.2006.

Citat:

maqa kaže:

ufff...matija beckovic kod mene izaziva fizicku reakciju...

sorry, but...

moguce je, utisci i dozivljaji su razliciti...... ali bas ta razlicitost cini sve vrednijim i lepsim , pa i onaj nas forum.....

Lady in red · Član od: 24.05.2006.

VERA PAVLADOLJSKA

Lukavica je htela da me nadlukavi

Punio se mesec u avgustu kao lokva

Ispaljivane pune duge preko jezera i glava

Na radilištima u rudnicima boksita

Ubeđivao sam nepoznate ljude

U tvoje ime

Vera Pavladoljska.

Grešile su pijane ptice u prostoru

Prepelica je kljunom gore okretala

Svest je mrcala među liticama

Gonjen tocilima, kršima i gubom

Do grla u živom blatu mislio sam

Koliko si me volela

Vera Pavladoljska.

Mrak je u mraku sjao kao životinja

Grom u lancima čamio za brdima

Molio sam za sluh fizičkih radnika

Divio se njihovom surovom apetitu

Zaklinjao jednog gluvonemog mladića

Da izgovori tvoje ime

Vera Pavladoljska.

Ceo dan u nebu izgoreo mesec

Pod lažnim imenom leči svoj pepeo

U mrcavi među dvojnicima

Dok muzika sneg u uši ubacuje

Kleo sam se u obe ruke, naročito desnu

Da te nisam voleo

Vera Pavladoljska.

Udvarao se nepoznatoj devojci

U kanjonu Tare kod Kolašina

Govorio istine na svim jezicima

Žario i palio da ih poveruje

Dok je ćutala sećao sam se

Da si mi najkrupnije laži verovala

Vera Pavladoljska.

Pevao je slavuj sa grlom grlice

Sve na svetu me na te podsećalo

Hvalio sam se da si luda za mnom

Cela plaža da ti se uzalud udvara

Kako te teram da ideš iz glave

I kako nećeš

Vera Pavladoljska.

Kulo crnog žara pod slepim očima

Zarazna zvezda sve i svašta sazdi

Dok mi se padobran nije otvarao

I kad sam u zavičajne bezdane padao

Pričali su da te zovem iz sveg glasa

Al nisam priznavao

Vera Pavladoljska.

Ronio u najdublje, bežao u gore

Da te glasno zovem da niko ne čuje

Bio sujeveran - pitao prolaznike

Kako tvoje lice zamišljaju

Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene

Pa da se ne okrenem

Vera Pavladoljska.

Na ljubavnoj promaji između dve zvezde

Nevidljivi uhoda ima nešto protiv

Žeđ za rakijom je slična fantaziji

U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta

Bile su dve usne nepismenih žena

Po ugledu na tvoje

Vera Pavladoljska.

Po nevremenu sam lovio na ruke

Med zlatnih meridijana u vodi

Opisivao oči jedne žene mesec dana

U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu

Ubedio da su mi sve što imam u životu

Misleći na tebe

Vera Pavladoljska.

Pita za mene metak lutalica

Sada me pogrešno traži oko zemlje

Vučen tajnim magnetom mog čela

Napija mesec da prokaže gde sam

Zlostavlja mora, kuša vazduh i podmićuje

Ti ćeš me izdati

Vera Pavladoljska.

Traje monotona biografija sunca

Sve sijalice gore usred dana

Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu

Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje

Jedan od vlašića sklon je porocima

I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju

Nekoliko država tvrdi da si njina

Ti si na svoje ime ljubomorna

Kablogrami se u dubokoj vodi kvare

Niko ne zna gde su slova tvog imena

U mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim naglascima

U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi

Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika

Koje ptica kuka

Vera Pavladoljska.

Lady in red · Član od: 24.05.2006.

LAŽNE MI PUTEVE

Lažne mi puteve pod noge poturaju.

Lažne mi reči u usta guraju.

Pun mi je život, laži pune uši.

Do grla u strašnoj laži što me guši.

Sve što je moje lažni prizvuk ima.

Sve što je moje ko da je od dima.

Laž je podržana lažnim svedocima.

I istina nigde nikog ne zanima.

Kako da izdvojim laž iz tog što dišem.

Kako da ne lažem u tome što pišem.

Kad me lažima kao pticu pune:

Ko i druge laži moja glava trune.

Lady in red · Član od: 24.05.2006.

LELEK MENE

"…Ako nemaš zašto umrijeti

Nijesi se trebao rađati.

Ako ne znaš zašto si se rodio

I za pravu smrt si zaksnio.

Cilj ljudskog života je nešto

Zbog čega ćeš život prezirati.

Kom je život najviša svetinja

I sve ono zbog čega se živi

Sve to nije dostojno života

Zbog toga se ne moraš rađati.

A ko se god rodi bez razloga

Bez razloga mora i mrijeti.

Svak se ođe s razlogom rađao

Znao šta s životom i smrću

Jedino je to dostojno ljudi!

To se dobro znalo i pamtilo

S kojijem smo pozvanjem stvoreni.

Nije bilo ove pucibruke

Ni toliko suvišna naroda

Koji ne zna ni šta će na zemlji.

Ni ko ga je ni zašto stvorio.

Rađaju se i žale da umru

A ne znaju ni što su živjeli!

Šta će ljudi toliki na zemlji?

Ideja je ljudska ponižena!

Svaka vjera tako će propasti.

Svaki smisao tu će postradati.

Velike je tajne vazda znalo

Malo ljudi - i dok ih je malo

Onda svaki mora biti pravi

Kad su pravi - dosta ih je malo.

Šta će ovaj božji gamiz ljudi

Kao neka nova vrsta muve?

Čemu služe slijepi narodi?

Skoro ce ih i zaprašivati…!"

	(#1 (permalink))
Bishop Iskusni forumdžija Offline Poruke: 458 Član od: 07.07.2006. Poslednji login: 04.11.2007 15:32 Pol: Muško Godine: 30 Lokacija: Vojvodina/Novi Sad	Matija Beckovic - 07.08.2006, 01:13 KAD DODJES U BILO KOJI GRAD Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Gde sam i ja došao Doći ćeš putem kojim si morao doći Koji pre tebe nije postojao Nego se s tobom rodio Da ideš svojim putem I sretneš onu koju moraš sresti Na putu kojim moras ići Koja je bila tvoj život I pre nego što si je sreo I znao da postoji I ona i grad u koji si došao. * * * * * Dok dođe u tvoj zivot I tu se zauvek zaustavi Ona koja je prema tebi krenula Iz velike daljine Odnekud iz Ruskog Jerusalima Sa Kavkaza iz Pjatigorska U kome nikad nije bila I zvala se kako se zvala Recimo Vera Pavladoljska I izgledala kako je izgledala Kako više niko na svetu ne izgleda. * * * * * Biće to jedini grad U kome si oduvek bio I čim si čuo njeno ime I pre nego što si je sreo Oduvek si je znao I voleo već vekovima. Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje Tvojim i batom još nekoga Ko s tobom putuje I glas mu ide po vetru U dan neobičan za to doba godine Da ni sam nećeš biti siguran Ni koji je to grad Ni koji su tvoji koraci Samo ćeš poznati onaj glas Koji ne ide po vetru Nego se javlja u tebi * * * * * Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Svet će postati uspomena na nju I neće biti ni jednog mesta na zemlji Gde te neće sačekivati Ni ogledala u kojem je nećeš videti Ni plave kose koja nije njena Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha Zapamtio je prostor Gora i voda Onakvu kakvu si je prvi put video U bilo kojem gradu * * * * * I ništa ne bi bilo kao što jeste Da je moglo biti kao što nije Jer postoji samo jedan grad I samo jedan dolazak I samo jedan susret I svaki je prvi i jedini I nikad pre ni posle nije se dogodio I svi gradovi su jedan Delovi jednog jedinoga grada Grada nad gradovima Grada koji si ti Prema kome svi idu * * * * * I čim si je video Oduvek si je voleo I unapred oplakivao rastanak Koji se zbio Pre nego što si je sreo Jer postoji samo jedan grad I samo jedna žena I jedan jedini dan I jedna pesma nad pesmama I jedna jedina reč I jedan grad u kome si je čuo I jedna usta koja su je rekla A po svemu kako su je izgovorila Znao si da je izgovaraju prvi put I da možeš mirno sklopiti oči Jer si već umro i već vaskrsnuo I ponovilo se ono što nikad nije bilo. Possibility of dream come true makes life worth living.....

	(#2 (permalink))
Bishop Iskusni forumdžija Offline Poruke: 458 Član od: 07.07.2006. Poslednji login: 04.11.2007 15:32 Pol: Muško Godine: 30 Lokacija: Vojvodina/Novi Sad	Odgovor: Matija Beckovic - 07.08.2006, 01:22 KAD BI TI OTIŠLA IZ OVOG GRADA Kad bi ti otišla iz ovoga grada Kome bih levu ruku prebacio preko ramena A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: "Priroda je puna mojih pogleda na svet". S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći: "U ovom orahu možda raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno". Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno, Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem Na osnovu cele šume i drugih elemenata! S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama. Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer. S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima, Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama. Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama. Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi, Kome bih rekao kako mi se čini Da u reci Ararat ključa kamenje I ko bi me zbog toga voleo? Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: "Ona kaže balkonu da ga voli I balkon se sruši u tom času". Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo? Kad bi ti otišla iz ovoga grada, Govorio bih uzalud: Moje reči se ne bi ni na koga odnosile. Possibility of dream come true makes life worth living.....

	(#3 (permalink))
Bishop Iskusni forumdžija Offline Poruke: 458 Član od: 07.07.2006. Poslednji login: 04.11.2007 15:32 Pol: Muško Godine: 30 Lokacija: Vojvodina/Novi Sad	Odgovor: Matija Beckovic - 07.08.2006, 01:26 VOLIM TE Između dva uporednika dok provirujem glavu između dve žiške u slepoočnicama u pauzama kad radnici piju čađavo mleko i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši između dva daleka poređenja Volim te Brodovi se ljuljaju kao poljupci i sloj vazduha se na lepe senke cepa u mašineriji noći moje je srce slično kompresoru naklonjeno svemu što nema veze sa mnom dok pokušavam nestati u poljupcu Volim te Rudnici kamene soli u mom srcu zora lomi suđe od porcelana kad si sa mnom znam da si na drugom mestu postaću prašina ako prašinu voliš ti koja me tuđim imenom zoveš Volim te Dolazi proleće i jednu pravu damu niko ne može zamisliti bez pudlice stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me ja ne znam put-krijem se u tvojoj senci ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo svet me izgubi ali ti me dobi Volim te Što vide slepi ne vide zaljubljeni pokvareni anđele o sneže u avgustu moje ruke su ostale oko tebe kao obruč ljubomorna na vazdušni pritisak i vodu ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš odavno već svojim očima ne verujem Volim te Possibility of dream come true makes life worth living.....

	(#4 (permalink))
Bishop Iskusni forumdžija Offline Poruke: 458 Član od: 07.07.2006. Poslednji login: 04.11.2007 15:32 Pol: Muško Godine: 30 Lokacija: Vojvodina/Novi Sad	Odgovor: Matija Beckovic - 07.08.2006, 14:12 Kad bih znao da Kad bih znao da bih se ponosno držao Na robijama i pred sudovima: Žario bih, palio, i sve izdržao I svemu se odupro golim udovima! Kad bih znao da bih sto ispod stopala Sam ćušnuo i sam omču namakao: Večnosti bi se moja duša dokopala A moj dželat bi za mnom zaplakao! Al bojim se da bih počeo da molim Da plačem, klečim i sve da izdajem, Da bih sačuvao samo život goli Na sve da pljunem, na sve da pristanem! Possibility of dream come true makes life worth living.....

	(#5 (permalink))
Bishop Iskusni forumdžija Offline Poruke: 458 Član od: 07.07.2006. Poslednji login: 04.11.2007 15:32 Pol: Muško Godine: 30 Lokacija: Vojvodina/Novi Sad	Odgovor: Matija Beckovic - 07.08.2006, 14:13 Matija Bećković Matija Bećković – suza ili mina Put što sebe pravi ili voz bez šina Nosi li on bombu mesto glave Davi li on reči ili njega dave Nosi li on rupu mesto srca Ili kao davljenik u svom srcu grca Jeli on santa leda otkinuta Ili zver sto na njoj zavija i luta Jeli on grom u lance vezan kao stene Ili hladna vatra u grudima stene Nosi li zamrzle munje u rukama Hoće li on biti slabić na mukama Sme li on da stane na trg i jauče Dok svetovi u njega sav svoj bes izruče Kao gvozdena zavesa on će da se sruši U vlastitu vatru u vlastitoj duši Baš je njega briga bar je njemu lako Sve je oživelo čega se dotako. Possibility of dream come true makes life worth living.....

	(#6 (permalink))
maqa Iskusni forumdžija Offline Poruke: 355 Član od: 17.05.2006. Poslednji login: 03.02.2008 02:49 Pol: Žensko Godine: 30 Lokacija: Novi Sad	Odgovor: Matija Beckovic - 07.08.2006, 17:46 ufff...matija beckovic kod mene izaziva fizicku reakciju... sorry, but...

	(#8 (permalink))
Lady in red Epona of The Nosfera Offline Poruke: 1,085 Član od: 24.05.2006. Poslednji login: 17.08.2008 21:35 Pol: Žensko Godine: 22 Lokacija: Novi Sad	Odgovor: Matija Beckovic - 13.08.2006, 00:57 VERA PAVLADOLJSKA Lukavica je htela da me nadlukavi Punio se mesec u avgustu kao lokva Ispaljivane pune duge preko jezera i glava Na radilištima u rudnicima boksita Ubeđivao sam nepoznate ljude U tvoje ime Vera Pavladoljska. Grešile su pijane ptice u prostoru Prepelica je kljunom gore okretala Svest je mrcala među liticama Gonjen tocilima, kršima i gubom Do grla u živom blatu mislio sam Koliko si me volela Vera Pavladoljska. Mrak je u mraku sjao kao životinja Grom u lancima čamio za brdima Molio sam za sluh fizičkih radnika Divio se njihovom surovom apetitu Zaklinjao jednog gluvonemog mladića Da izgovori tvoje ime Vera Pavladoljska. Ceo dan u nebu izgoreo mesec Pod lažnim imenom leči svoj pepeo U mrcavi među dvojnicima Dok muzika sneg u uši ubacuje Kleo sam se u obe ruke, naročito desnu Da te nisam voleo Vera Pavladoljska. Udvarao se nepoznatoj devojci U kanjonu Tare kod Kolašina Govorio istine na svim jezicima Žario i palio da ih poveruje Dok je ćutala sećao sam se Da si mi najkrupnije laži verovala Vera Pavladoljska. Pevao je slavuj sa grlom grlice Sve na svetu me na te podsećalo Hvalio sam se da si luda za mnom Cela plaža da ti se uzalud udvara Kako te teram da ideš iz glave I kako nećeš Vera Pavladoljska. Kulo crnog žara pod slepim očima Zarazna zvezda sve i svašta sazdi Dok mi se padobran nije otvarao I kad sam u zavičajne bezdane padao Pričali su da te zovem iz sveg glasa Al nisam priznavao Vera Pavladoljska. Ronio u najdublje, bežao u gore Da te glasno zovem da niko ne čuje Bio sujeveran - pitao prolaznike Kako tvoje lice zamišljaju Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene Pa da se ne okrenem Vera Pavladoljska. Na ljubavnoj promaji između dve zvezde Nevidljivi uhoda ima nešto protiv Žeđ za rakijom je slična fantaziji U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta Bile su dve usne nepismenih žena Po ugledu na tvoje Vera Pavladoljska. Po nevremenu sam lovio na ruke Med zlatnih meridijana u vodi Opisivao oči jedne žene mesec dana U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu Ubedio da su mi sve što imam u životu Misleći na tebe Vera Pavladoljska. Pita za mene metak lutalica Sada me pogrešno traži oko zemlje Vučen tajnim magnetom mog čela Napija mesec da prokaže gde sam Zlostavlja mora, kuša vazduh i podmićuje Ti ćeš me izdati Vera Pavladoljska. Traje monotona biografija sunca Sve sijalice gore usred dana Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje Jedan od vlašića sklon je porocima I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju Nekoliko država tvrdi da si njina Ti si na svoje ime ljubomorna Kablogrami se u dubokoj vodi kvare Niko ne zna gde su slova tvog imena U mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim naglascima U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika Koje ptica kuka Vera Pavladoljska.

	(#9 (permalink))
Lady in red Epona of The Nosfera Offline Poruke: 1,085 Član od: 24.05.2006. Poslednji login: 17.08.2008 21:35 Pol: Žensko Godine: 22 Lokacija: Novi Sad	Odgovor: Matija Beckovic - 13.08.2006, 00:58 LAŽNE MI PUTEVE Lažne mi puteve pod noge poturaju. Lažne mi reči u usta guraju. Pun mi je život, laži pune uši. Do grla u strašnoj laži što me guši. Sve što je moje lažni prizvuk ima. Sve što je moje ko da je od dima. Laž je podržana lažnim svedocima. I istina nigde nikog ne zanima. Kako da izdvojim laž iz tog što dišem. Kako da ne lažem u tome što pišem. Kad me lažima kao pticu pune: Ko i druge laži moja glava trune.

	(#10 (permalink))
Lady in red Epona of The Nosfera Offline Poruke: 1,085 Član od: 24.05.2006. Poslednji login: 17.08.2008 21:35 Pol: Žensko Godine: 22 Lokacija: Novi Sad	Odgovor: Matija Beckovic - 13.08.2006, 01:02 LELEK MENE "…Ako nemaš zašto umrijeti Nijesi se trebao rađati. Ako ne znaš zašto si se rodio I za pravu smrt si zaksnio. Cilj ljudskog života je nešto Zbog čega ćeš život prezirati. Kom je život najviša svetinja I sve ono zbog čega se živi Sve to nije dostojno života Zbog toga se ne moraš rađati. A ko se god rodi bez razloga Bez razloga mora i mrijeti. Svak se ođe s razlogom rađao Znao šta s životom i smrću Jedino je to dostojno ljudi! To se dobro znalo i pamtilo S kojijem smo pozvanjem stvoreni. Nije bilo ove pucibruke Ni toliko suvišna naroda Koji ne zna ni šta će na zemlji. Ni ko ga je ni zašto stvorio. Rađaju se i žale da umru A ne znaju ni što su živjeli! Šta će ljudi toliki na zemlji? Ideja je ljudska ponižena! Svaka vjera tako će propasti. Svaki smisao tu će postradati. Velike je tajne vazda znalo Malo ljudi - i dok ih je malo Onda svaki mora biti pravi Kad su pravi - dosta ih je malo. Šta će ovaj božji gamiz ljudi Kao neka nova vrsta muve? Čemu služe slijepi narodi? Skoro ce ih i zaprašivati…!"