Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

[Necromancer]

Zajednička osobina Novosađana, uz ponosa na svoj grad, i neumoljivi lokalpatriotizam, pa se uredno i u svakoj prilici dele na Limance, Detelinarce, Telepčane, Salajčane i ostale „državljane“ gradskih naselja. Ali, retko ko od njih zna ili se seća kako su tačno nastala, i po čemu su nazvana, naselja koje danas tako srčano brane.

Decenijska prepirka između Salajčana i stanara Podbare oko toga čije je naselje starije i ko je „veći Novosađanin“ je svakodnevna i tipično novosadska. Mada svi pripadaju Almaškom kraju, istorijskom jezgru grada, Salajčani su u prednosti, zahvaljujući ulicama Zlatne grede i Zemljane ćuprije, koje su, kako tvrde istoričari, starije i od naziva grada, dok se na Podbari nalazi jedna od najlepših gradskih crkava. Poreklo imena kao da ne pamti niko. Kraj u kojem se oba naselja nalaze nazvan je Almaškim po naseljenicima iz nekadašnjeg sela Ajmaš u Bačkoj, koji su se tu doselili početkom 18. veka. Zahvaljujući njima, nikla je i prelepa Almaška crkva koja se, po današnjoj podeli grada, a na jed Salajčana, ipak nalazi na Podbari. Zajednička im je i pruga koja je izabrala, kako ističu mlađi Almašani, „da fura baš kroz njihov kraj“.

U trci za originalnom „novosađanštinom“ ne zaostaje ni obližnja Rotkvarija, gde su najstarije kuće u gradu. Njihovi trščani krovovi odolevaju već više od 200 godina svim klimatskim i životnim promenama grada. Mada neuglednog naziva, zasluženom time što su njeni siromašnim stanari živeli od rotkvi, Rotkvarija je ponosni „vlasnik“ tri različite crkve i glavne Železničke i Autobuske stanice. Zahvaljujući pruzi, grad je početkom 20. veka dobio i Telep, što na mađarskom znači „naselje“ i Banatić, koji su takođe naselili železničari. Stanari Banatića, nazvanog po staroj Banatskoj ulici, takođe su se okupili oko pruge sa koje ih i danas, oko četiri sata ujutru, bude prvi jutarnji vozovi za Beograd.

Početkom šezdesetih, na nasutim mrtvajama Dunava, nikla je i Grbavica. Zarad što brže izgradnje, projekat ovog naselja kao i samo ime, preslikani su sa tek završenog istoimenog naselja u Sarajevu. Ka Dunavu, Novi Sad se spušta sa svoja četiri „vrtloga“, odnosno Limana, nastalih na peskovitoj obali. Nekadašnji dunavski rit danas se hvali univerzitetskim centrom i Štrandom. Limanci zato i danas tvrde da je „najveći“ atribut Novog Sada upravo u njihovom kvartu.

Nema sumnje da bi stanari Novog naselja, Klise, Sajlova, Adica, Veterničke rampe, Satelita i drugih gradskih naselja, ako ni zbog čega drugog, već zarad vernosti svom kraju imali štošta da dodaju.


blic.co.yu

[Cecara]

Adamovićevo naselje predstavlja jugozapadni deo periferije Novog Sada- današnji Telep. Naselje je najpre nazvano Daranjijevo naselje (Daranji telep), po ugarskom ministru poljoprivrede Ignjatu Daranjiju, a 1927. godine dobilo je ime Adamovićeva naseobina (naselje), po uglednoj porodici Adamovic, posebno Aleksandru Sandoru, koji je na tom delu gradske periferije podigao veliki rasadnik i znatno unapredio filokserom upropašćeno vinogradarstvo.
Isušene parcele su izdavane u zakup. Ovaj nenaseljivi močvarni i šumoviti teren novosadski Magistrat je sopstvenim sredstvima isušio sredinom 19. veka.
Intezivna izgradnja stambenih naselja počela je nakon 1921. gde je već 1931. živelo oko 9000 ljudi, pretežno Madjara. Neki kolovozi su već bili asfaltirani 1925. a postavljena je i ulična rasveta. Poplave su ugrožavale ovaj deo grada 1926. i 1932. a najdrastičnije 1940. godine kada je srušeno 700 kuća a 400 kuća su morale biti popravljene.
Danas, Adamovicevim naseljem se naziva deo izmedju Futoske, Vojvode Knicanina / Kolo srpskih sestara, Bulevara cara Lazara i Subotickog bulevara.

[yossarian]

Necromancer kaže: Kraj u kojem se oba naselja nalaze nazvan je Almaškim po naseljenicima iz nekadašnjeg sela Ajmaš u Bačkoj, koji su se tu doselili početkom 18. veka. Zahvaljujući njima, nikla je i prelepa Almaška crkva koja se, po današnjoj podeli grada, a na jed Salajčana, ipak nalazi na Podbari.

Некако ми је та Алмашка црква увек вукла именом на Алма Ату, бившу престоницу Казахстана... мислио сам да је то вероватно црква коју су подигли руски имигранти однекуд из тих крајева

[Invisibleman]

yossarian kaže: Некако ми је та Алмашка црква увек вукла именом на Алма Ату, бившу престоницу Казахстана... мислио сам да је то вероватно црква коју су подигли руски имигранти однекуд из тих крајева

I ja pre nego što sam krenuo u osnovnu školu mislio da je Šekspir ruski pisac jer sam živeo tada u blizini te ulice i Tolstojeve i Puškonove.

Грбавица градско насеље Новог Сада.

Назив Грбавица је настао током шездесетих година (1960-61), када су у данашњим улицама Војвођанској, Владимира Николића и Вере Павловић, подизани нови стамбени објекти. Пошто је требало убрзано градити станове, тадашњи урбанистички инжењер Милан Цветков преузео је, у оквиру сарадње између Новог Сада и Сарајева, готове пројекте израђене за сарајевски кварт Грбавицу. Тако је радни назив стамбених планова прихваћен међу грађанима као име за тај део града. Данас многи овдашњи становници и не знају порекло имена Грбавица.

Грбавица је изграђена на алувијалној тераси Дунава, са надморским висинама од 76 до 78м, на нижим деловима лежи на засутим мртвајама Дунава, а на вишим на обалским гредама, тако да је само симболично "грбава". Ужи део Грбавице је стамбени део а некадашње ниске куће сада замењују нове петоспратнице.

У овом насељу се налази једно од најстаријих гробља у граду (мађарско, немачко и јеврејско).