Milutin Milankovic, srpski naucnik ~ klimatograf

[yige_gui]

Ove godine, 28. maja, navrsava se 126 godina od rodjenja Milutina Milankovica, jednog od najvecih srpskih naucnika, koga je NASA svrstala u 15 najznacanijih naucnika svih vremena koji su se bavili naukama o Zemlji. Milankovicevo ime se danas sve cesce pominje u naucnim raspravama sirom sveta zahvaljujuci njegovom Kanonu osuncavanja koji je resio tajnu uticaja astronomskih cinilaca na klimu.

Milutin Milankovic je postao poznat jer je prvi resio tajnu ciklicnog dolaska ledenih doba, ali on je pre svega tvorac prve potpune matematicke teorije klime ~ prvi je matematicki opisao i numericki prikazao vremenski razvoj temperaturnih uslova na povrsinama planeta. Primenom sferne astronomije, nebeske mehanike i matematicke fizike analizovao je promene i uticaje Suncevog zracenja u prostoru i vremenu i dokazao da astronomski uticaji upravljaju mehanizmom termickih pojava na Zemlji. Time je uspostavio sponu nauka o vasioni i nauka o Zemlji i otpoceo proucavanje klime na nacin koji pre njega nije postojao.


Milankovicevi prethodnici

Njegova teorija imala je svoje prethodnike: hipotezu o znacajnom uticaju astronomskih cinilaca na termicki rezim planeta prvi je postavio francuski matematicar Zozef Alfons Ademar u delu Revolucije mora: periodicne poplave 1842. godine. On je smatrao da je precesija Zemljine ose rotacije (kruzno kretanje te ose) najvazniji uzrok ledenih doba i predvideo njihovu naizmenicnu pojavu na severnoj i juznoj hemisferi. Posle njega, skotski naucnik Dzejms Krol je 1867. godine objavio teoriju po kojoj su sezonske razlike osuncavanja Zemlje izazvane precesijom ose rotacije i promenom ekscentricnosti Zemljine orbite, da bi kasnije, 1875, u tu teoriju uneo i uticaj oscilacija nagiba zemljine ose.


Milutin Milankovic, koji je, treba to pomenuti, bio i prvi Srbin doktor tehnickih nauka, napustio je 1909. godine Bec i uspesnu inzenjersku karijeru i na poziv Ministarstva obrazovanja Kraljevine Srbije dosao da preuzme katedru primenjene matematike na Filozofskom fakultetu beogradskog Univerziteta. Novi posao donosio mu je deset puta manji prihod ali on u njemu bese nasao "sve uslove da razvije svoje sposobnosti i da se oduzi svome narodu". Radnu sobu na Univerzitetu delio je sa najblizim saradnicima, matematicarima Mihailom Petrovicem Alasom i Bogdanom Gavrilovicem. U tom podsticajnom okruzenju posvetio se iskljucivo profesorskom radu i nauci. Dok je tragao za "neobradjenim poljem nauke na kome ce izgraditi svoj posed", klimatolog Pavle Vujevic, njegov kolega i drug iz studentskih dana, skrenuo mu je paznju na nedovoljno rasvetljen i neresen problem uticaja astronomskih cinilaca na klimu Zemlje. Milankovic je najpre proucio Krolovu teoriju i uocio njene nedostatke. Isto tako, procitao je i brojne naucne radove o raspodeli Sunceve toplote po povrsini Zemlje i uvideo da je taj problem uvek razmatran parcijalno, cesto sa kardinalnim greskama, i da je neophodno da se precisti od nagadjanja i celovito razmotri.


Monumentalna vizija koja je povezala Kosmos i Geu, prostor i vreme

Teorija koju je zeleo da stvori trebalo je da objedini:
1) precizno izracunate sekularne promene tri parametra Zemljinog kretanja: ekscentricnosti njene orbite, kruznog kretanja ose rotacije i oscilatornih promena nagiba te ose u odnosu na ravan orbite,

2) promene u osuncavanju gornje granice Zemljine atmosfere nastale usled promena navedenih astronomskih parametara i

3) fizicke zakone po kojima Suncevi zraci prolaze kroz atmosferu, stizu do tla i odredjuju toplotni rezim planete. Ona je trebalo da prekoraci granice ljudskog opazanja i u prostoru (jer se mogla primeniti i na druge planete) i vremenu (njome se mogao pratiti temperaturni rezim Zemlje stotinama hiljada godina unazad i unapred).


Kada se danas govori o Milankovicevoj teoriji obicno se misli samo na neke njene delove. Oni koji je zapravo ne poznaju svode je na puko izracunavanje promene astronomskih cinilaca i Milankovićevim podvigom smatraju tek to sto je sva izracunavanja izveo u predracunarskoj eri. Mnogo se cesce pod terminom "Milankoviceva teorija" podrazumeva tvrdnja da pomenuti parametri kretanja Zemlje uticu na njenu klimu (kao sto smo videli, Milankovic nije bio prvi koji je to tvrdio). Ali najvaznije je da se nikako ne gubi iz vida celovitost ove teorije, monumentalnost Milankoviceve vizije, povezivanje Kosmosa i Gee, prostora i vremena i dovrsenost ostvarenja te zamisli u svakom od njenih detalja. Milankovicev Kanon osuncavanja je izgradio most izmedju matematickih i deskriptivnih nauka, i dao znacajne doprinose naukama o Zemlji, pre svega meteorologiji i klimatologiji, u koje, po recima njenog tvorca, "visa matematika tad jos ne bese prodrla", kao i geofizici. Navedimo da se, zahvaljujuci radu na teoriji, Milankovic moze smatrati, izmedju ostalog, jednim od pionira paleoklimatologije, tvorcem prvog numerickog modela klime, zacetnikom kosmicke klimatologije, i naucnikom koji je prvi dao matematicko tumacenje pomeranja Zemljinih polova.

Godine 1912. u Glasu Srpske kraljevske akademije Milankovic je objavio raspravu Prilog teoriji matematske klime, a do pocetka Prvog svetskog rata objavio je jos pet srodnih radova na srpskom i nemackom jeziku. Rat je kao zarobljenik proveo u Budimpesti, gde je neumorno i dalje radio. Rezultat toga bio je znacajan i celoviti rad Matematicka teorija termickih pojava izazvanih suncevim zracenjem objavljen u Parizu 1920. godine. On je privukao paznju svetski poznatih nemackih naucnika - klimatologa Vladimira Kepena i geofizicara Alfreda Vegenera. Milankovic je sa njima otpoceo intenzivnu, obostrano korisnu i plodotvornu saradnju na sistematskom ispitivanju promena klime u geoloskoj proslosti. Jedan od najznacajnijih dogadjaja u zivotu teorije zbio se 1923. godine kada je Kepen u Milankovicevom dijagramu sekularnih promena osuncavanja - tzv. krivoj osuncavanja prepoznao tok cetiri ledena doba za koja se tada verovalo da su postojala. Nakon toga ta kriva je dobila veliki publicitet i postala polazna tacka drugih temeljnih radova brojnih klimatologa i geologa. Nekoliko decenija potom shvaceno je da se cetiri ledena doba koje je Kepen video ~ Ginc, Mindel, Ris i Virm ~ zapravo nisu dogodila, ali je ispravnost krive ipak potvrdjena jos kasnije kada su novi dokazi ciklicnosti glacijacija prikupljeni analizom sedimenata sa okeanskog dna.


Milankovic je razradjivao i usavrsavao teoriju: prosirio je proracune na veci vremenski period, ispitao tacnost hronologije novim izracunavanjima, izradio kontinuirane krive za celu Zemljinu povrsinu, ispitivao uticaj promena pojedinih cinilaca na klimu razlicitih geografskih sirina, odredio polozaj granice vecnog snega u zavisnosti od osuncavanja, utvrdio matematicku vezu povecanja sneznog pokrivaca i njegovog rashladjujuceg dejstva... Rezultate tridesetogodisnjeg istrazivanja objedinio je u kapitalnom delu Kanon osuncavanja Zemlje i problem ledenog doba objavljenom na nemackom jeziku u Beogradu 1941. godine, koje nacisticke bombe nisu uspele da uniste iako su 6. aprila pogodile stampariju u kojoj je stampano.

Pustos nastala nakon novog svetskog rata nisu bile odvec povoljne za nastavak Milankovicevog naucnog rada, ali on je bio spokojan, jer je svoju teoriju smatrao zaokruzenom. Milankoviceva teorija je odmah bila prihvacena kao osnov za istrazivanje u paleoklimatologiji vec dvadesetih godina, ali je krajem cetrdesetih i pedesetih godina sve cesce bivala osporavana. U to doba se raspolagalo samo delimicnim geoloskim zapisima a klima Zemlje je smatrana suvise "elasticnom" da bi reagovala na, kako se onda smatralo, "tako male" promene u osuncavanju. Iako donekle razocaran, Milankovic je i dalje cvrsto verovao u ispravnost svoje teorije. Umro je decembra 1958. godine, ne docekavsi da vidi slavu koju je potom dozivela.


Milutin Milankovic (1879-1954)

[yige_gui]

Tri osnovne orbitalne oscilacije koje odredjuju Milankoviceve cikluse

1. Promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite




2. Promena ekscentricnosti Zemljine putanje oko Sunca




3. Precesija

[morrib]

Uceci skolu u ONO vreme, nikad cuo za , Milutina Milankovica, ali zahvaljujuci, filateliji, saznao sam za njega.
PS. ili sam bezao sa casova, ma nisam. Pitam se zasto li nije detaljnije izucavan u gradivu osnovne skole?