(Ne)Pismenost

[anjich]

Invisibleman kaže: Kako se piše?!? ne pismen ili nepismen

ne se pise sastavljeno u oblicima glagolskog pridjeva trpnog(npr. neocesljan, neispunjen); kao i u gl. pridjevu radnom i prilogu sadasnjem kad su u sluzbi pravog pridjeva(npr. nenavikao)

[Kal_el]

anjich kaže: ne se pise sastavljeno u oblicima glagolskog pridjeva trpnog(npr. neocesljan, neispunjen); kao i u gl. pridjevu radnom i prilogu sadasnjem kad su u sluzbi pravog pridjeva(npr. nenavikao)

çek malo ... trpni ? znaçi ako trpiş pişe se :
mo gu ( ga ; ge ) - odvojeno
nemogu - zajedno ?
tako nekako ?

[euridika]

Meggy kaže: Koliko smo pismeni? Da li pridajete znacaj pravilnom govoru i pisanju, ili je za vas to od marginalnog znacaja? Da li vam smeta nepismenost pojedinih ljudi koji rade u medijima? I drugi narodi govore i pisu nepravilno, ali nekako mi se cini da mi prednjacimo u tome, pogotovo kad vidim neki od primera na sajtu www.srbovanje.com

Naravno da pridajem značaj, što se mene lično tiče, za sebe sam jedino odogovorna. Za ostatak sveta nisam. Kako ko piše i kako govori i šta piše i šta govori samo govori o tom čoveku, ja sa tim nemam ništa.

Nepismenost i nepravilna dikcija ljudi koji rade u medijima govori sve o tome koliko se ozbiljni i profesionalno pristupa tom poslu. Žalosno je što oni jesu neka vrsta "učitelja" mladim ljudima i što se jezik kvari sve više iz generacije u generaciju.

Čitanje knjiga je lekovoto u svakom mogućem smislu.

[Galahad]

euridika kaže: Čitanje knjiga je lekovoto u svakom mogućem smislu.

E toooooooo... I kad sam bio u onim godinama (znate onim kad se misli da ste najpametniji? Neki osobe tog uzrasta zovu tinejdzheri), dosta sam chitao... Zapravo, mnogo vishe od mojih vrshnjaka... Sve shto su oni chitali, bile su obavezne lektire u osnovnoj, posle u srednjoj naravno eskivazha do maximuma... A ja sam bio dete koje je stizalo da izadje petkom i subotom, poshteno se napije, i onda odboluje u nedelju, uz Artura Klarka, Teodora Sterdzhena, i slichno... Da, jeste da sam najvishe chitao nauchnu fantastiku, ali hej, i to je knjiga

A kad smo kod knjiga, moram da se pozhalim na lektorisanje u knjigama koje je izdavao Polaris (dok je josh postojao)... Naime, vlasnik Polarisa, izvesni gospodin Zhivkovitj (oprostitjete, ali ne mogu se setiti imena, mislim da je Zoran), je uglavnom prevodio sve knjige, ili barem imao umeshane prstitje u lektorisanje... Jako, ali ponavljam, jako chesto ima dosta greshaka, najvishe onih koje se odnose na padezhe (primera radi "s onu stranu ograde", i slichno)... Treba paziti u izboru literature...

@simke:
Ma znam ja sve to, lepo je to, ali kad provedesh 18h programirajutji, i kada su ti sh ([), dj (]) i eventualno ch ( nedozvoljeni karakteri, onda se jednostavno odviknesh od pipanja tih tastera, sem povremeno... A i godine komunikacije sa strancima, chitanja i pisanja na engleskom, ostavi posledice, i onda u opushtenom ambijentu, kao ovde, lakshe mi je da pishem ovako, jednostavno navika... A inache, tako sam pocheo da pishem da bi se izbegle dvosmislenosti nekih rechi, i nedoumice da li je u pitanju ch, tj, ili c... I onda se zalepilo... Kada moram neki zvanichni dokument da otkucam i odshtampam, naravno, uz koncentraciju, bude tu i sh i dj i tj i sve po redu... A sticajem okolnosti, na primer, na ovom lapu sa kog kucam, nemam opciju da dodajem jezike u Windows, jer je to neka IBM Preload varijanta sa US windowsom... I onda, shta tju (to se ja sad samo pravdam )

Ono shto meni tera suze na ochi, shto od tuge, shto od smeha, je kad gledam ljude, koji se foliraju da samo koriste tjirilicu, i onda krenu da je pishu, i vidish kako brkaju slova sa latinichnim... Tu stvarno ne znam da li da se smejem ili da plachem... A takvi me inache napadaju zashto koristim latinicu... Mis'im... Shta retji...

[anjich]

evo naidjoh ovdje na VC na temu 'maskenbal'...

a da se mozda ne pise 'maskembal'??????????????????
dilema je sada nastala...

[Galahad]

Ja bih rekao da je maskenbal, jer... Hm... Nekako mi lichi na nemachki, pa onda MASKEN-BAL... 'Bem li ga... Aj' te uchiteljice, reshite dilemu

[veverica]

anjich kaže: evo naidjoh ovdje na VC na temu 'maskenbal'... a da se mozda ne pise 'maskembal'?????????????????? dilema je sada nastala...

Nađoh neko objašnjenje (wikipedia):

Jednačenje po mestu tvorbe u sprskom jeziku vrši se u sledećim slučajevima:

• Jednačenje suglasnika vrši se kada se ispred palatalnih suglasnika (š, ž, č, ć, dž, đ, lj i nj) nađu suglasnici s i z, oni tada prelaze u svoje najsrodnije palatalne suglasnike š i ž: npr. prositi - prosnja -prošnja ili grozd - grozđe - grožđe.
• Jednačenje suglasnika vrši se i kada se dentalni nazal n nađe ispred bilabijalnih okluziva (b i p); on tada prelazi u bilabijalni nazal m: zelenbać - zelembać, prehrana - prehrambeni.
• Jednačenje suglasnika vrši se i kada se suglasnik h nađe ispred suglasnika č i ć, on tada prelazi u suglasnik š: drhtati - dršćem, orah - oraščić

Odstupanja

• Suglasnik n ne prelazi u m ako se njime završava prvi deo prave složenice, a drugi deo počinje usnenim suglasnikom: maskenbal, stranputica i dr.
• U nekim rečima, npr. razljutiti, raznježiti i dr. s i z ne menjaju se u š i ž ako se nađu u složenici kao završetak prefiksa

• U nekim rečima vrši se više glasovnih promena, jedna od njih je i jednačenje suglasnika po mestu tvorbe: izčekivati - isčekivati jednačenje po zvučnosti- iščekivati

• Srpski pravopis je fonološki (pre zvan i fonetski, glasovni, izgovorni, a sada i zvučni; kao i hrvatski i makedonski), to znači da se jednačenja (po zvučnosti i mestu tvorbe) vrše u govoru i pisanju. Većina slovenskih jezika ( poljski, češki, ruski, ukrajinski, slovački, slovenski, bugarski...) upotrebljava morfonološki (pre često pogrešno zvan etimološki, korenski; sada su u upotrebi još nazivi tvorbeni ili morfološki) pravopis, gde se jednačenja vrše samo u govoru, a ne vrše se u pisanju.

[Galahad]

Ja pitao Google za maskembal, i on tje meni

Did you mean: maskenbal?

A dojche Wikipedia kazhe

Ein Kostümball, auch Maskenball oder historisch...

[SQUAW]

Piše se maskenbal, isto kao što se piše bombon i bombona, a ne bonbona a može i bombonijera i bombonjera

Nego, ja vidim da mnogi na forumu ne znaju ni ovo:

Nije podpitanje već potpitanje
Nije potsticaj već podsticaj
Nije podčiniti već potčiniti
Nije odprilike već otprilike
Nije pretskazati već predskazati

Pod- ostaje nepromenjeno ispred s i š, inače ispred bezvučnog suglasnika prelazi u pot-:potkradati, potpukovnik, potceniti, potčiniti, pothvat, itd. Čuva se celo u rečima poddijalekat, poddjakon i u rečima na podt-:podtačka, podtekst, podtema, podtip.

zvučni: b g d đ ž z dž
bezvučni: p k t ć š s č f h c

Takođe, primećujem da mnogi ne znaju šta je sibilarizacija