Još jedna studija o polovima (muškim i ženskim)

[Goga]

Nova studija o istrazivanju medju polovima pokazuje, da se zene i muskarci genetski razlikuju vise nego sto smo pretpostavljali do sada.

Kada je predsednik uglednog Harvardskog univerziteta Lari Samers neoprezno izjavio, da su "urodjene razlike u sposobnostima" mozda glavni razlog sto na tehnickim fakultetima ima manje devojaka nego mladica, podigla se nevidjena prasina. Da li je sa naucnog stanovista, profesor ipak bio u pravu?



ULOGA BIOLOGIJE

Da li biologija izgra znacajnu ulogu u odredjivanju talenta i ponasanju muskarca i zena? Dzord Lazarus, pedijatar iz Njujorka, odmah bi dao pozitivan odgovor. I to bi potkrepio sledecim primerom. Roditelji jedne devojcice su odlucili da je podizu bez "polnih predrasuda", te su joj kada je napunila tri godine, sklonili sve lutke i umesto njih dali joj da se igra sa automobilcicima i kamionima. Medjutim, kada su jedne veceri usli u njenu sobu da joj pozele laku noc, zatekli su je kako pokriva i ususkava kamione u krevet. "Psss"! prosaputala je. "Zaspali su".


BIOLOSKE RAZLIKE

Proteklih nekoliko godina naucnici otkrivaju da je bioloski jaz izmedju zena i muskaraca veci nego sto se mislilo. U studiji objavljenoj nedavno u casopisu "Nejcer", procenjuje se da ta razlika iznosi jedan odsto. Kada imamo na umu da razlika u genetskom sastavu izmedju simpanzi i ljudi iznosi svega 1,5 odsto, to je veoma znacajno. "Moglo bi se reci da postoje dva ljudska genoma: jedan muski i jedan zenski", kaze Hantington Vilard, geneticar sa Univerziteta Djuk i autor pomenutog clanka.


Zene su genetski slozenije

Naucnici odavno znaju da pol jedne osobe odredjuju dva hromozoma ili skup gena: zna nasledjuje dva X hromozoma, po jedan od svakog roditelja, X od majke i Y od oca. Proteklih 40 godina se verovalo da dodatni X horomozom kod zena postaje neaktivan i da drugi sve radi sam. Ispostavilo se medjutim, da oko 20 odsto gena na duplikatu X hromozoma - oko 200 gena, ostaje aktivno. Muskarci nasuprot tome, imaju aktivan samo jedan X hromozom (plus nekoliko gena na slabasnom Y hromozomu). Zene su dakle, genetski ne samo slozenije od muskaraca, nego se i medjusobno razlikuju. Pre samo par godina naucnicu su verovali da su hromozomi osnovni pokretaci pola. I dalje je sasvim tacno da su hromozomi izuzetno bitni, ali uz jednu kljucnu ogradu. Naucnici su otkrili da, iako izazivaju psiholosku konfuziju u glavi adolescenata, hormoni gotovo ni malo ne uticu na razvoj mozga. Sa druge strane, genetske varijacije imaju ogroman uticaj na mozak. Decaci sa Daunovim sindromom, rodjeni sa viskom gena na 21. hromozomu, imaju smanjenu inteligenciju. Kada je mozak u pitanju, njegov rad i funkcionisanje, geni su zakon.


Kako se zenski mozak razlikuje od muskog?

Nauka tek pocinje da prodire u taj problem. Za sada je jasno da muskarci drugacije razmisljaju. Kada recimo treba da nadju put kroz lavirint, muskarci su skloni prostornom razmisljanju (idi na sever 200 metara, pa onda skreni desno), dok zene traze orijentire. Zene imaju 15 do 20 odsto vise sive mase (obicnih neurona) nego muskarci. A njihova bela masa (dugacki neuroni koji pomazu mozgu da rasporedi obradu podataka) koncentrisana je na spoju leve i desne hemisfere, tako da pomaze zenama da koriste obe strane mozga za verbalne zadatke.


SPOSOBNOSTI

Odavno se zna da devojke slabije prolaze na prijemnim ispitima iz matematike. Do koje mere zivotna sredina, obrazovanje, vaspitanje, nacin ishrane, izlozenost stresu i hemikalijama uticu na razvoj sposobnosti? Da li decaci sporije salvadavaju jezik zbog gena ili zbog toga sto provode vise vremena u igri sa automobilcicima, nego u razgovoru sa drugarima? Trenutno naucnici ne raspolazu sa dovoljno podataka da bi nam dali potpuni i odredjeni odgovor. Cak i kada najzad shvate kako kuca genetski sat, odgovor sigurno nece biti jednostavan. Pojedinci se toliko razlikuju izmedju sebe po svojim sposobnostima da nikakve naucno potkrepljene razlike izmedju muskaraca i zene verovatno nece uticati na ambicije potencijalnog naucnika ili dramaturga, ma kog da su pola.


POL I GENI

Za zene je karakteristicno:
- raspolozene su za saradnju
- sklone su autoimunim bolestima
- snalaze se u prostoru pomocu orijentira
- ranije sazrevaju
- bolje prolaze na testovima iz jezika


Za muskarce je karakteristicno:
- agresivni su
- skloni su srcanim oboljenjima
- put pronalaze zahvaljujuci prostornom razmisljanju
- kasnije sazrevaju
- bolje prolaze na testovima iz matematike nego iz jezika

[DarkRed]

Ženi kuća, mužu karijera
Večernje novosti, 26. januar 2007.

Iako se razlike među polovima polako smanjuju, srpsko društvo i dalje karakteriše ekonomska nejednakost žena i muškaraca, izražena kroz vlasništvo i zaposlenost, nejednake šanse za napredovanje u karijeri, neravnomerno raspoređen teret roditeljstva i obavljanja poslova u domaćinstvu...

Izraženu sklonost ka porodičnom, bračnom statusu, uglavnom sa dvoje dece i dva člana koji zarađuju, autorka istraživanja, prof. dr Marina Blagojević, vidi i kao obrazac koji omogućava preživljavanje, mada ne podrazumeva i visok kvalitet porodičnih odnosa i života. Prihodi domaćinstva kod najvećeg broja ispitanika kreću se između 18.000 i 40.000 dinara, i mada razlike nisu velike, muškarci ipak prednjače sa zaradama, pokazalo je sociološko istraživanje "Rodni barometar u Srbiji 2006: društveni položaj i kvalitet života žena i muškaraca", koje je inicirala Asocijacija za žensku inicijativu, a sproveo ga Istraživački centar za rod i etnicitet iz Budimpešte.

Radno najangažovanija generacija, kod oba pola, je 30-39 godina starosti. Muškarci su češće zaposleni, manje nezaposleni, i češće poslodavci od žena. Dok jedan plaćen posao obavlja 60, a više plaćenih poslova 11 odsto muškaraca, samo 48, 6 procenata žena radi jedan plaćen posao i šest procenata više poslova, što znači da samo polovina žena radi za novac. U skladu sa kvalifikacijama posao obavlja 59,8 muškaraca, i samo 44,3 odsto žena. Mogućnost napredovanja raste sa obrazovanjem, ali kod muškaraca više nego kod žena, pa tako 51 odsto muškaraca sa viškom ili visokom školom smatra da može napredovati u poslu, za razliku od 41,7 odsto žena istog nivoa obrazovanja.

Istraživanje je pokazalo da su i muškarcima i ženama podjednako važne karijera, da ih je dve petine pod stresom, zbog posla, da bi muškarci, kada bi imali novca, bili spremniji da napuste posao, kao i da su žene sklonije da uče i imaju dodatnu obuku. To, prema oceni prof. dr Marine Blagojević, "na duge staze vodi smanjenju rodnih razlika".

Muškarci češće obezbeđuju veći deo porodičnog budžeta i mnogo su češće vlasnici nepokretnosti, ušteđevine ili kredita, dok je na ženskim leđima spremanje hrane, održavanje stana, briga o porodici. Otuda, češće žensko nezadovoljstvo podelom poslova i partnerskih odnosa, a kao najčešće uzroke konflikta u porodici, oba pola navode: novac, neslaganje naravi i podelu rada u domaćinstvu. Žene nose najveći teret roditeljstva, a jedine aktivnosti, koje prema njihovim odgovorima zajedno obavljaju oba roditelja su: igranje sa decom, vaspitanje i razgovori o problemima. Posledica takve podele roditeljskog tereta je da žene manje žele još dece, nego muškarci. Istraživanje je pokazalo da oko 60 odsto porodica decu kažnjava fizički, da su žene nezadovoljnije intimnim odnosima, da su ispitanici pokazali nesklonost zdravstvenoj prevenciji (samo petina žena redovno ide na ginekološke preglede), da kod oba pola preovlađuje osećanje građanske nemoći, i da muškarci sebe češće doživljavaju kao tranzicione gubitnike.

Gubitnici

PREDSTAVLjENE su tri fokus grupe, ocenjene kao najveći tranzicioni gubitnici: samohrane majke, nezaposleni muškarci srednjih godina i mlade nezaposlene žene. Ljiljana Stevković, asistent na projektu, ukazala je na potrebu institucionalne i porodične podrške samohranim majkama, koje se često etiketiraju kao loše žene. Istraživanje je pokazalo da je nezaposlenost oženjenih muškaraca od 35-40 godina, dovela do narušavanja porodičnih odnosa, krize muškosti, i sklonosti alkoholizmu, dok mlade nezaposlene žene sve češće odlažu rađanje.

Anketni uzorak od 1.500 ispitanika, 18-50 godina starosti, bio je reprezentativan za Srbiju.

Moje mišljenje je da itekako postoje razlike među polovima, žene i muškarci drugačije pristupaju reševanju problema. Žene su sklonije dubljim analizama, sagledavanju stvari iz više uglova kako bi donele ispravniju odluku.
Takođe mislim da tempo tehničko-tehnološkog razvoja društva utiče na smanjenje razlika između polova. Savremene, obrazovane, emancipovane poslovne žene imaju sve veći uticaj na društvene tokove. Pri tom mislim da lakše nego pre uspevaju da se izbore za što bolju poziciju i položaj, a samim tim i povećaju svoj uticaj na razvoj društva.
Primetio sam da je sve većem broju žena bitnija karijera, poslovni uspeh, žele da budu poznate i priznate, a potiskuju u drugi plan svoje "obaveze" kad je u pitanju porodica.
Meni se lično nedopadaju žene koje preteruju u svom "takmičenju i dokazivanju muškosti" sa muškarcima.

Mislite li da će se vremenom smanjiti ili izgubiti razlike među polovima sa aspekta ubrzanog društvenog razvoja?

[Lillith]

Da li biologija izgra znacajnu ulogu u odredjivanju talenta i ponasanju muskarca i zena? Dzord Lazarus, pedijatar iz Njujorka, odmah bi dao pozitivan odgovor. I to bi potkrepio sledecim primerom. Roditelji jedne devojcice su odlucili da je podizu bez "polnih predrasuda", te su joj kada je napunila tri godine, sklonili sve lutke i umesto njih dali joj da se igra sa automobilcicima i kamionima. Medjutim, kada su jedne veceri usli u njenu sobu da joj pozele laku noc, zatekli su je kako pokriva i ususkava kamione u krevet. "Psss"! prosaputala je. "Zaspali su".

Ovo je po meni vrlo neoprezna izjava a daleko od toga da se moze smatrati validnim strucnim dokazom...

Prva greska tih roditelja je bila sto su devojcici odmah dali samo lutkice i navikli je na igru s lutkicama a druga sto su joj tako neglo menjali igracke......
Ako su vec hteli da je na taj nacin lise polnih predrasuda trebali su od prvog dana da se igraju s njom i auticima i lutkicama...
Znaci devojcica se igra s bebama i jedan dan bebe samo nestanu pojavi se nesto drugo...Dete verovatno sokirano pomisli da su i to neke lutkice samo drukcijeg oblika i nastavlja isto da se igra,pokrivajuci ih...
A reci da je devojcica nastavila da pokriva autice jer joj je urodjeno da se brine o nekome je totalni apsurd...

Evo primer iz RL:
Kcer moje drugarice je medju prvim igrackama(jos dok je imala par mjeseci)dobila na poklon autic(moj poklon) i neke zivotinjske igracke,zatim su slijedile lutkice...
Mala S.(sad ce napuniti trecu u aprilu) nikada nije pokrila zivotinju,nikada autic,lego kockice, uvijek i jedino je hranila bebe i pokrivala bebe,uspavljivala bebe...

Tako mala djeca rade onako kako su naucena...Ako ih naucite da se igraju samo s jednom vrstom igracaka i zamenite ih naglo drugima ona ce se isto tako nastaviti igrati i sa njima na nacin na koji su se igrali sa prvima...

[goldie]

Da se nadovezem na Lillith... slazem se sa njenom konstatacijom posto sam i ja primetila to isto dok sam citala postove. Samo bih dodala da se devojcica identifikuje sa zenskim osobama oko nje, jer i dete prepoznaje polove i vidi razlike u ponasanju muskih i zenskih osoba. Tako da ta devojcica radi ono sto bi radila neka starija zenska osoba koja je u tom momentu zanimljiva. Tako da primer ovog naucnika pada u vodu.

[eboye]

kako su se samo nasle dve feministkinje da odmah odgovore na ovo (goldie i lilith)

[valter]

eboye kaže: kako su se samo nasle dve feministkinje da odmah odgovore na ovo (goldie i lilith)

-"E sad je gotov, stvarno"

Bogu hvala (kako bese ono, od rebra...) na tim razlikama. A ima i ona od Buldozera. Ja toliko.

[morrib]

eboye kaže: kako su se samo nasle dve feministkinje da odmah odgovore na ovo (goldie i lilith)

Eeee sad si obrao bostan, moj prilog Gogi za ovu temu je: razlikuju se bitno muškarci i žene, muškarci kad prete obično bi da prebiju, a žene će obično da kastriraju, eboye, živ li si?

[Kal_el]

Kolko sam primetio çovek se od şimpanze razlikuje 1,5% a od zene 1%
Znaçi zene se od şimpanzi razlikuju 0,5%

[Goga]

Kal_el kaže: