Štrand

[Najgora]

E ja bila onomad jes' da je bio mrak al' ono što sam videla, dopalo mi se Narodnjake nisam čula al' nisu svi kao ja
Fino mestašce za predvečernji luft pogotovu sa decom
Na kupanje planiram da odem, al' o tom potom

[Liturgija]

Штранд ?

Па штранд обожавам !!
Плажа је сјајна, вода је екстра (људи, није прљава - купам се 10-12 година и никад ништа), пуно људи, кафићи, програм екстра ..


Штранд ми је из године у годину лепши и бољи од мора !!
Ма обожавам БРЕ !!

[silvia]

Evo jedan "zanimljiv" događaj vezan za Štrand :

Pakao nad Štrandom

Letnja žega 2. avgusta 1967. godine izmamila je više hiljada Novosađana na Štrand. Većina njih je negde oko 16 sati i 30 minuta poželela da se nalazi na nekom bezbednijem mestu. Uz zvuke strahovitog loma jedan avion je udario u žice dalekovoda preko Dunava, a zatim pao u reku te sve kupače istinski zabrinuo za sopstvene duše. Vod pod visokim naponom pretio je da, padom u vodu, tradicionalno najtopliji dan u godini postane zaista neizdrživo vreo onima koji su se baš tada rashlađivali u reci.

Jedan krug

– Ne ponosim se tim slučajem. Načinio sam katastrofalnu grešku, odstupio sam od zadatka. Četrdest godina nakon tog događaja mnogi još uvek misle da je to bio let zbog golotinje na nekoj plaži ili radi nekog dokazivanja. Ni sam ne znam zašto, tog letnjeg dana odlučio sam da napravim jedan krug oko Tvrđave. Imao sam nekoliko minuta vremena, a hteo sam da tačno u minut sletim na Čenej – kaže akter vesti koja je 3. avgusta 1967. godine osvanula na naslovnim stranama svih dnevnih novina i tabloida u SFRJ.

Greška

Nekolko sati ranije, trenažna eskadrila Aerokluba "Heroj Pinki" krenula je na izvršenje zadatka po vežbi četiri, što je tada podrazumevalo brišući let po maršuti Čenej–Šid–Vukovar– Odžaci– Novi Sad– Čenej. Jednim od vazduhoplova aero 3 iz formacije, onim s pozivnim imenom YU-COT, pilotirao je dvadestdevetogodišnji rezervni pukovnik JNA Dragan Gaćeša, kom je to bila već jedanaesta godina u kokpitu. U drugom letu, pilotirajući iz pravca Rume i leteći iznad brodogradilišta, pogledao je na časovnik i, nažalost, shvatio da po rasporedu letenja do sletanja na Čenejski aerodrom ima još nekoliko minuta, a vreme je bilo tako lepo. Nebo bez oblaka.

– Odstupio sam od plana. Leteo sam brzinom od nekih 150 km/h te krenuo u kližući start nad Dunavcem. Leteo sam prema mostovima na nekih četiri-pet metara od površine vode. Imao sam želju da obletim Petrovaradinsku tvrđavu, ali sam potpuno zaboravio na dalekovod koji se nalazio tu pored Bećarca, ka Ribnjaku. Gledajući iz kabine nalevo, uočio sam stub dalekovoda na obali i shvatio da su ispred mene žice. Nisam ih video od zelenila oko ribnjaka. Reagovao sam instinktivno, povukao sam palicu prema gore, dao gas i pokušao da preskočim prepreku – priča Gaćeša danas, 40 godina kasnije.

Katastrofalna greška, avion je leteo na pet metara iznada vode, a kablovi dalekovoda bili su 35 metara više. Da je ostao pribran i nastavio da leti na visini kojom je išao, sigurno bi proleteo ispod. Ali trenutak je nekada zaista neverovatan. Upravo je to i zbunilo kupače na Štrandu.

Ubeđeni da gledaju smelu avionsku vratolomiju podletanja ispod žica dalekovoda, nije im bilo jasno zašto se letelica diže, praktično ciljajući električne vodove pod visokim naponom. Prednji stajni trap aviona zakačio je gornju žicu na dalekovodu i prekinuo je. Avion se okrenuo "preko nosa" i s tih četrdeset metara se survao ravno u Dunav. Očevici i četrdeset godina nakon incidenta ostrašćeno prepričavaju vazduhoplovni incident, pakao iznad Štranda. Kako jedan od njih priča, među nekoliko hiljada posetilaca plaže nastala je panika, viskonaponski vod, presečen nad rekom, pretio je padom u vodu. Strah od kolektivne elektrifikacije postao je opravdan. Na Štrandu je nastao haos, naročito među roditeljima koji su pokušavali da se uvere da li su im deca u vodi ili ne.

Pritvor

U tim trenucima, rezervni poručnik Gaćeša borio se za goli život. Aeroplan je pao na kabinu, pre nego što je počeo da tone, plutao je još samo nekoliko trenutaka. Drug Gaćeša se za manje od jednog minuta oslobodio svih šest karabin kopči, a kako je pleksiglas kokpita prsao, više nije imao prepreka pred sobom.

– Nisam se uplašio. U tim trenucima razmišaljao sam samo o tome da se moram što pre osloboditi aviona i udaljiti zbog moguće eksplozije. Izronio sam i pre nego što sam shvatio šta se dešava, bio sam u gumenom čamcu – priča pilot.

Prva u pomoć priskočila mu je posada rumunskog putničkog broda "Karpat", koji je na palubi zbrinuo nesretnog pilota. Treba li reći da se isto tako zvao i brod koji je svojevremeno prvi priskočio u pomoć Titaniku. Uglavnom, nakon kompletne vratolomije, junak priče prošao je s dve posekotine – jednom preko nosa i drugom preko glave.

Nekoliko dana kasnije, 9. avgusta, istražni sudija ga je zbog "mogućeg uticaja na svedoke" odmah nakon saslušanja poslao u pritvor, koji je potrajao 23 dana. Tako je rezervni poručnik svoj 30. rođendan dočekao u ćeliji pritvorske jedinice u zgradi kod Riblje pijace, gde je danas Arhiv grada.

Kako to obično biva, kada stvari krenu loše, idu loše do kraja. Na sam rođendan, 1. septembra, Inspekcija letačkog osoblja, prvo privremeno a potom i trajno, poništila mu je letačku dozvolu. Tako se, u želji da koritom Dunava obleti Tvrđavu, završio njegov poslednji let.

Šteta, jer mogla je to biti sjajna pilotska karijera. Dva klasića iz zadarske Škole rezervnih oficira, koja su mu takođe bila kolege u trenažnoj eskadrili, penziju su dočekala u Jatu.

Mulj

Oduzimanje dozvole, međutim, nije bio kraj. Kako je letelica bila vlasništvo vojske, slučaj je dospeo na vojni sud, koji ga je pravosnažno osudio na 18 meseci zatvora uslovno. Na svu sreću, nije gonjen materijalno. Ipak, oštećeni su avion i dalekovod, a sud je materijalnu štetu procenio na tadašnjih "194.000 najnovijih dinara".

I danas se kaje zbog počinjene greške.

Vojska je želela da osposobi potopljeni avion, međutim, prilikom čupanja, letelica se zaglavila u mulju, tako da je na površinu izvađen samo deo. Sklopljena krila i motor aera 3, pozivnog broja YU-COT, i dalje leže na dnu Dunava. Tu negde kod restorana "Cesla".

Iskusan pilot Interesantno je i što je poručnik u rezervi u stvari bio iskusan pilot. Iza sebe imao je preko 350 sati letenja ostvarenih u 400 zasebnih letova. Pre toga pilotirao je na jedrilicama i imao nekoliko desetina padobranskih skokova. Bio je sekretar Narodne tehnike, znači čovek na funkciji. Međutim, jedan vedar dan, pogled na korito Dunava, šarmantna krivina udesno, nizvodno od Tvrđave, i nešto strasti na nesnosnoj vrućini učinili su svoje.

Građanski list

[silvia]

Štrand dobija još 152 kabine

Priprema Štranda za kupališnu sezonu već je počela, postavljaju se i 152 nove kabine i obavljaju se drugi manji radovi koji će najpopularniju gradsku plažu pripremiti za kupališnu sezonu od 15. maja. Iako se zakupci kabina već raspituju, cene iznajmljivanja i ulaznice na Štrand još nisu poznate jer je „Gradsko zelenilo“ zatražilo od gradonačelnice Maje Gojković da odobri poskupljenje za šest odsto.

Završetkom 152 nove kabine prvih dana maja, biće ukupno 856 kabina. Za radove na njihovoj gradnji iz budžeta grada izdvojeno je 12 miliona dinara, a radove izvodi „Best gradnja“. Portparol „Gradskog zelenila“ Ivan Nožinić kaže da će podela kabina građanima uslediti tek kada se odrede zakupnine, kao i cene ulaznica.
- Mala kabina je sada 6.000 dinara, velika 7.000 dinara, a ulaznica 35 dinara. Da li će tako biti i ove godine, zavisi će od odluke gradonačelnice kojoj je naš upravni odbor poslao predlog za minimalnu korekciju cena od šest odsto - navodi Nožinić.
S druge strane, portparol „Zelenila“ navodi da će do 15. maja podela kabina biti urađena i da će verovatno i ove godine biti velikog interesovanja i gužve jer se ljudi već sada raspituju. On podseća da su prošle godine skoro svi stalni zakupci, koji imaju pravo prvenstva, obnovili zakupe, tako da je ostalo 13 slobodnih kabina.
- Očekujemo i da će ove godine biti gužvi, kao prošle kada su ljudi tri noći dežurali ispred naših prostorija jer je princip da kabinu dobija ko se pre prijavi. Nove kabine i gradimo jer se pokazalo da ljudi žele da imaju lični prostor na plaži, dok s druge strane godinama nisu građene nove, pri čemu je broj stanovnika povećan - navodi Nožinić.
Na gradskoj plaži se uređuju staza, plato, zelenilo, igrališta i drugi sadržaji. Značajnijih ulaganja nije bilo jer je u obnovu Štranda prethodnih nekoliko godina uloženo više desetina miliona dinara, pa za sada nije potrebno izvoditi nove radove na infrastrukturi. Portparol „Zelenila“ kaže i da će u narednim nedeljama raspisati i konkurs za davanje lokala na plaži u zakup.

Preuzeto sa neta

Jedva čekam da počne sezona

[robins]

Evo još dve, tri godine i proslavićemo 100. rođendan ovog nam omiljenog kupališta. Bilo je tu svega, od strogog odvajanja muških kupača od ženskih, iznajmljivanja kupaćih kostima (jer su postojale striktne norme oblačanja i ponašanja), pa do čuvenog pada aviona, koji je neko ispod već spomenuo. Pamti Štrand i veliki požar, razaranje bombama, a na žalost i ,ne tako davni, pad mosta Slobode koji ga je podelio na dva dela!

Baš kao što to sada čini autobus na liniji br.8, nekada je novosađane na Štrand prevozila čuvena "Trčika" - tramvaj koji je saobraćao od stare pošte (današnji Trg mladenaca) do kupališta!

I 100 godina unazad Štrand je imao kabine, plaćao se ulaz, postojala je spasilačka služba, kao i službeni redari. Svih ovih godina Štrand je postao bitno obeležje grada, uvek je bio uređen, na njemu se uvek znalo reda i svake godine je bivao sve lepši i lepši.

A što se muzike tiče, vidim neki se žale na narodnjake i sl. OK, ne volim ih ni ja, čak na protiv, ali decenijama u nazad, na Štrandu postoje lokali sa muzikom koja u sebi nosi štimung svog vremena. Tako je i sada, narodnjaci su svuda oko nas, postali su deo našeg folklora, hteo to neko da prizna ili ne... drugim rečima neizbežni su! Na svu sreću, pa ima na Štrandu priličan broj kafića, tako da se za svakoga nađe po nešto.

Kao svojevrsno nasleđe, novosađani su Štrand čuvali, održavali i unapređivali, evo bezmalo čitav vek. Nema razloga da tako ne bude i u budućnosti. Kao i čitav Novi Sad, tako i Štrand, malo traži a veoma mnogo pruža !

[Angus]

...bio sam samo jednom na ovom lepom mestu...ali ce mi zauvek ostati u secanju...

[nenad.bds]

Koincidencija!
Juče sam se namerio da nešto dodam u ovoj temi, a uveče, 'listajući' novine nailazim na tekst koji prenosim:

Gimnazijalci šibani zbog veslanja i plivanja

Otkad je 1907. godine Emil Szikla postao prvi upravnik novoosnovanog novosadskog kupališta na Dunavu, Štrand je postao institucija od neizrecivog značaja. I danas ova mirna peščana obala pruža utočište Novosađanima koji očajnički traže spas od paklenih vrućina i usijanog asfalta. Onima koji uživaju u čarima ovog starog kupališta teško je shvatljivo da je grad iznikao pokraj veličanstvene reke prednosti njenih plaža počeo koristiti polako i uz neizostavne otpore.

Sve do 1828. godine u novosadskoj arhivskoj građi nigde se ne spominje javno kupatilo ili kupalište na Dunavu. Blistava kultura 18. veka, iako proslavljena sjajnim umetničkim ostvarenjima, imala je i tamniju, srednjovekovnu stranu, koja se najbolje može ilustrovati neshvatljivom ravnodušnošću prema zdravstvenoj kulturi i čak elementarnoj higijeni. Ipak, to što tokom 18. veka nema zapisa koji svedoče o postojanju novosadskog kupališta nikako ne znači da ovakvog prostora u našem gradu nije bilo.

U prvom zapisu, iz 1828. godine, spominje se sezonsko "dunavsko kupatilo", koje je preko zime zatvoreno, dok se svakog leta iznova otvara. U ovom dokumentu senator Johan Kerber referisao je magistratu da je "kupatilo na Dunavu sastavljeno, zgodno mesto određeno i takse određene", a iz senatorove konstatacije može se zaključiti da gradsko kupalište postoji odranije. Deset godina kasnije gradski načelnik Johan Kerber ponovo se, ovaj put kao akcionar, dovodi u vezu s kupalištem, koje je tada definisano kao imovina akcionarskog društva.

Prvo novosadsko kupalište nalazilo se na petrovaradinskoj strani, o čemu svedoči i molba koju je 1834. godine poslastičar Gabrijel Rajhard uputio gradskom magistratu tražeći dozvolu da otvori "kupatilo" na mestu koje odredi kapetan Beler. U dokumentu iz 1838. godine nedvosmisleno je istaknuto da se gradsko kupalište nalazi na sremskoj strani, kao i da njime upravlja komanda petrovaradinskog garnizona. U okviru ovog mesta, uglavnom predviđenog za zabavu, osnovana je "Schola natationis" (Škola plivanja), za koju se isticalo da pruža usluge i civilnim licima. General-komanda je civilima odobrila učenje plivanja od 6 do 8 i od 11 do 12 sati, kao i od 17 do 20 sati. Školarina za čitavu sezonu ili "didaktra", koja je za muškarce iznosila dve srebrne forinte, a za žene tri, plaćala se dežurnom oficiru, dok su takse za pojedinačno kupanje iznosile za muškarce dve, a za žene tri srebrne krajcare.

Trgovac Nikola Patrać, koji se u dokumentima pominje kao vlasnik kupališta, prijavio je 1845. godine magistratu kako planira da svoje "kupatilo" premesti na novosadsku obalu i molio je da mu se za tu nameru odredi "zgodno mesto". Kao razlog za svoju odluku Patrać je istakao konstantne žalbe sugrađana, koji su po letnjoj jari morali prelaziti preko Dunava kako bi se okrepili i osvežili. Nikola Patrać je tražio parče dunavske obale koje se nalazilo između solare i drvarske pijace, a svoju molbu potkrepio je konstatacijom da preko juna, jula i avgusta stagnira trgovina žitom, tako da kupalište neće smetati plovidbi.

Već 22. aprila 1846. godine trgovac Herman Hiršl iz Petrovaradina napisao je molbu magistratu u kojoj je pisalo da je "prošle godine kupalište imalo dobre posledice po ljudsko zdravlje", pa je predlagao da se ova tradicija nastavi. Molba Hermana Hiršla, u kojoj se ističe značaj fizičke kulture i higijene, predstavljala je posledicu revolucionarne promene koja se odigrala u građanskoj svesti. Ova promena ostavlja još snažniji utisak kad se ima u vidu da je još 1829. godine učenicima bilo zabranjeno kupanje i veslanje zato što se prilikom takvih neobuzdanih aktivnosti "izlažu očevidnoj opasnosti za život".Učenicima novosadske gimnazije koji su ovu zabranu prekršili suđeno je 13. jula 1829. godine i epilog ovog neverovatnog slučaja bio je taj da su šibanjem kažnjeni oni koji su veslali i plivali, a ukore su dobili oni koji su posmatrali svoje drugove kako se zabavljaju u Dunavu.

Đorđe Natošević reformator

Otkako su osnovana, građani su uživali u kupalištima i to je, svakako, u snažnoj meri doprinelo ovoj veoma važnoj i korisnoj promeni njihove svesti. Veliki reformator dr Đorđe Natošević, kao direktor novosadske gimnazije, pored gimnastike, u školski program je uveo i plivanje. Tako je 1854. godine Đorđe Natošević ocenio gimnastičke sposobnosti velikog Laze Kostića konstatacijom da je "prilično napredovao, pliva u slobodnom Dunavu". Samo dvadesetak godina ranije veliki pesnik bi za svoje sportske aktivnosti bio nagrađen šibanjem.

Novinar: Srđan Ercegan, 'Građanski' 6. april 2008.
__________________________________________________ ________

Kao i za većinu Novosađana i za mene i moju generaciju Štrand je bio nezaobilazni deo života u Novom Sadu.

Pre velike poplave 1965. Štrand je imao sasvim drugačiji izgled. Drugačiji su mu bili i sadržaji, pa je naravno i provod bio drugačiji.

Osnovni izgled Štranda do te 1965. kada je Dunav 'odneo' ono što je na njemu bilo, bio je isti kao i sa početka XX veka. To su bile kabine od dasaka belo okrečene ispred kojih su bile takodje daščane staze preko rastresitog peska. Pošto teren nije značajnije nivelisan pre izgradnje kabina i dogradnje novog broja kabina, redovi su bili talasasti, a i mnoge od kabina su od starosti bile i pomalo neherene. Red kabina koji je bilo najbliži Dunavu i 'trotoar' od dasaka bili su izdignuti na 30-40 cm. jer su bili ugroženi od visokog vodostaja. Tek posle velike poplave nivo tla na kome su kabine i travnjak je povišen i nivelisan na vodoravan.
Svi objekti su bili od dasaka, pa i restoran koji je izgoreo (ne znam tačno kada). Travnjaka nije bilo i stizanje od hlada do vode je bio podvig. Izmedju kabina hlad su pravile autohtone topole.
Kao gimnazijalaci najveći deo raspusta smo provodili na Štrandu. Dešavalo se i da pred ulazom čekamo da se u 8 sati Štrand otvori, a da nas u pola 8 po podne čuvari isteruju jer se u to vreme Štrand zatvarao.

Do iznemoglosti smo bosi igrali fudbal u dubokom i sipkom pesku (ko je probao zna koliko je to naporno, i koliko modrica na cevanicama to donosi), igrali picigen na delovima obale gde nije bilo ograde za decu i neplivače. Prostor za decu i neplivače bio je ograđen balvanima povezanih lancem jedan za drugi. Jedna od naših omiljenih disciplina je bila jahanje klizavih balvana (blago obraslih algama) i rušenje protivnika s balvana. Kupači su sedeli i ležali u pesku. Korišćenje peškira, ležaljki i drugih koještarija (npr. tranzistorskih radioaparata) došlo je tek početkom 70-tih.
U vreme velikih vrućina kad se Štrand napuni, nad njim je lebdela izmaglica od sitnog peska uskovitlanog hiljadama nogu. (Igranje fudbala i sl. nije bilo dozvoljeno medju kupačima, pa se moglo igrati na jednom ovećem slobodnom delu gde nije bilo kabina ili na potpunom suncu kod Špica.)

Inače, sem Štranda vrlo popularni su bili i Bećar-štrand i Oficirski Štrand u Petrovaradinu. Bećarac je počinjao stotinak metara uzvodno od stubova porušenog železničkog mosta i prostirao se sve do veslačkog kluba 'Danubius'. Treba imati u vidu da je pre poplave nasip bio dublje u obali (naravno nije bilo ni sadašnjeg šetališta) a izmedju nasipa i vode nije bilo previše rastinja. Taj prostor je bio jako lep za kupanje pri malom vodostaju kad je suvo bilo više od 150-200 m. peska sa koga se voda povukla. To je bio nestabilan teren, preko noći se reljef pod vodom menjao, bilo je 'rupa' u vodi pa su davljenja bila česta.

A dolazak i odlazaka na Štrand ...

robins kaže: Baš kao što to sada čini autobus na liniji br.8, nekada je novosađane na Štrand prevozila čuvena "Trčika" - tramvaj koji je saobraćao od stare pošte (današnji Trg mladenaca) do kupališta!

Sliku Trčike sam pronašao i pripremio pre neki dan.



Kao što se vidi, Trčika je pre bio atrakcija i sredstvo prevoza za boljestojeće Novosadjene nego mogućnost da se na Štrand preveze nekolko hiljada kupača.

Na Štrand se išlo pre svega biciklom ili peške, a autobus nije bila mogućnost na koju je trebalo računati, naročito kad svi, skoro istovremeno krenu kući.

Parkiralište za bicikle ispred Štranda je slika koja se više neće moći videti. (Ako neko ima sliku - neka je svakako postavi.) Od ulaza pa do dela gde je sada okretnica bili du jednostavni držači od letvica za oko 2-3.000 bicika. Možete zamisliti kako je izgledalo nalaženje sopstvenog bicikla u onih pola sata kada su svi kretali kućama u dane kada je na Štrandu bilo desetak hiljada kupača, a većina ih je došla biciklom! A Fruškogorska ulica (tada je imala kolovoz sa kockom širine 5-6 metara) ličila je na Peking iz reportaža od pre dvedesetak godina.

Na Štrand je vozio i autobus koji je polazio ispred Ledare (fabrike leda koji se u tablama nosio kući ili u kafane i sl. - pre no što su el. frižideri postali obična stvar) u ul. Ilije Ognjenovića. Tada još nije bio probijen bulevar od Banovine do nove Pošte. Od oko 1957. za štrand je vozio londonsku double-decker pa smo, da oprobamo tu atrakciju, na Štrand nekoliko puta otišli njime umesto biciklom.

A za dane velike poplave (koja je izmenila izgled Štranda, a potonje vreme i ostalo na njemu) vezuje me i jedna anegdota koja se prepričavala u studentskoj brigadi koja je učesvovala u odbrani grada od poplave. Liči na urbanu legendu, ali, koliko se sećam, imala je imena protogonista, pa je priča ili stvarna ili podmetačina onima sa fakulteta koji je njoj.

Da je Dunav probio odbrambene nasipe, nivo vode u centru bi bio oko četiri metra, a na Limanu, gde su već bili novoizgrađeni Poljoprivredni i Tehnloški fakultet, nivo bi bio oko jedan metar. Kako se kritičan vodostaj nije dugo smanjivao a stizao je i novi talas, generalni sekretar Univerziteta Vladislav Rotbart izdao je nalog da se sva arhiva podigne najmanje na 1,5 metar od poda i da se podnese izveštaj čim to bude uradjeno. Izveštaj je stigao i sa Tehnološkog fakulteta čija arhiva je bila na IV spratu!

[miloradv]

Штранд...Лепота.