Verujete li u male zelene ljude?

[HLEBmaster]

Sumirajući svoju anketu, Sturok je naglasio da je garantovana anonimnost bila ‎veoma važna za veliki odziv ispitanika. Zbog straha od ismevanja kolega ili ‎straha od reperkusija na poslu, mnogi u suprotnom ne bi otvoreno priznali šta ‎misle. Dr Žak Vale tvrdi da su mnogi naučnici zainteresovani za ‎istraživanje NLO-a, ali više vole da rade povučeno iz pozadine,sve zbog ‎‎faktora ismevanja. Vale govori o ovim naučnicima kao o nevidljivim kolegama. ‎

Druge ankete naučnih, tehničkih i dobro obrazovanih grupa takođe pokazuju ‎vidljivo interesovanje za NLO-e, ili verovanja da su NLO-i stvarni ili su ‎vanzemaljskog porekla. Anketa časopisa Industrijsko istraživanje i razvoj ‎‎(Industrial Research/Development magazine) iz 1971., na uzorku od 90.000 ‎čitalaca, je otkrila da 76% ispitanika veruje da vlada nije otkrila sve što zna u ‎vezi sa NLO-ima. 54% je verovalo da NLO-i sigurno ili verovatno postoje, a 32% ‎da dolaze iz svemira. Prema anketi, časopisa Optički spektar iz 1978., 42% ‎čitalaca je mislilo da je sasvim pojmljivo da su NLO-i svemirski brodovi ‎drugih civilizacija. Dve ankete članova MENSA-e (MENSA) iz 1970ih su ‎otkrile da preko 50% ispitanika veruje da NLO-i dolaze iz svemira. ‎Istarživanja javnog mnenja su takođe neprestano pokazivala da verovanje da su ‎NLO-i stvarni raste što su ispitanici obrazovaniji. Na primer, Galupovo ‎istraživanje iz 1978. je otkrilo da 66% diplomaca misli da su NLO-i stvarni, ‎prema 57% maturanata srednjih škola i 36% onih koji su samo sa završenom ‎osnovnom školom. [16] ‎

Ipak, neki tvrde da je opšte mišljenje naučne zajednice da NLO izveštaji, ako ‎uopšte i postoje, predstavljaju naučni problem i da to ima više veze sa ‎‎psihologijom i naukom o percepciji, nego sa ‎‎fizičkim naukama. Uistinu, većina izveštaja predstavlja ‎narativna objašnjenja onoga šta je neko video, ili je mislio da je video na nebu. ‎Ali, naglašava se i da je svođenje NLO pojava na puku psihologiju pogrešnog ‎tumačenja pojedinaca često neadekvatno. U velikom broju izveštaja postoji više ‎od jednog svedoka, a ponekad je jedan te isti događaj posmatran sa dve ili više ‎različitih lokacija. Bilo je i masivnih opažanja sa više stotina ili čak hiljada ‎svedoka. Neke pojave su praćene radarima, snimane na video trake, a neke su ‎ostavljale fizičke efekte na pojedince ili okruženje. ‎

Drugi, pak, misle da fizičari nemaju šta da traže oko NLO problema, osim ako ‎nema materijalnih dokaza. Primedba na ovaj argument bi bila da se čak i ‎svedočanstva očevidaca mogu obraditi naučnim metodama, kako bi se dobile bitne ‎informacije. Svedoci meteorskog užarenog kamenja, na primer, mogu biti ‎intervjuisani da bi se rekonstruisale putanje, što vrlo često dovodi do ‎otkrivanja fragmenata meteorita. Tačnost i pouzdanost pojedinačnih slučajeva ‎nije presudna, ako se analizira veliki broj opažanja, zato što statistička ‎analiza može da otkrije važne trendove. Do primene takvih tehnika u ‎istraživanju NLO izveštaja je došlo prilikom istrage o misterioznim ‎‎zelenim vatrenim loptama, koje su se iznenada pojavile ‎iznad osetljivih vojnih i istraživačkih kompleksa u Novom ‎Meksiku krajem 1940ih. Stotine svedoka je bilo intervjuisano kako bi se ‎ustanovile karakteristike objekata, kao i da bi se došlo do ostataka utvrđivanjem ‎putanja.‎

Obimnu statističku analizu NLO slučajeva zvanu Specijalni izveštaj Projekta ‎Plava knjiga br. 14 sproveo je za američko vazduhoplovstvo od 1952. do ‎‎1954. Batelov memorijalni institut. Statističar dr Dejvid Sonders (Dr. ‎David Saunders), član Kondonove komisije, je predložio formiranje statističke ‎baze podataka o slučajevima s ciljem da se ustanove trendovi. Tako je bio ‎sastavljen katalog od preko 10.000 slučajeva koje su sakupili Sonders i ostali. ‎‎[17] I drugi istraživači su pravili takve baze ‎podataka, kao npr. dr Žak Vale (Dr. Jacques Vallee), ‎‎[18] ili Leri Heč (Larry Hatch), koji održava ‎javnu bazu podataka o hiljadama slučajeva sa onlajn statističkim analizama. ‎‎[19]‎

Mnogo ljudi je, poput fizičara dr Mičija Kakua (Dr. Michio ‎Kaku), komentarisalo da je zahtev za čvrstim materijalnim dokazima (čuvena ‎‎vanzemaljska felna) nerazumno restriktivan. Kaku i drugi su zapazili da se veći ‎deo fizičkih nauka sastoji od posrednih materijalnih dokaza, ‎kao što su spektrogrami zvezda, koji se koriste za utvrđivanje sastava zvezda. ‎Niko, na primer, ne traži stvarno parče neutronske zvezde za analizu.

[HLEBmaster]

Materijalni dokazi

U stvari, bilo je mnogo NLO izveštaja koji su bili praćeni materijalnim ‎dokazima različitih vrsti, kako neposrednih, tako i posrednih. Hajnekova skala ‎‎bliskih susreta definiše posredan materijalni dokaz kao ‎podatak dobijen od bliskih susreta prve vrste, npr. podaci do kojih se došlo sa ‎udaljenosti putem radara ili fotografisanjem. Mnogo posredniji materijalni ‎dokazi dolaze od bliskih susreta druge vrste, interakcija koje se dešavaju na ‎bliskoj udaljenosti, uključujući tzv. tragove sletanja i fiziološke efekte. ‎

Za manji broj ovih slučajeva se ispostavilo da su bili namerne obmane, dok je veći ‎broj slučajeva, uključujući i one koje su istraživale vladine i vojne agencije, ‎označen kao neidentifikovan ili neobjašnjiv. Analizom većine slučajeva se ‎došlo do rezultata koji su dvosmisleni ili nezaključivi. Ipak, čak i ‎dvosmislene fizičke slučajeve bi trebalo podvrgnuti statističkoj analizi, kako ‎bi se otkrili trendovi među slučajevima. ‎

U listu različitih materijalnih dokaza spadaju:‎
Radarski kontakti i praćenja, ponekad i sa različitih položaja. Ovi dokazi ‎se često ubrajaju u najbolje, pošto su tom prilikom uključeni obučeno vojno ‎osoblje, simultana vizuelna opažanja i presretanja avionima. Jedan takav primer ‎je bilo masovno opažanje velikih, bešumnih, niskoletećih ‎‎crnih trouglova 1989. i 1990. iznad Belgije. ‎
Fotografski dokazi, uključujući fotografije, video zapise, uključujući ‎ponekad i video u infracrvenom spektru (retko). ‎
Zabeleženi vizuelni spektrogrami (izuzetno retko). -- (vidi spektrometar)‎ ‎
Materijalni dokazi o tragovima sletanja, uključujući tragove na zemlji, ‎spaljenu i/ili raskopanu zemlju, spaljenu ili polomljenu vegetaciju, tragove ‎metala i dr. (vidi npr. NLO incident na koti 611), magnetne anomalije i ‎povećan nivo radijacije. Dobro poznati primer iz 1980. je Šumski incident ‎u Rendelšamu, koji se zbio u Engleskoj. Drugi se odigrao 1964. ‎kod Sokoroa (Socorro) u Novom Meksiku i smatra se za jedan ‎od najneobjašnjivijih slučajeva Projekta Plava knjiga. ‎Katalozi nekoliko hiljada takvih slučajeva su sakupljeni, a posebno od strane ‎istraživača Teda Filipsa (Ted Phillips). ‎

‎
Fiziološki efekti na ljude i životinje uključujući privremenu paralizu, ‎osip kože, opekotine kože i očiju i simptome slične trovanju od radijacije, kao ‎što je bio Keš-Lendrumov incident (Cash-Landrum incident) iz 1980. Jedan ‎ovakav slučaj iz Venecuele, koji je bio objavljen i časopisu ‎Američka nauka (Scientific American magazine), potiče iz čak 1886. ‎‎[22] ‎
Takozvani slučajevi sakaćenja životinja/krava, za ‎koje neki takođe veruju da su deo NLO fenomena. Takvi slučajevi su bili ‎analizirani uz pomoć tehnika forenzičke nauke.
Biološki efekti na biljke poput ubrzanog ili usporenog rasta, proklijavanja ‎semena i prelomljenih stabljika (obično se povezuju sa slučajevima sa ‎materijalnim dokazima ili sa krugovima u usevima).‎

Elektromagnetne smetnje uključujući blokade automobila, nestanke struje, ‎radio/TV smetnje, otkazivanje rada magnetnih kompasa, navigacionih sistema, ‎sistema za komunikaciju i smetnje u radu motora aviona. ‎‎[23]‎

Daljinska beleženja radijacije, neka se spominju u dokumentima FBI-ja i ‎‎CIA-e o zbivanjima iznad vladinih nuklearnih instalacija kod ‎‎Nacionalne laboratorije u Los ‎Alamosu i Nacionalne laboratorije u ‎Ouk Ridžu 1950., a takođe ih u svojoj knjizi spominje i direktor ‎‎Projekta Plava knjiga Ed Rupelt (Ed Ruppelt). ‎‎[24]‎

Čvrsti materijalni dokazi, kao što je bio slučaj Ubatuba (Ubatuba) u ‎‎Brazilu 1957. sa ostacima magnezijuma, koji su bili analizirani od ‎strane Kondonove komisije i drugih. I u incidentu Sokoro iz 1964. bilo je ‎tragova metala, koje je analizirala NASA.‎

Razno: Zabeležene elektromagnetne emisije, kao što su mikrotalasi ‎detektovani u dobro poznatom slučaju iz 1957. sa osmatračkim avionom RB-47, ‎koji je takođe bio i vizuelni i radarski slučaj. [25] Za ‎polarizacione prstenove oko NLO-a dr Džejms Harder (Dr. James Harder) je smatrao ‎da su intenzivna magnetna polja NLO-a koja stvaraju Faradejev efekat. ‎‎[26]‎

Uprkos tome što mnogi naučnici imaju nisko mišljenje o ovoj temi, mnogi ‎fizički efekti su zreli za naučnu analizu. Sturokov NLO panel je 1997. ‎sproveo sveobuhvatni pregled slučajeva sa materijalnim dokazima. ‎‎[27] ‎

Pojedini naučnici i inženjeri su pokušali da podrže moguću fiziku u vezi sa ‎NLO-ima kroz istovremenu analizu i izjava očevidaca i materijalnih dokaza. ‎Primer su dali bivši inženjer NASA-e Džejms Mek Kembel (James McCampbell) ‎u knjizi Ufologija (Ufology) [28] i drugi ‎NASA-in inženjer Pol Hil (Paul Hill) u knjizi Nekonvencionalni leteći ‎objekti (Unconventional Flying Objects). Među temama koje su obojica dodirnuli ‎bilo je i pitanje kako NLO-i mogu da lete supersoničnim brzinama, a da ne ‎stvaraju zvučni prasak (sonic boom). Mek Kembelovo rešenje u vidu ‎‎mikrotalasne plazme koja cepa vazduh ispred letelice, ‎istražuje dr Leik Mirabo (Dr. Leik Myrabo), profesor inženjerijske fizike ‎na Renslerovom politehničkom institutu, kao mogući napredak u hipersoničnom ‎letenju. [29]‎ ‎ ‎ Neka nedavna dostignuća na polju elektronskog ratovanja ‎veoma liče na elektromagnetne smetnje i fiziološke efekte opisane u NLO ‎slučajevima iz 1940ih i 1950ih. Američki Vazduhoplovni naučni ‎savetodavni odbor je 1997. objavio izveštaj o naoružanju vazduhoplovstva za ‎‎21.vek, u kojem se opisuje kako bi energetska oružja navođena mikrotalasima ‎mogla biti upotrebljena za blokadu vozila, čime bi ona postala laka meta za ‎bombardovanje. Isto oružje je u stanju da onesposobi navigacione i ‎komunikacione sisteme aviona, kao i električnu mrežu i elektronske uređaje na ‎zemlji. [30] ‎Mikrotalasna oružja za kontrolu masa koja izazivaju temperaturu i intenzivan ‎bol bila su najavljena 2001. [31] ‎Druga mikrotalasna oružja bi izazivala gubitak telesnih funkcija. ‎‎[32] (Vidi neobična oružja)

[HLEBmaster]

Identifikovani leteći objekti (ILO)

Procenjeno je da je preko 90% svih prijavljenih NLO slučajeva na kraju bilo ‎identifikovano. Dok je samo manji broj NLO izveštaja namerna obmana, većina su ‎pogrešna tumačenja prirodnih ili ljudskom rukom stvorenih fenomena.‎

Ali, stvaran procenat ILO-a naspram NLO-a zavisi od toga ko sprovodi studiju i ‎može da veoma varira u zavisnosti od kriterijuma. Na primer, naučnici ‎‎Batelovog memorijalnog institut koji su za ‎američko vazduhoplovstvo sproveli studiju o 3.201 NLO slučaju 1950ih, ‎došli su do 22% neidentifikovanih slučajeva, koristeći se strogim ‎kriterijumima prema kojima je svaki od četvorice naučnika morao da se složi da ‎slučaj nema prozaično objašnjenje, s jedne strane, a sa druge strane je bilo ‎potrebno da se samo dvojica naučnika slože da je slučaj objašnjen.‎

Naspram ovoga, mnogo manji broj NLO slučajeva je stigao do Alena Hendrija (Allen ‎Hendry), koji je bio glavni istražitelj Centra za NLO studije / CNLOS ‎‎[33]. CNLOS je osnovao dr Alen Hajnek (Dr. Allen Hynek) ‎‎(bio je konsultant američkog vazduhoplovstva na Projektu Plava knjiga) s ciljem ‎ozbiljnog naučnog istraživanja NLO fenomena. Hendri je proveo 15 meseci lično ‎istražujući 1.307 NLO izveštaja. Svoje zaključke je objavio 1979. u knjizi ‎‎NLO priručnik: Vodič za istraživanje, procenu i izveštavanje o NLO pojavama ‎‎(The UFO Handbook: A Guide to Investigating, Evaluating, and Reporting UFO ‎Sightings). Hendri je priznao da bi voleo da je pronašao dokaz o postojanju ‎vanzemaljaca, ali je naglasio da je velika većina slučajeva imala samo prozaična ‎objašnjenja. Njegovi zaključci su bili sledeći: ‎

Od 1.307 slučajeva: 1.194 (91,4%) ima prozaično (nevanzemaljsko) objašnjenje, 93 ‎‎(7,1%) ima moguće prozaično objašnjenje i 20 (1,5%) je neobjašnjeno. ‎

Statistika: kod 28% izveštaja NLO-i su bili zvezde ili planete; 1,7% vrh ‎mladog meseca; 18% reklamne zastavice na avionima i 9% meteoritsko kamenje. ‎

Distorzije u atmosferi mogu da prouzrokuju da se nebeska tela kreću gore-dole, ‎porinju, prave osmice, meandriraju ili se, čak, kreću po cik-cak liniji. Ovo ‎objašnjava zašto nebeska tela mogu lako da prevare posmatrača. ‎

U 49 slučajeva, kada se ispostavilo da su u pitanju nebeska tela, svedoci su ‎procenjivali udaljenost od NLO-a od 200 stopa do 125 milja! Slično tome, neki ‎svedoci su verovali da ih NLO-i prate, čak iako je nebesko telo bilo stacionarno. ‎Čak i policajci i drugi očevici od poverenja mogu lako da budu prevareni ‎gledanjem u zvezde i planete. ‎
Svemirski materijal, poput meteorskog kamenja, koji ulazi u orbitu i za sobom ‎ostavlja svetlosni trag, takođe može biti pogrešno protumačen kao svetlost koja ‎dolazi iz prozora svemirske letelice. Tada ljudski mozak stvara iluziju ‎svemirskog broda zasnovanu na pogrešnom tumačenju, koja onda prevari čoveka.‎

‎Ljudskom rukom stvoreni fenomeni koji se obično pogrešno tumače:‎

Baloni (meteorološki ili putnički).

Vojni avioni.‎

Treperava svetla aviona koji sleću.‎

Nekonvencionalni avioni ili napredna tehnologija (npr. SR-71 Blackbird ili V-2 Nevidljivi
bombarder).

Reklamni avioni. ‎

Veštački zemljini sateliti. ‎

Letelice poput helikoptera. ‎

Jedrilice. ‎

Rakete i lansiranje raketa. ‎

Zmajevi. ‎

Modelarski avioni.‎

Vatrometi.

Laserski snopovi usmereni ka oblacima.

Svetla za noćnu pretragu.

Namerne obmane.‎

Tablete za instant vatru.‎

‎Prirodni objekti koji se često pogrešno tumače:‎

Mesec, zvezde i planete (npr. planeta Venera)‎

Neobična meteorološka stanja (lentikularno (u obliku sočiva) formiranje ‎oblaka, oblaci koji svetle noći, efekti duge i kristali leda na velikim ‎visinama). ‎


Komete. ‎

Meteorski rojevi. ‎

Bliski ili ogromni meteori. ‎

Jata ptica.‎

Rojevi insekata u preletu.

Reflekcija atmosferskih inverzionih slojeva. ‎

Vreo jonizovan gas.‎

Svetla iz Zemlje (svetlosna električna dešavanja koja potiču od zemljotresa i ‎tektonsko-geoloških fenomena).

Loptaste munje.
‎
Atmosferski inverzioni slojevi.‎

Reflektovana svetlost (naročito kroz pukotine u oblacima).‎

Severna svetlost (Aurora borealis).

[HLEBmaster]

Popularna objašnjenja za NLO

U zavisnosti od toga ko vrši procenu, između 3% i 30% svih slučajeva ostaje ‎neobjašnjeno. Ovo su neke od najpopularnijih hipoteza za objašnjenje NLO-a:‎
Hipoteza o vanzemaljcima
Paranormalna i okultna hipoteza‎
Međudimenzionalna hipoteza‎
Psihosocijalna hipoteza ‎
Hipoteza o prirodnom objašnjenju, npr. , loptaste munje ‎
Hipoteza o svetlima iz Zemlje / tektonskim poremećajima ‎
Hipoteza o ljudskom rukom stvorenim letelicama (vidi vojni leteći tanjiri)
Više od jednog objašnjenja – različite kombinacije ovih prethodnih ‎


Dokazi i objašnjenja

Neki misle da je studija o NLO-ima i dalje vredna pažnje zbog mnogo otvorenih ‎pitanja, pogotovo zbog povremenih izveštaja o NLO-ima od strane ‎profesionalnih ili vojnih astronoma ili pilota – ‎pojedinaca čije karijere, a često i njihovi sami životi, zavise od sposobnosti da ‎prepoznaju i procene avione, vremenske prilike, rastojanja i druge faktore od ‎vitalnog značaja za let. Neki ufolozi govore da je takve slučajeve mnogo teže ‎odbaciti kao pogrešnu procenu zemaljskih objekata. Gordon Kuper (Gordon ‎Cooper) i Edgar Mičel (Edgar Mitchell) su dva NASA-ina astronauta koja ‎su izrazila interesovanje za NLO-e i izvikala predrasude pojedinih ‎profesionalaca (Kuper je tvrdio da je video NLO-e ranih 1950ih). ‎

I skeptici i ufolozi se slažu da se velika većina slučajeva može objasniti kao ‎prirodni fenomeni, obično kao pogrešna tumačenja objekata sa kojima posmatrač ‎ili nije upoznat ili ih vidi pod neobičnim okolnostima (na kraju se ispostavi ‎da su to bile samo nenamerne greške). Samo mali procenat opažanja su namerne ‎obmane. Posle istrage većina NLO-a, ustvari, postane ILO-i – Identifikovani ‎leteći objekti. ‎

Čak iako velika većina NLO-a postane ILO-i, jedan dobro dokumentovani slučaj, ‎kao što je Čileanski slučaj sa radarskim i vizuelnim opažanjem iz 1997., koji je ‎potvrdila vlada u Santjagu [34], je dovoljan da se ‎opovrgne hipoteza o nijednom slučaju (null hypothesis). Slično tome, fizičar ‎‎Mičijo Kaku (Michio Kaku) navodi da iako 'možda 99% svih opažanja NLO-a ‎može biti odbačeno, pošto su uzrokovani poznatim fenomenima, ono šta je ‎uznemirujuće za fizičare je preostalih 1% ovih opažanja, opažanja koja su brojna ‎i načinjena mnogobrojnim metodama opažanja. Neka od najintrigantnijih opažanja ‎potiču od pilota i putnika komercijalnih aviona - ove pojave su takođe ‎primećene na radaru i zabeležene su na video traci. Ovakve slučajeve je teže ‎odbaciti'.

S druge strane, mnogo neobjašnjivih slučajeva je i dalje ili ignorisano od medija ‎ili, ako skeptik nudi objašnjenje koje se ne poklapa sa činjenicama (npr. za cik-‎cak kretanje svetlećih objekata koje je detektovano na radaru se kaže da je to ‎pogrešno tumačenje Jupitera) gube pažnju medija i, što se tiče medija, slučaj je ‎završen.‎

Ponekad se kaže da vanredne tvrdnje zahtevaju vanredne dokaze, ali mnogo ‎istraživačkih grupa samo tvrdi da tema zaslužuje dalju istragu, i to ne samo i ‎pravcu da se dokaže da su NLO-i obavezno vanzemaljske letelice.‎

Skeptici kažu da zaista postoje opažanja nepoznatih letećih objekata, koja se ‎obično logički objasne, da nema materijalnih dokaza neke vanzemaljske letelice i ‎da se za mnoge tvrdnje ispostavilo da su prevare. Takođe naglašavaju da teret ‎dokazivanja leži na onome ko iznosi tvrdnju. Sa druge strane, Marčelo Truci, ‎‎(Marcello Truzzi), profesor sociologije na Univerzitetu ‎Istočni Mičigen, kaže da neki samoproklamovani skeptici zloupotrebljavaju ‎termin (ili, čak, pogrešno tumače svoje mišljenje): 'Pošto se skepticizam ‎uopšteno odnosi pre na sumnju nego na agnostički stav, oni koji sebe nazivaju ‎‎skepticima su u stvari pseudoskeptici koji su, po mom mišljenju, stekli ‎lažnu prednost uzurpiranjem tog naziva'. ‎‎[36]‎

Zagovornici takođe često komentarišu da, iako je tema o NLO-ima predmet ‎predrasuda koje potiču od ismevanja i stigmatizacije (prema Kakuu: 'Ne postoje ‎fondovi za one koji bi se ozbiljno bavili neidentifikovanim objektima u ‎svemiru, i nečija reputacija može da strada ako neko samo i pokuša da izrazi ‎interes za ove neortodoksne stvari.'), postoji ogromna količina dokaza, kako ‎fotografija, video zapisa, tako i izjava brojnih zakletih svedoka.‎


Dokazi i zataškavanja

Neki takođe tvrde da su ogromnu količinu materijalnih dokaza brzo, ali ponekad ‎trljavo, zabašurili vladini činovnici, ne uvek u uniformama, sa ciljem da ‎sačuvaju stanovništvo psihološki nepripremljeno za društvene, teološke i ‎bezbednosne implikacije takve stvarnost. (vidi Brukingov izveštaj.‎

Postoje raštrkani izveštaji o zataškavanju dokaza u vezi sa NLO-ima kroz mnogo ‎decenija: 1950., Nikolas Marijana (Nicholas Mariana) je snimio na film ‎neke neobične objekte na nebu i na kraju film predao američkom vazduhoplovstvu, ‎ali je insistirao da su najbolji kadrovi objekata bili uklonjeni sa filma kada mu ‎je bio vraćen; 1961., Žak Vale (Jacques Vallee) je saopštio da je bio svedok ‎kada su bile uništene izvesne trake na kojima se vidi nepoznati objekat koji ‎nadleće zemlju.‎

Zataškavanje dokaza koji potvrđuju postojanje vanzemaljskog života je počelo da se ‎razmatra posle otkrivanja pulsara. Astrofizičar Piter A. Sturok (Peter A. ‎Sturrock) je napisao da 'kada su bili otkriveni prvi regularni radio signali ‎pulsara, kembrički naučnici su ozbiljno razmatrali mogućnost da možda potiču ‎od neke vanzemaljske civilizacije. Razmatrajući ovu mogućnost, ‎odlučili su da, ukoliko se to pokaže tačnim, oni ne mogu izaći u javnost bez ‎prethodnog dogovora sa vlastima. Čak je bilo i diskusije o tome da li je u ‎najboljem interesu čovečanstva uništiti dokaze i zaboraviti na sve!'. ‎


Obmane

Od mnogih svedoka koji su prijavili da su videli NLO, za samo mali procenat (2-‎‎3%, prema statistikama američkog vazduhoplovstva) je dokazano da su ‎‎obmanjivači. Neki su se držali svojih priča uprkos ubedljivim ‎dokazima o obmani. Za naredne slučajeve se naširoko smatra da su prevare, iako ‎neki i dalje imaju zagovornike među istaknutim istraživačima:‎
Džordž Adamski (George Adamski)‎
Ed Volters (Ed Walters) ‎
12 Veličanstvenih (Majestic 12), navodno, tajna grupa visokog ranga za ‎izučavanje NLO-a .‎
Incident na ostrvu Mori (Maury Island Incident)‎
Bili Majer (Billy Meier)
UMMO (Ummo affair), serija vrlo detaljnih pisama i dokumenata, navodno od ‎vanzemaljaca. ‎
Diskreditovana opažanja: [37]‎

[HLEBmaster]

NLO i psihologija

Tvrdnje studija o NLO-ima su tokom godina dovele do značajnih otkrića o ‎‎atmosferskim fenomenima i psihologiji. U ‎‎psihologiji, studija o NLO-ima je otkrila informacije o ‎pogrešnim tumačenjima, iluzijama vida, halucinacijama i mašti sklonim ‎ličnostima, koje mogu da objasne zašto su neki ljudi spremni da poveruju ‎obmanjivačima kao što je bio Džordž Adamski. Mnogi su sumnjali u pouzdanost ‎‎hipnoze u slučajevima otmica vanzemaljaca. ‎
[edit]

Preplitanje paranornalnog, mističnog i okultnog

Polje NLO-a se ne prepliće obavezno sa paranormalnim, iako je ‎u praksi to čest slučaj. Neki istraživaču poput Džona Kila (John ‎Keel) i Žaka Valea (Jacques Vallee) tvrde da postoji direktna veza ‎između NLO-a i paranormalnih fenomena. ‎

Takođe, pojedine verske sekte su učinile NLO-e središtem svojih verovanja. ‎‎(vidi Paranormalna i okultna hipoteza)‎

Mnogi drevni religijski crteži sadrže prikaze koji se tumače kao NLO-i i ‎vanzemaljska bića. Neki takođe veruju da je tokom dugih perioda istorije ‎neljudska inteligencija uticala na izvesne religije i običaje. (vidi drevni ‎astronauti)‎
[edit]

Zavere

Za NLO se ponekad tvrdi da su deo organizovane zavere u kojoj Vlada namerno prikriva postojanje vanzemaljaca, ili sarađuje sa njima. Postoje mnoge verzije ove priče, neke su ekskluzivne, dok se druge preklapaju sa drugim teorijama zavere.

Spekuliše se i da su NLO fenomeni probe eksperimentalnih aviona ili naprednog oružja. U ovom slučaju NLO su viđeni ili kao neuspeh da se održi tajnost, ili su namerni pokušaji dezinformacije kako bi se sam fenomen ismejao s ciljem da se nesmetano progoni. Ova teorija se ne slaže sa prethodnom, prema kojoj je savremena vojna tehnologija adaptirana tehnologija vanzemaljaca. Vidi Oblast 51

Takođe se sugeriše da je celokupna ljudska tehnologija, ili njen veći deo, zasnovana na kontaktima sa vanzemaljcima.

Wikipedia

[Lillith]

Svi smo voleli da gledamo Zvezdane staze i njihove dozivljaje i susrete sa novim oblicima zivota...
Svi smo citali i jos uvek citamo o NLO(Neidentificirani Leteci Objekti) koji se pojavljuju na nebu s vremena na vreme...
Citali smo ili culi o raznim znakovima u poljima kukuruza,najcesce u Sjevernoj Americi ili Engleskoj...
Culi ste i o raznim otmicama...
Da li su one istinite?
Verujete li da su nas posecivali na Zemlji?
Da li se krecu medju nama?
Da li verujete da vanzemaljci postoje?

[sladoledzija]

Neverujem da su otmice istinite.

Da verujem da su nas posećivali, suviše ima dokaza za to.

Možda ako imaju interesa za to, mada kad pogledam neke osobe zaista pomislim da su vanzemaljci

DA, verujem.

Takođe verujem da ćemo imati odgovor kad se počnemo ponašati civilizovano, pogledaj koliko se ljudi ubijaju međusobno zamisli tek kako bi bilo sa nekim drugim bićima.

A sad nagadno pitanje.
Ako postoje i ako su isti kao i mi, i ako stupimo u kontakt da li biste imali ljubavnu vezu sa jednim od njih?