Ručno vatreno oružje

[memento]

Ovu temu sam zamislio kao mesto gde bi se upoznali sa nastankom i razvojem ručnog vatrenog oružja, a pre svega pištolja i revolvera. Pištolji i revolveri, iako slična oruđa sa gotovo istom funkcijom, se i razlikuju. Pre svega po načinu rada. Ovde ćemo pokušati da pojasnimo neke stvari o ručnom vatrenom oružju koje, verujem, široj publici ipak nisu poznate...

1. Nastanak i istorija

Istoričari se ne slažu oko porekla imena „pištolj“ (pistol, pistole, pistolet, pistola; svi evropski jezici koriste istu etimologiju, čak i mađarski – piasztoly). Jedni smatraju da ime potiče od italijanskog grada Pistoje, u kome je oko 1540. majstor Kamilo Veteli proizvodio pištolje. Drugi pominju češku reč „pištala“, što znači frula (fizička sličnost je upadljiva). Treći ističu da je dva veka pre Vetelija postojalo ručno vatreno oružje: hronike grada Modene za 1364. godinu pominju „četiri mala pištolja“ (quattro piccoli scioppi): „scioppo“ potiče od reči „sciopetum“, koja je zvanični izraz u crkvenom latinskom za pištolj. To tumačenje je malo verovatno : raznovrsnost kalibra u to doba bila je isuviše velika. Jezički stručnjaci ističu sledeću vezu: pištolj je bio oružje konjice, koja ga je nosila u futroli obešenoj o jabuku sedla koja se zvala „pistallo“. Francuski kralj Anri II zvao je takvu konjicu „pistoiliers“...

[memento]

Ti prvi pištolji, koji su imali jednu ili dve cevi, punili su se crnim barutom i zrnom. Opaljenje se vršilo kremenom koji je padao na rapavu gvozdenu površinu. Taktika konjice se prilagodila tome i u bici kod Rentijea 1554. nemačka konjica je jurišala u talasima i ispaljivala pištolje iz neposredne blizine u Francuze, probijajući njihove oklope. Već krajem 16. veka (1594.) prave se pištolji sa olučenom cevi. U 17. veku javljaju se pokušaji povećanja kapaciteta pištolja i brzine punjenja, koja je glavni problem: magazini, odvojene komore sa spremnim punjenjem, čak i revolver iz 1650. koji se može videti u Kraljevskom vojnom muzeju Ministarstva odbrane u Londonu (pretpostavlja se da je ova naprava poslužila Samjuelu Koltu kao uzor za svoj kasniji čuveni patent)...

[memento]

3.
Put za razvoj zaista uspešnog revolvera otvorio je pronalazak inicijalnog eksploziva, smese koja eksplodira od mehaničkog udarca. Iako je princip bio poznat i ranije praktičnu upotrebu omogućio tek Aleksandar Džon Forsajt, škotski sveštenik, 1805. Pošto je bio strastan lovac i hemičar brzo je shvatio mogućnosti labilnih eksploziva kao što je živin fulminat za paljenje barutnih punjenja u vatrenom oružju. U saradnji sa Džemsom Vatom, pronalazačem parne mašine, Forsajt je 1812. izumeo nekoliko praktičnih i uspelih sistema opaljivanja sa kapslom, bakarnom čauricom na čijem je dnu inicijalni eksploziv i koja se stavlja na bradavicu na kraju cevi. Bradavica ima otvor do barutnog punjenja , a kapsla se opaljuje tako što oroz odozgo padne na nju. Prednosti su bile velike: izrada oružja je pojednostavljenja, povećana je pouzdanost jer je eksplozija kapsle dovoljno jaka da sigurno upali barut, punjenje je ubrzano jer nema delikatne operacije sipanja barutnog praha u čanak kroz koji se plamen izazvan kremenom prenosi u cev. Pištolj i puška postaju efikasnija, preciznija i znatno smrtonosnija oružja nego ranije.

[zvecarka5]

Evo jednog dobrog linka u vezi ove teme:

http://www.vlada.cg.yu/minunutr/vije...jesti&id=12117

[memento]

zvecarka5 kaže: Evo jednog dobrog linka u vezi ove teme: http://www.vlada.cg.yu/minunutr/vije...jesti&id=12117

Mislim da navedeni link ne odgovara temi, pošto nije u duhu onoga što se tretira, a i Crna Gora je druga država, tako da i zakonski propisu koji regulišu problematiku nošenja i upotrebe vatrenog oružja, su propisi druge zemlje, što znači da i pored moguće velike sličnosti, ne odgovaraju zakonskoj regulativi u Srbiji.

[zvecarka5]

memento kaže: 3. Put za razvoj zaista uspešnog revolvera otvorio je pronalazak inicijalnog eksploziva, smese koja eksplodira od mehaničkog udarca. Iako je princip bio poznat i ranije praktičnu upotrebu omogućio tek Aleksandar Džon Forsajt, škotski sveštenik, 1805. Pošto je bio strastan lovac i hemičar brzo je shvatio mogućnosti labilnih eksploziva kao što je živin fulminat za paljenje barutnih punjenja u vatrenom oružju. U saradnji sa Džemsom Vatom, pronalazačem parne mašine, Forsajt je 1812. izumeo nekoliko praktičnih i uspelih sistema opaljivanja sa kapslom, bakarnom čauricom na čijem je dnu inicijalni eksploziv i koja se stavlja na bradavicu na kraju cevi. Bradavica ima otvor do barutnog punjenja , a kapsla se opaljuje tako što oroz odozgo padne na nju. Prednosti su bile velike: izrada oružja je pojednostavljenja, povećana je pouzdanost jer je eksplozija kapsle dovoljno jaka da sigurno upali barut, punjenje je ubrzano jer nema delikatne operacije sipanja barutnog praha u čanak kroz koji se plamen izazvan kremenom prenosi u cev. Pištolj i puška postaju efikasnija, preciznija i znatno smrtonosnija oružja nego ranije.

OK-e

Odgovara li ovo zakonima Srbije?

[memento]

Ne pada mi pada da se prepucavam na način koji mi se želi nametnuti. Tema je razvoj i karakteristike ručnog vatrenog oružja sa akcentom na pištolje i revolvere. Ko hoće da se bavi suštinom ove po meni interesantne i nedovoljno poznate problematike neka se bavi. Ko misli da se bavi nebitnim stvarima neka se takođe bavi. Moja replika i nije bila upućena postavljaču prethodnog posta, već osobama koje zaista žele da saznaju nešto o pištoljima i revolverima na koliko toliko korektan način.

[memento]

Revolveri

1.
Mada je ideja postojala i ranije, prvi uspešni revolver je patentirao i proizveo Semjuel Kolt. Svoj prvi patent je prijavio u Britaniji 1835. a drugi u SAD, 25 februara 1836. Postoje sumnje da je on izum kopirao (u Londonu, ili od nekog Džona Pirsona), ali nema sumnje da je Kolt prvi organizovao serijsku proizvodnju revolvera i od njega učinio masovno oružje. Prva dva prototipa izradio je Koltu puškar Enson Čejz iz Hartforda, Konektikat. U probama je jedan eksplodirao, što je dovelo do usavršavanja kasnijih modela: naime, postojala je opasnost da eksplozija kapsle zapali i susednu komoru, a ne samo onu koja je na redu. Zato je kapsla izolovana čeličnim pregradama na dobošu. Koltovi originalni patentni crteži bili su tako detaljni da je to sprečilo svako kopiranje sistema do isteka patentnih prava, 1850. g. Na sugestiju kapetana teksaških rendžera, Vokera, i uz saradnju Eli Vitnija, organizacionog genija i oca serijske proizvodnje, Kolt je podigao fabriku u Hartfordu koja je bila u stanju da proizvede velike količine oružja za armiju i tržište. Samo modela 1860, koji je korišćen u građanskom ratu, proizvedeno je preko 200.000 komada.
Posle isteka Koltovog patenta, od 1850. na dalje, Amerika i Evropa su bile preplavljenje brojnim vrstama revolvera. Jedini pravi konkurenti i sa izvesnim pomacima u konstrukciji bili su engleski revolveri „Din-Edems“ i „Bomon“. Oni su imali mehanizam dvostrukog dejstva...

[memento]

2.

Smit i Veson Model 1

Pronalazak jedinstvenog metka bio je sledeći korak u razvoju: prvo su Smit i Veson proizveli veoma popularni Model 1 sa jedinstvenim metalnim metkom sa ivičnim paljenjem kalibra .22 (5,6 mm) 1852, a zatim je u Evropi Kazimir Lefoše patentirao metak koji se pali iglom. Lefošeov metak bio je nezgodan za punjenje, jer je trebalo paziti da igla dođe na svoje mesto u ivici doboša. Pokušavalo se sa raznim vrstama ivičnih paljenja i paljenja putem bradavice sa inicijalnim eksplozivom u centru metka koji se stavljao u doboš spreda, ali je jedino sistem Smita i Vesona preživao, i to do današnjeg dana. Municija sa ivičnim paljenjem bila je dosta popularna i masovna duže vreme, u kalibrima od .22 pa do .46 (11,68 mm).

Najveći korak u razvoju, međutim, bio je sistem punjenja i pražnjenja Rolina Vajta, čiji patent su Smit i Veson otkupili: revolver se prelamao na gore i doboš se skidao što je dramatično ubrzalo vreme punjenja, koje je kod drugih revolvera trajalo duže.

Sledeći korak je sistem Vilijema Dodža, koji su Smit i Veson takođe otkupili odmah: cev se prelamala na dole, a zvezdasti ekstraktor odmah izbacuje sve čaure pod pritiskom opruge. Takav revolver se puni lako jer je leva ruka slobodna, a doboš sasvim pristupačan...