Kadrovi u skolama/fakultetima

[Galahad]

Evo doshao i deda Galahad da malo gundja

Slazhem se da je kadar katastrofalan, i da je malo broj onih koji se zaista trude da rade svoj posao zadovoljavajutje... I zaista, kako ih drugachije nazvati, do entuzijastima...

Setjam se prvog razreda, zapala mi je stvarno dobra uchiteljica... Trudila se zhena oko nas... Onda smo se preselili, i ja promenim shkolu... I zapadne mi budaletina od uchiteljice... Kao se ona tu neshto kvazi-trudila oko nas, ali je u glavnom bolelo uvce za nas... Imala je jednog miljenika, chija je mama bila neki vajni doktor, i sredjivala joj neke lekove, i donosilo njeno detence kafe, chokolade i ostale drangulije uchiteljici... I taj vazdan 5 vukao, iz svega...

Prodje nekako i to... Doshli nastavnici... Bilo je i ovakvih i onakvih... Najbolja, moram retji, je bila nastavnica likovnog i nemachkog (koja kombinacija )... Zhena se upirala zaista svim snagama da nam objasni taj prokleti nemachki, i dopunske chasove organizovala, chak je i privatno drzhala chasove koje nije naplatjivala... Zhena je bila nevidjena... Predavala nam je samo godinu dana, a posle je otishla u penziju... Naravno, te dve jadnice koje su je zamenile... Bolje da ne komentarishem...

Profesor srpskog, do 6. razreda, genije... Chovek potkovan znanjem, i znanjem da prenese to znanje... Izvrstan pedagog... Dugo se dvoumio da li da ostane u shkoli, ili predje na fakultet... Posle je preshao na fakultet... Bash me zhivo zanima kakav je tamo profesor, kakvo mishljenje imaju o njemu studenti... Profesor Milivoj Nenin, mislim da predaje na filozofskom.. Ako nekom od studenata ovde na forumu predaje, bash me zanima vashe mishljenje o njemu...

Nastavnica koja ga je zamenila, je isto bila izvrstan pedagog, mada ni prineti njemu... Imala je znanje, mada joj je malo manjkalo autoriteta, ali je znala znanje... Trudila se "above and beyond duty", tj. i vishe nego shto se zahtevalo od nje...

To bi u osnovi bilo to od kvalitetnog kadra u mom osnovnom obrazovanju...

U srednjoj sam imao tu i tamo po nekog dobrog profesora... Pokojni razredni, predavao je istoriju... E to je bio lik... Omiljeni profesor u shkoli, prijatelj svih djaka, pedagog, i najvazhnije, znao je da te nauchi neshto...

Profesorica par struchnih predmeta (tehnologija obrade metala, programiranje cnc mashina, i praktichna nastava na cnc mashinama)... Zhena sa nevidjenom kolichinom znanja... Knjigu retko kad da je otvarala... Znam da nam je ruka otpadala koliko smo pisali... I bash smo se proshle godine lepo isprichali, kad smo se prvi put okupili da proslavimo 5 godina od mature...

Hm... Josh neko, josh neko... Ima josh par, ali sad bash da krenem da opisujem svakog ponaosob...

Sa faxa bash i nemam neko pozitivno iskustvo... Jes' da nisam dugo ni ishao, al' none the less

Profesor matematike I, dekan fakulteta... Monoton glas, tih, i dosadan... Da zaspish u amfiteatru, a nas 100 unutra... I naravno, svi prichaju... A on tjuti, piskara po tabli, i bash ga briga...

Profesor principa programiranja mi se chinio izuzetak, prilichno nam je lepo i zanimljivo prichao, bio dinamichan...

Ostatak, totalno nezanimljiv... Suvoparna predavanja, prepisivanja iz knjige..

Kad se sve sabere i oduzme, samo mogu da se slozhim sa svima... Kadra nam fali, i to jako puno... Dzhaba extra teorija, kad nam u praksi studenti katastrofalni... Ja maltene napravio biznis od radjenja diplomskih studentima sa PMF, smer programiranje... Mislim da je to malo zhalosno... Da posle 5+ godina studiranja, oni to i dalje ne znaju...

Profesori koje uopshte ne zanima da nastave da se savrshavaju, odbijaju sve novo, tvrdnjama da to nishta ne valja, ovo staro je bolje, itd, itb...

Ko tje reformisati shkolstvo, ja ne znam, i gde tjemo natji dobar kadar... Svaka generacija je sve gora i gora, i samo po koja svetla tachka zasija u tom crnilu namrshtenih faca, koje ne zanima student, vetj samo kako da napuni dzhep...

Zhalosno...

[ako_odem]

Elem, pre pet godine trebalo je da krene REFORMA shkolstva.
Pitajte me ko je bio najveci protivnik reforme koja je zazivela i opstala samo godinu dana. A i to koliko je ''zazivela i zivela'' zavisilo je od same shkole i malobrojnih uchitelja koji su znali shta rade i kako rade.
Tada je i krenulo opisno ocenjivanje u prvom razredu osnovne shkole. Opet su najveci protivnici bili ISTI oni koji nisu hteli da prihvate takvu vrstu ocenjivanja, koje je, po mom mishljenju, neshto najbolje za decu tog uzrasta, pod uslovom da se uradi onako kako bi trebalo. Dakle, kad roditelj prochita ocenu da tachno zna shta je dete nauchilo, shta ne zna, i naravno da dobije preporuku za dalji rad.
Moram da kazem i to da mnogi roditelji biraju shkolu na ''glasu'' a ja kazem, i stojim iza tog mishljenja sasvim cvrsto, da nije vazna shkola vec UCHITELJ.

Verujte, znam shta kazujem...

[malisa]

Evo da i ja kazem koju ...

Na osnovu svog dosadasnjeg iskustva bilo je tu svega i svacega. Od osnovne pa do fakulteta. Na zalost generacija sam koju je zahvatio rat pocetkom '90-ih pa je skolovanje u osnovnoj zavresno kako je zavrseno (priznacu sa nekim rupama).
U osnovnoj su mi uciteljica i nastavnici uglavnom bili ok. Voljni pomoc i usmjeriti ucenika ka boljem savladjivanju prepreka.
Srednja .... mogu reci vise nego zalosno. Tu su se kadrovi mjenjali kako su stigli (druga polovina '90-ih pa su isli trbuhom za kruhom), tako da ko je stigo sta i kako je stigo sta prenijeti - ne bas sjajno. Naravno bilo je par nastavnika koji su i znali prenijeti znanje i imali su sta prenijeti. Inace zavrsio srednju elektro.
Kasnije na fax ... opet elektro. Tu je tako dje bilo svega i svacega. Kriterijumi su bili malo stroziji nego sto su danas pa i nije bilo bas tako lako proci kroz sve to. Danas je to, mogu slobodno reci, na nivou nesto malo vise od srednje skole. I tu je bilo par profesora i asistenata koji su znali poso, ostali (dosta njih uobrazenih) je samo degradiralo svu sliku.

Danas, ja radim upravo na istom elekto fax-u .... nije bas da sam sanjao o tom poslu i da sam stvoren za taj poso, ali se trudim pomoc svakome koliko god mogu (i za vrijeme i van radnog vremena). Nisam od onih koji insistira sa studentom na Vi (mrzim to). To ne znaci da ce se slika prosvete promjeniti, to sto ima par od par stotina nastavnika koji su spremni na saradnju u svako doba dana i noci (bar mene zovu na telefon i danju i nocu).

Ali mogu dodati da se dosta toga promjenilo .... jos u osnovnoj skoli klinci su uobrazeni, niko im nista ne moze. I to vjerovatno 95 % potice iz kuce od roditelja. Oni ima stvaraju takvu sliku tako da veliki broj djece dobije slobodu u odlucivanju uciti ili ne (a mislim da za to nisu u stanju). Dalje kad dijete nastavi sa skolovanjem, samo pravi veci problem kako drugima tako i nastavnicima. Mogu se svi sjatiti da mu nesto objasne i pokazu, ali kad je ono propustilo nesto od cega se pocinje tu nema vajde, tj. ima ali sa jos vecim radom i trudom.

[Isahara]

U radu sa decom, naročito kada je osnovna škola u pitanju nije primarno znanje profesora/učitelja/predavača već način na koji to znanje prenosi. Gomila ljudi koja radi u prosveti nema sposobnost prenošenja znanja deci, komunikacije sa decom i roditeljima i to je veliki problem našeg školstva. Postoji sistematizacija radnih mesta ali niko te ljude koji završavaju fakultete ne testira da li su spremni i sposobni da rade sa decom.
A mnogi istoričari ( uzela sam istoričare samo kao primer, nije pravilo) završavaju istoriju zato što vole, a ne da bi prenosili nekom drugom i tu nastaje problem jer šta ako nemaju talenat predavača? A to je ipak veština kojoj nije svako vičan. Onda dolazi do toga da je deci dosadno, postaju nemirna na času, nezainteresovana i od tog učenja nema ništa. Često sam se pitala zašto je tako. Uglavnom zato što predavanje ex catedra više ne pije vodu.
Naša deca su navikla na moderna sredstva komunikacije i njima je dosadno da uče samo iz knjige. Audio vizuelno pamćenje je najdelotvornije kod dece tog uzrasta i to treba iskoristiti.
Izvestan vremenski period radila sam u školi, kao zamena i odlično se snašla upravo zbog toga što sam koristila projektore, slike, muziku i sve "nekonvencionalne" nastavne metode tako da je bilo milina raditi. Kolege su me belo gledale, u fazonu, zašto se toliko cimaš tako da sam videla da je problem u zastarelosti sistema i da ako hoćemo da animiramo decu, moramo da uhvatimo korak sa novinama u obrazovanju.
Eto, mislim da je u tome ključ problema.

[zillertal]

Kadrovi u prosveti su oduvek istog kvaliteta, otprilike 5% onih predavaca koje pamtimo kroz ceo zivot po onome sto nam dadose, a 95% uobrazenih, samozaljubljenih, razmazenih bolesnika / da li znate koliko presvetara ima psihijatrijske bolesti?/. Jos u doba socijalizma skola je bila kolevka mita i korupcije, kojekakvim poklonima i uslugama se kupovao uspeh. Deljenje dece, ne prema zainteresovanosti za ucenje, vec prema politickom uverenju roditelja, cinio je da smo razlike i te kako osecali. Docnije su se preosvetari rasplakali / i jos kukaju nad svojim statusom! /, a ne shvataju da su sami krivi za to. Pravi pedagog je ponosan na svoje zvanje, na talenat da prenese znanje, vaspitava i odgaja mlade ljude. I drugi su malo placeni, ali ne kukaju toliko. I ne strajkuju! Kakvo znanje da steknu generacije djaka ove zemlje, ako im u toku svake skolske godine strajkovi uskrate dobar deo nastave? Odakle da nauce? Svedok sam skolovanja svoga deteta, a pratim i probleme sadasnjih generacija. Sve koji zele da se bave pedagogijom i rade u prosveti treba testirati strogo pre upisa, ali i licencirati u toku rada, jer covek se menja u toku zivota. Uciti i nadogradjivati se mora dogod traje radni vek.

[Aca1983]

Kunic kaže: Koliko je nastavni kadar (ne)kvalitetan u nasim obrazovnim ustanovama?

Sto se teorije tice, tu su dobri, nabiflaju napamet ono sto ce predavati, i ispredaju. Problem nastaje sto su kao prakticari NULE. Teorija u praksi cesto nepije vodu. Za vreme svog skolovanja naisao sam samo na 2-3 profesora sa fakulteta koji bi ako bi ih neko ocenjivao po mojim kriterijumima mogli proci kao dobri prakticari, ostali su obicni teoreticari koji praznu slamu mlate ceo dan , i samo zakeraju, a da ih covek stavi u neku od situacija o kojoj pricaju, prilicno bih bio siguran da se nebi snasli.