Legende Tamburaske muzike

[Becar]

Janika Balaz i njegova banda-8 Tamburasa zajedno sa Zvonkom Bogdanom cine vrh i najbolje tamburase kod nas i sire.Koji su po vama jos uz njih rame uz rame.

[Goga]

Na ovim prostorima teško da bi neko mogao da im bude '' rame uz rame '' .

'' Sve je manje dobrih tamburaša '' ... - ima ih, mane dobrih , ali su oni za koje znam - '' otišli '' u komercijalu...

[Arthur Dent]

Becar kaže: Janika Balaz i njegova banda-8 Tamburasa zajedno sa Zvonkom Bogdanom cine vrh i najbolje tamburase kod nas i sire.Koji su po vama jos uz njih rame uz rame.

Sad za i šire baš nešto nisam siguran da bi se Rumuni, Slavonci i Madjari složili sa time... no bio u samom vrhu svakako jeste.
Takodje sam siguran, da i u Madjarskoj ima dosta dobrih tamburaških orkestara.
A da li neko može da stane uz rame Janiki Balašu? Ne... Ali ni Janika Balaš kad je počinjao, nije mogao da se meri npr. sa Šojinom bandom - bar tako kažu stariji Vojvodjani i ja ne vidim razloga zašto im ne bi verovao. Ima i dalje dobrih bandi, al' one imaju jednu otežavajuću okolnost, potrebno je puno vežbati, a na svadbama i veseljima se više ne traži isključivo samo ta muzika. Ni kafane i restorani nisu više to što su nekada bili, sada je vlasniku mnogo jeftinije uzeti jednog solistu koji će sedeti za klavijaturama i sam pokriti ceo repertoar narodne i zabavne muzike.
Na sreću po selima se ta muzika i dalje neguje.- samo u google upiši *takmičenje tamburaških orkestara* i dobićeš popis većine mesta u Vojvodini - tako da ja mislim da će starogradska pesma opstati, zahvaljujući zaljubljenicima u nju.
Što se tiče pevača, tu je druga priča, Ima ih i dalje koji mogu da se nose što se pesme tiče sa Zvonkom Bogdanom, Milan Prunić - Duma, Ljubiša Krnić... Možda im imena nisu toliko poznata, al' to ne znači da su lošiji od Zvonka ili Julije Bisak. Ljudi to jednostavno rade iz ljubavi, što je i jedini način da opstanu na toj sceni, jer tu nikakvu ulogu ne igra novac (jer se ne vrti u ovoj priči), nego prevashodno kvalitet

[Mish]

Arthur Dent kaže: Ljudi to jednostavno rade iz ljubavi, što je i jedini način da opstanu na toj sceni, jer tu nikakvu ulogu ne igra novac (jer se ne vrti u ovoj priči), nego prevashodno kvalitet

Mislim da je ovo bit stvari. Imala sam prilike da se dosta vrzmam po tamburaškom društvu. Jedno je kad tamburaju za druge, drugo je kad tamburaju za sebe.
Dok ima ljubavi prema ovoj muzici biće i dobrih bandi. Ali nemojte očekivati da se oni mogu naći na Pinku ili u izvikanim kafanama. Oni se nađu srcem, dušom i uhom.
I ne morate da guglate. Letos za Petrovdan je u Srbobranu bio festival tamburaške muzike. Od popodneva do kojeg doba noći. I znate šta - imalo se tu šta čuti.

[memento]

Иако, заиста, уопште немам слуха (мислим да сам на овом форуму већ написао да ми је крајњи певачки домет песма Иде Тито преко Романије, али наравно не због текста), волим тамбураше и музику коју они промовишу, па тако, моје мишљење о овој проблематици, као апсолутног антислухисте, примите са максималном резервом...

Звонка Богдана сам први пут гледао у београдском хотелу Унион, далеке, чини ми се, 1974. године. После 5-6 година у Сплиту сам га (преко везе, јер је тада са њима свирао мој кум) и упознао, као и Јанику Балажа. Након неколико година видели смо се и у Шибенику, а последњи пут је то било за вршачки грожђебал, пре нешто више од 3 године. Тада, у Вршцу, пошто сам Звонка Богдана подсетио на наше раније сусрете, којих се он наравно није сећао, скупио сам храбрости да га упитам зашто већ дуго не пева једну прекрасну песму која се зове Заклећу се ја пред свима. Он ме је изненађено погледао и одговорио ми да је разлог тај (тада ми је признао да је није певао пуних 17 година) јер се у последње време ослања на репертоар песама о којима зна целу причу и историју настанка. Ја сам и даље, на ивици пристојности, био упоран у на то му рекао да је то, наравно лепо, али да ће велики број прелепих песама, о којима се, на жалост, мало зна, полако утонути у заборав...

Прошло је неких 6 месеци. Вратио сам се са посла и на ТВ-у је певао Звонко Богдан. Ја сам се пресвукао и почео да постављам ручак. Док сам се налазио у кухињи зачуо сам звуке познате песме:

Заклећу се ја пред свима
Да те нисам љубио.
Да за тобом нисам плак`о
Ни за тобом жудио...

Тешко је описати задовољство које сам тада осетио. Можда сам и ја, бар мало, утицао да велики и, верујем, никада достижни певач тамбурашких песама, ипак поново отпева ту, мени необично драгу, песму...