Prisustvovati porodjaju

[swba]

Elem, pre nekih pola godine moj kum postade tata. Kad me nazvao da mi saopsti radosnu vijest lik je bukvalno plakao od srece, ali najvise ga odusevljavalo jer je prisustvovao porodjaju svoje drage. I sad mi zvoni u usima koliko je vikao: "Ja sam ga prvi uzeo u ruke "
Znaci nenormalan izliv emocija.
Vec dugo razmisljam o toj temi i pokusavam da sebe stavim u tu poziciju. Cini mi se da bih bez nekih vecih problema i nedoumica uradio istu stvar. Ipak koliko god to nekima bilo odbojno meni se ideja sve vise svidja. Posebno posle kumovog detaljnog objasnjenja Mislim, na stranu ti tehnicki detalji ali emocije koje kako on kaze samo se tad mogu osjetiti ce me ubjediti da i ja uradim isto.

Da vas cujem, sta mislite o ovome?

[irnik]

Ja cu sigurno prisustvovati

E, a sad ozbiljno... Mislim da je to skroz dobra ideja. Ne samo da bi ponosni tata bebu prvi uzeo u ruke, nego bi bio tu da daje podrsku svojoj dragoj. Ali, treba preci preko naseg balkanskog mentaliteta i uraditi to

[swba]

Primjer br.2, oko davanje te podrske

znaci sestra se poradjala i zet prisustvovao porodjaju... bio je toliko nervozan da je kaze vise brinula o njemu dal' ce da se onesvjesti il' ne... na kraju ga zamolila da izadje ili da prestane da paranoise ... izdrzao je stoicki

[irnik]

swba kaže: Primjer br.2, oko davanje te podrske znaci sestra se poradjala i zet prisustvovao porodjaju... bio je toliko nervozan da je kaze vise brinula o njemu dal' ce da se onesvjesti il' ne... na kraju ga zamolila da izadje ili da prestane da paranoise ... izdrzao je stoicki

Pa bar joj je skrenuo paznju - s bolova

Kad govorimo o ovoj temi, meni je prva asocijacija na Delboja iz Mucki. I on je stoicki izdrzao zenin porodjaj

[Meggy]

swba kaže: bio je toliko nervozan da je kaze vise brinula o njemu dal' ce da se onesvjesti il' ne...

E, to, covece Pa, tacno zamisljam koliko bih nervozna bila da mi je tu pored mene Ma, kakvi, nikakvu ja tu sigurnost ne bih osecala, naprotiv. Samo bih mislila 'oce l' se on prestraviti kad vidi kako to sve izgleda, a da ne spominjem kako bi mogao reagovati kad bi se nesto, ne daj Boze, iskomplikovalo

Moj kum patosira cim vidi malo vecu kolicinu krvi

[nattydread]

jedna prica o mom stricu, koji by the way vec 20 godina zivi u australiji. dosao on konacno sa cijelom porodicom ovamo, skupili se mi svi na rucku (izmedju ostalog i oni stricevi koji zive ovdje), neobavezna prica. i stric iz australije krene da prica kako on ne razumije ove "nase" muskarce, nitko zeni ne pomaze u kuci i oko djeteta koliko bi trebalo. nije mu jasno kako ljudi bance po kafanama dok im se zena poradja, eto, on je prisustvovao porodjaju sva tri djeteta, sav se rastopio, samo sto suzu nije ispustio (a on mrcina, moze volu rep da iscupa). ovi nasi krenuli da ga zezaju, pa jao, zasto bi oni to trebali raditi, pa krv i neznamnijastasvene. uglavnom, zahuktala se tako rasprava za i protiv. u svakom slucaju, ja sam stala na stranu strica iz australije...

[goldie]

Ta sta ja znam, ako oce nek prisustvuje, ako nece ne mora. Ja cu prisustvovati.
Imam utisak da su muskarci gadljiviji od nas zena. Pa neki ne mogu to da podnesu. A ja da sam musko, pa mislim da bih bila tamo, ali ne bih gledala direktno iz prvih redova nego bih davala samo podrsku i drzala za ruku moju dragu.

[Lady S]

goldie kaže: ali ne bih gledala direktno iz prvih redova nego bih davala samo podrsku i drzala za ruku moju dragu.

Pa da, u pravu si... bolje da grizem i grebem njega nego doktora - ni krivog ni dužnog

[SQUAW]

Vidim ovi muški se sve guraju koji će pre da odgovori

Ja sam tada postupila malo sebično. Iako u vreme kad sam se ja porađala nije bila praksa to prisustvovanje porođaju, u našem slučaju je to bilo itekako izvodljivo. Nisam mu dala, a on je želeo. Sve je to dobro prošlo i bez njega. Imala sam zakazani porođaj, ustala sam ujutru i otišla do Narodnog fronta bez trudova na indukciju jer sam htela da me porađa moja doktorka a ne da mi se desi za Novu godinu (kad je inače bio termin). Nisam grebala i ujedala nikoga, skoncentrisala sam se na sam čin i koliko sam god mogla pomogla i mališi i meni da lakše i brže prođemo kroz sve to. Kada sam sama mnogo sam jača i pribranija, a ovde je u pitanju bio jedan život, ako ne i dva, i iz tog razloga sam postupila tako kako jesam. Znam da mu je krivo što one male nogice nije uhvatio prvo on, ali kao i uvek, i tada je ispoštovao moj izbor. On nije od onih koji se onesvešćuju, zahvaljujući struci nagledao se svačega, dakle, nisam bila zabrinuta kako bi on to podneo, već sam isključivo razmišljala o sebi i kako ja mislim da ću bolje to izgurati.

Iz mog slučaja se može zaključiti šta mislim o svemu ovome.