Amerikanci vole roštilj više nego većina drugih naroda. U Sjedinjenim Državama - naravno van gradskih jezgara - gotovo da nema kuće koja nema sopstveni roštilj. Samo mali broj kućnih roštilja radi na običan ćumur, velika većina je na gas, dok oni najskuplji peku meso infracrvenim zracima.
Posle nedavnog isticanja patentnog prava za infracrveni roštilj, proizvođači su počeli da preplavljuju tržište ovim savremenim uređajima, koji omogućavaju veoma kvalitetno pečenje. Kako kažu stručnjaci, tajna dobrog roštilja je u tome da se meso na visokoj temperatuiri zapeče spolja, kako bi uskusni sokovi ostali u mesu, a zatim da se na slabijoj vatri njegova unutrašnjost praktično skuva. Roštilj sa infracrvenim zagrevanjem idealan je za takvo pečenje. Infracrveni grejači razvijeni su šezdesetih godina kao uređaji za brzo sušenje automobilskog laka. Prvi infracrveni roštilji sadržavali su keramički materijal koji je krt, teško se čisti i sklon je izazivanju plamena. U novoj generaciji infracrvenih roštilja keramika je napuštena i umesto nje se ugradjuje visokokvalitetno staklo, koje obezbedjuje ravnomernije rasporedjivanje toplote. Neki ljubitelji roštilja kažu da bez ćumura ili nekih posebnih vrsta drveta nema prave arome, ali oni koji često roštiljaju uzvraćaju da čišćenje klasičnih roštilja brzo dosadi. Infracrveni roštilji, kažu oni, štede i trud i vreme, a ako vam je stalo do mirisa drveta uvek možete na dno da bacite nekoliko grančica drveta ili komadića ćumura.
www.voanews.com
Linearni prikaz
