Vrste slatkovodnih riba sa Balkana

[HLEBmaster]

Koje su to vrste koje toliko volimo da skidamo sa udice, stavljamo u tiganj i lazzemo o njima? Shta je to shto nas odvlachi od dece koja se deru i zene ..... ?
Evo spiska autohtonih riba nashih voda a chiji opis donosimo ovde, dok su one koje su donesene u nashe vode, opisane u drugoj temi

(Preneto sa http://www.pcelica.co.yu/ribe/vrste-riba.php)

Balavac
Balavac prugasti
Bandar
Bas
Belica
Bodorka
Plotica
Brkica
Bolen
Crvenperka
Deverika
Deverika crnooka
Špicer
Čikov
Jegulja
Jaz
Klen
Klenić
Karas
Karas srebrni
Kečiga dugonosa
Kečiga kratkonosa
Keder
Krupatica
Krkuša
Linjak
Lipljen
Nosara
Manić
Mladica
Moruna
Mrena
Mrena potočna
Pastrmka potočna
Pastrmka jezerska
Pastrmka ohridska
Pastrmka glavatica
Pastrmka kalifornijska
Mekousna
Zlatovčica potočna
Zlatovčica jezerska
Peš
Pijor
Pucavac
Sabljarka
Skobalj
Smuđ
Smuđ kamenjar
Som
Šaran
Štuka
Umbra
Vijun
Vretenar veliki
Vretenar mali
Grgeč
Podust
Uklija
Tolstolobik
Bucov

Uzzivajte !

BALAVAC (Acerina cernua, Gymnocephalus cernuus)

Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"

Lokalni nazivi: okun, paplajz, smrad.

Max. dužina: 25 cm.

Max. težina: 400g. ( u Rusiji je pronađen balavac od 16 kg )

Vreme mresta: od aprila do maja (ponekada i u junu)

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Vidi dobro u uslovima slabe svetlosti i u polu mraku. Imaju sposobnost hranjenja u mraku, na niskim temperaturama i mutnoj vodi. Danju su u dubokoj vodi, a noću zalaze u plićake radi ishrane. Žive u većim ravničarskim tekućicama i jezerima. Hrani se faunom sa dna. Slabo podnose deficit kiseonika u vodi. U našoj zemlji je rasprostranjen u vodama crnomorskog sliva. Balavac naseljava vode Evrope, sa izuzetkom Španije, Italije i Grčke. Nalazimo ga u većem delu Sibira, do Bajkala. Živi na dubini 3 - 5 metara, u velikim jezerima, a i u rečicama i velikim rekama. Retko se sreće na dubinama manjim od dva metra, jer izbegava sunčevu svetlost i toplu vodu. Boravi pored strmih ili stenovitih obala, jer je talasi razbijaju i nanose gliste i larve. U rečnim jezerima, kao riba noći i sumraka, živi u jamama ispod zasenčenih obala, ali najviše voli brane i mostove gde nalazi hranu i hladovinu. Posebno ga privlači larva komaraca. Građom podseća na bandara. Balavac je društvena, miroljubiva riba koja skoro celoga leta živi na istom mestu i menja ga samo kada voda postane previše topla.

Opis i građa:

Balavac pripada porodici grgeča. Nalazimo ga u svim rekama na našim prostorima. Telo mu je izduženo, a leđna peraja su mu srasla, međusobno spojena, i prošarana tamnim tačkama. Usta su poludonja. Rilo je kratko i tupo. Leđa su sivozelene boje, sa crnkastim mrljama, i imaju nejasno izražene izdužene sive pege. Bokovi su zuckasti, a trbuh belicast.Boja njegovog tela uglavnom zavisi od prebivališta. U rekama i jezerima sa peščanim dnom balavac je uvek svetlije boje nego na muljevitom dnu. Na leđnom i repnom peraju postoje tamne pege. Prednje, bodljikavo, leđno peraje povezano je sa zadnjim. Debele bodlje se nalaze i u podrepnom peraju. Kružni poklopci ( obrazi ) takođe su snabdeveni sa 11 - 12 oštrih bodlji. Ima velike buljave oči mutnoplavičaste boje. Boja tela zavisi od okoline u kojoj živi ali je najčešće svetlozelene sa tamnim uzdužnim prugama, uz to je i lepljivo i sluzavo. Krljušt mu je duboko usađena u kožu. Prosečno naraste oko 10 - 13 cm, mada ima i većih primeraka (oko 25cm), i 400 g. U nekim jezerima Rusije ulovljeni su balavci od 16 kg. Takav gigantski rast zavisi pre svega od količine hrane koje ima tokom cele godine. Bodlje su mu šuplje poput igala za injekcije kroz koje luči otrov iz potkožnih žlezda ( ihtiotoksin ), pa se posle uboda oseća intezivan i trajan bol. Glava mu je šiljata i bez krljušti sa mrežom senzornih pora. Ima osetljivu bočnu liniju.

Razmnožavanje:

Mreste se dva puta godišnje, jednom sa zime na proleće a drugi put u leto. Mresti se u aprilu i maju, ponekada i u junu, kada ženka položi 50 000 - 100 000 jaja ikre žućkaste boje, prečnika 0.8 - 1 mm. Mresti se u blizini obale reke, na šljunkovitom ili peskovitom dnu, često na poplavljenim terenima. Mrest se dešava noću i u sumrak. Ikra je vezana pihtijastom, mada ne i lepljivom sluzi, i leži u tom gustom sloju sluzi. Mlađ se izvaljuje nakon dve nedelje i izgleda ostaje na istom mestu do kraja leta, pojavljujući se u plićacima, ne dostigavši dužinu 2.5 cm. Razvoj normalnog jajeta ima veliki raspon pH vrednosti (6.5-10.5). Mladi se izležu za 5-12 dana na temperaturi između 10-15 stepeni Celzijusa. Često radi mresta prelazi u plitke vode, gde polaže od 10 do 150 000 jaja. Inače plodnost je najčešće do 6 000 jaja. Jaja imaju u dijametru oko 1 mm, o odlažu ih na biljke ili kamenje. Embrion se razvija u jajnim opnama 8 do 10 dana. Tempo rasta je spor. Polnu zrelost dostižu sa dve godine. Podnosi širok raspon ekoloških i stanišnih uslova uključujući slatku i brakičnu vodu, mutnu i zagađenu. Kad se izlegu hrane se sitnim životinjama, a kasnije larvama i malo većim životinjama. Bore se za hranu protiv sličnih vrsta.

Mamci i pribor za lov:

Iako mu je meso ukusno, i ima najmanje kostiju (samo 25), balavca ne smatraju konzumnom ribom, zbog male veličine pa im je privredni značaj mali. Lovi se udicom, a skoro nikada mrežom. Pecanje balavca možemo podeliti na tri perioda: prolećno - letnji, od trenutka vraćanja vode u korito do vremena kada temperatura vode dostigne 12 stepeni Celzijusa; jesenji, do zamrzavanja vode; zimsko - jesenji od zamrzavanja vode do topljenja leda. Balavca treba tražiti na dubokim mestima, u udubljenjima i jamama. Skoro uvek se lovi na plovak, udicama 5 - 8 i najlonom do 0.20 mm. Mamci su: komadići gliste, parčići mesa od ribe, crvići.

[HLEBmaster]

BALAVAC PRUGASTI (Acerina schraetser)

Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"

Lokalni nazivi: šrac, smkež, admiral, general.

Max. dužina: do 20 cm.

Max. težina: varira

Vreme mresta: od aprila do maja.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Prugasti balavac koga još zovu i šrac, admiral, general, pripada porodici grgeča. U našoj zemlji nalazimo ga u rekama crnomorskog sliva. Često prodire visoko u gornje tokove reka. Hrani se faunom dna. Bolje grize za vreme mresta. Voli dublju vodu sa peskovitim ili šljunkovitim dnom. Voli takođe, brze vodene tokove a zalazi i u maticu.

Opis i građa:

Ima izduženo telo i šiljatu glavu. Leđna peraja su mu srasla i prošarana su tamnim flekama. Boja tela mu je svetlozelenožuta sa tamnim uzdužnim prugama. Krljušt mu je duboko usađena u kožu, a telo mu je sluzavo i lepljivo. Rilo mu je izduženo. Duž tela se pružaju 3 ili 4 uzdužne pruge, često isprekidane. Naraste najviše do 20 cm.

Razmnožavanje:

Mresti se u aprilu i maju, na mestima sa jačom vodenom strujom. Ženka položi do 10 000 jajašaca ikre, i to je naveći broj jaja koje može da položi.

Mamci i pribor za lov:

Lovi se tokom cele godine, a najbolje dok je u mrestu jer tada prilazi obali. Za lov se koristi fini pribor ali bez plovka. Omiljeni mamac mu je crvena glista. Kao i njegov rođak balavac zna da bude dosadan i vešto skida mamac namenjen drugoj ribi. Omiljeni mamac mu je crvena glista. Nema privredni značaj.

[HLEBmaster]

BANDAR (Perca fluviatillis)

Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"

Lokalni nazivi: buljež, grgeč, okan, kokelj, kostrež, ostriž

Max dužina: 50 cm.

Max težina: 2 kg.

Vreme mresta: od marta - do aprila.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Životni vek i brzina rasta grgeča umnogome zavise od uslova staništa u kome živi. A može živeti u najrazličitijim staništima: u maloj, brzoj reci (npr.Mlava), u velikoj reci(Dunav), u bari (Craska, Obedska, Provala), i močvari, u dubokom jezeru (Vlasinsko, Bodensko), pa i u priobaljima slabo oslanjenih mora (Baltik). Najviše trenutno stabilno stanište grgeča kod nas je Vlasinsko jesero. Pri dužini od 4-7mm hrane se račičima, planktonima. Pri dužini od 40-50mm prelazi polako na ishranu sitnim bezkičmenjacima faune dna: larve insekata, pretežno komaraca, tubifeks. Dostizanjem dužine od 13-15 cm grgeči se hrane ribama.

Posle izvaljivanja, mladj je u mirnim delovima priobalja. Kako se plivački osposobljava, kreće ka otvorenoj vodi, u ishranu planktonom pri površini. Početkom leta, pri veličini od oko 5 cm, vraća se u priobalje ili na dno do dubine od oko 3m i prelazi na ishranu faune dna. Tu boravi do kasne jeseni, kad sa padom temperature polako odlaze ka dubinama gde će prezimiti. Preživljavanje zavisi od uspeha u ishrani tokom prve godine života. Odrasli grgeči su često usamljeni, ali u mladosti love plen i kao jatni predatori. Njihova brzina plivanja i ubrzanje nisu impozantni, te im pojedinačno većina riba lako umakne, ali mogu da koriste kolektivni lov u jatu, kad ono što promakne jednome može naleteti sledećem lovcu. Love isključivo danju, najviše u zoru i sumrak, ali i preko dana, zavisno od potrebe za hranom i mogućnosti zadovoljenja, tj. količine dostupne hrane. Noć provode u plitkoj priobalnoj vodi na dnu, potpuno neaktivni. Sa dolaskom noći i polaskom na počinak jato se raspada, da bi se izjutra opet formiralo. Odrasli grgeči zimi, iz dubina, periodično dolaze u pliće delove da nešto s nogu ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vraćaju u dubinu. O vrstama koje grgeč više koristi u ishrani, kao i o veličini plena nema mnogo podataka.

Opis i građa:

Grgeč je u mladosti izdužen. S godinama mu visina tela raste, a posebno kod jezerskih, dugoživecih, matorih jedinki. Glava je proporcionalna telu i nosi snažna usta. Sva peraja, posebno repno, dobro su razvijena, a oba ledjna su nešto viša kod grgeča iz tekućih voda.Telo pokrivaju sitne ktenoidne krljušti. Kolorit je kod našeg grgeča u osnovi zelenkasto zućkast, sa vertikalnim crnim prugama (od 5 do duž bokova tela. Nijanse boje tela, broj i debljina pruga mogu varirati i u okviru istog staništa. U našem podneblju, životni vek grgeča varira od populacije do populacije. U pojedinim populacijama njihov životni vek jedva da prede 6-7 godina. Ipak ima populacija u kojima se mogu sresti i mnogo stariji.

Razmnožavanje:

Ženke imaju samo jedan jajnik, nastao spajanjem prvobitna dva. Posebni jajovodi ne postoje. Mrest se odvija na različitim područjima pa i na raznim dubinama. Glavni stimulator mresta je porast temperature. Mrest se obavlja i danju i noću, a traje od nedelju do mesec dana, obicno 10-14 dana. Na mresna područja dolaze najpre mužjaci, tek 2-3 dana kasnije ženke. One plivaju tamo amo bez ikakvog smisla (osim da privuku mužjake sebi) praćene bar sa dva, nekada i do 5 mužjaka. Pred mrest ženka obično pliva u krug, da bi zatim lučnim savijanjem tela i kontrakcijama izbacila ikru (u roku od 5 sekundi) u vidu dugacke, spiralno izuvijane trake (dugačke do 2,1 m i široke 5-10cm. Mužjaci, obično po dva (sa svakog kraja trake ka sredini po jedan), odmah posle polaganja ikre plivaju i nad trakom izbacuju mleč. Posle mresta u vremenu od oko pola sata i mužjaci a narocito ženke su ošamućeni, izgubljenog osećaja za ravnotežu, a potom, oporavivši se udaljavaju se sa mresnog podrućja. Ikra posle oplodenja ima prečnik od 2-3 mm. Inkubacija ikre traje, u zavisnosti od temperature vode od 8-14 dana. Tek izvaljena mlad duga je izmedju 4 i 6 mm. Optimalna temperatura je 14 stepeni. Tada je naime preživljavanje ikre i mladji najveće.

U nasim uslovima mrest grgeča nastupa od poslednje dekade marta do kraja aprila, a u nepovoljnim godinama do početka maja. Polnu zrelost ženke stiču u 4 godini, a neki mužjaci i godinu dana ranije. Kada predju na ishranu ribom, odrasli polno zreli grgeči su rešili većinu svojih životnih problema. Posebno je to vidljivo kod ženki, i stopa smrtnosti tih uzrasta je izuzetno mala i nepromenljiva. Rast je, posle izrazitog ubrzanja u četvrtoj, petoj i šestoj godini starosti, nešto usporeniji ali stalan i sasvim solidan.

[HLEBmaster]

BELICA (Leucaspius delineatus)

Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"

Lokalni nazivi: najlonka, belka, kosalj

Max. dužina: 9 cm.

Max. težina:

Vreme mresta: leto

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Za belicu ili belku karakteristično je da se drži površinskog sloja vode. Zato je u nekim našim krajevima nazivaju '' povruš ''. Prosečno je duga 6-8 cm, maksimalno 12. Belica je sitna, jatna riba. Živi u jezerima i kanalima, kao i ravničarskim rekama sa sporim tokom. U našoj zemlji naseljava nizinske i prelazne vode crnomorskog sliva. Rasprostranjena je i u Srednjoj i Isto#269;noj Evropi. Nema privrednog značaja.

Opis i građa:

Mnogi ribolovci belicu brkaju sa kederom (kaugler, beovica, belka, klija, zelenika, zekica, uklija), ali ako ih pažljivo posmatramo uočićemo značajne razlike. Belica je primetno manja od kedera. Bočna linija joj nije puna i prekida se najdalje od 12-13 krljušti iza glave. Peraja su joj bezbojna. boja belice zavisi od osobine vode i dna. Rečna belica je mnogo svetlija od jezerske. Leđa imaju zelenkastu ili žućkastu nijansu. Bokovi su srebrnasto beli sa prugicama jarko srebrnasto-plave boje. Ima izduženo telo pokriveno srebrnastom krljušti koja lako otpada. Nalik je bolenu.

Razmnožavanje:

Polnu zrelost dostiže u drugoj godini života. Mresti se leti, a ikru odlaže na donju stranu listova ili drugih predmeta koji plivaju na površini vode.

Mamci i pribor za lov:

Ova je riba veoma proždrljiva, hrani se ogromnom količinama planktona. Grabi bukvalno sve što padne na vodu. Zabavno je posmatrati kako te žustre i prgave ribice otimaju jedna drugoj zalogaj iz usta. Kao mamac možemo koristiti sve što nam padne pod ruku, čak i parče vunenog konca. Tim mamcem se uspešno može loviti u tihe dane bez vetra, neprestano tresući vrh štapa. Lov belice je odlična škola za početnike. Zahteve nežan pribor kao i keder.

[HLEBmaster]

BODORKA (Ruthilus rutilus carpathorosicus)

Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"

Lokalni nazivi: žutooka, zlatooka, platika, grunec, siruna

Max. dužina: 30 cm

Max. težina: 600 gr

Vreme mresta: od aprila - do juna

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Bodorka se smatra redovnim stanovnikom svih slatkih voda, u nekim vodama je najmnogobrojnija vrsta ribe. Vrlo je prilagodljiva pa opstaje u svim rečicama, potocima, mrtvajama, ali i u velikim rekama i (čak i u akumulacionim) jezerima. Neke varijante bodorke žive i u morima niskog saliniteta, a nema ih u brzim i hladnim vodama, dok izgleda podnosi i vode osrednjeg kvaliteta. Često se javlja u donjim delovima reka sa pastrmkama. Živi u gustim jatima sa rođacima raznih uzrasta. Naseljena je posvuda a najviše je ima u rekama dunavskog sliva. Ljubitelj je mirnih isporotekućih voda sa puno podvodnog i priobalnog rastinja. Najviše se zadržava namestima bogatim trskom i rogozom. Pored ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i taloži prirodnu hranu (larve insekata, mekušci i sl., biljni izdanci, otpaci, alge leti i podvodna mahovina i insekti koji padnu na vodu ili tek izašli iz čaure), i duboke zone gde se oseća bezbedno od prirodnih neprijatelja. U proleće, posle topljenja leda, drži se samo obale i u rekama i u jezerima. Iz reka često odlazi u zalive i mrtvaje vezane za reku i posle opadanja vodostaja. Posle mresta, bodorka se može naći na celom toku reke osim u najbržim delovima. Kada se u rekama pojavi trava, odlazi u zaliv. Za vreme letnjih vrućina traži dublja mesta ili se zavlači u podlokane obale i korenje drveća. Travnate terene ne voli, pa se nalazi na čistinama između njih. Bodorka voli peskovito dno i, za razliku od crvenperke, nalazi se na dvadesetak cm od dna. Glavna hrana bodorke su vodeno bilje i larve raznih insekata.

Opis i građa:

Izgled bodorke je skoro svima poznat jer je to prva riba koju početnici upecaju. Karakteristike su joj: krupna srebrnasta krljušt koja se lako čisti i koje ima 42 do 45 komada po uzdužnoj brazdi (koja je jako naglašena), peraja su žuta, zavisno od temperature vode, kada prelazi u narandžasto-crvenu boju, pogotovo u zimskim uslovima kada je voda hladnija, dok joj je oko zlatno-žute boje sa karakterističnom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potiče jedan od naziva, zlatooka. Iris oka je crven. Trbušna i analna peraja su ponekad žuto-narandžaste boje, a ostala uglavnom sivosmeđa. Telo bodorke je lagano spljošteno bočno, ali je produženo. Leđa su joj crnkasta sa plavim ili zelenkastim odsjajem. Bokovi su sivosrebrnasti. Leđno i repno peraje su zelenkasto-sivi sa crvenkastim prelivom. Grudna peraja su bledozućkasta, a trbušna crvena. Leđno peraje se nalazi uspravno nad trbušnim perajima. To su boje obične rečne bodorke kojih ima nekoliko varijeteta u zavisnosti od uzrasta i okoline u kojoj živi. Vrlo je slična crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci težko razlikuju. Može da dostigne težinu do jednog kilograma, ali se lovi ona sitnija. Živi u jatima, pa kad ovo naiđe, može te ga zadržati prihranjivanjem, a tada budite sigurni da će vam čuvarka biti puna. U većini slučajeva, ne prelazi dužinu od 30 cm i težinu od 600 g. Veci primerci su izuzetno retki. Postoje brojni hibridi sa bodorke sa deverikom, uklijom ili crvenperkom, morfologija kojih se znatno razlikuje.

Razmnožavanje:

Mresti se od aprila do juna kada je temperatura vode iznad 12o stepeni. Mresti se u travnatim ili šljunčanim područjima ali uvek u plitkim zonama, ne dubljim od jednog metra i često uz obale. Sve ženke iz iste grupe polažu jaja istovremeno na istom mestu. Plodnost jedne ženke je od 5000 do 100 000 jaja. Desetak dana nakom oplođenja iz jaja izlazi mlađ. Tokom posebno toplih godina bodorke se razmnožavaju dva do tri puta godišnje. Rast mlađi je spor pa treba čekati i do tri godine i veličinu od 15 cm da bi potomstvo počelo sa razmnožavanjem.

Mamci i pribor za lov:

Stariji ribolovci ne vole da pecaju bodorku. Nju i nije baš lako uloviti, pa se većem ulovom malo ko može pohvaliti. Bodorka je uvek sita, a i kada nije, mamac ne uzima energično kao druge ribe. Često čujemo da je pecanje bodorke dobra škola za ribolovce početnike. Uz odgovarajući mamac bodorka se može pecati tokom cele godine. Lovi se i noću pri veštačkom svetlu kojim se primamljuju i druge ribe. Osetljiva je na promenu vremena, pa se uzavisnosti od te promene može nalaziti pri dnu, na sredini ili pri samom vrhu vodene površine. Provereno je da pred promenu vremena ne grize. Ako ne pogodimo dubinu, ulova neće biti ni u vreme kada grize. Jelovnik širok, od biljne hrane, preko trave i rastinja sa dna, do hrane životinjskog porekla. Najčešće se lovi na mesnog crvića. Kako? Prvog crvića navucite celom dužinom na udicu 14, a jednog zakačiti da jednim delom slobodno leluja i mrda u vodi, što privlači pažnju ribi koja onda brzo i hitro napada. Sem ovog mamca, odlična je i crvena glista, ruša od belog hleba, mamac od sojinog brašna, ali su ovi mamci nesigurni jer ih okolna sitna riba brzo skine. U rano proleće kada je ostala riba tek probuđena iz zimskog sna, a neke zanete prirodnim nagonom za produženje vrste, bodorka svojom agresivnošću uzima hranu i za vreme mresta, pa se često dešava da skoro svaka ulovljena bodorka ima utrobu punu ikre, što znači da je u ovo doba godine najaktivnija, pa je tada ribolovci masovno love. U ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da bi smo je zadržali na mestu lova, dovoljno je pomešati stari hleb sa koncentratom za piliće, uz dodatak šaku-dve mlevenog prženog suncokreta, malo prženog semena konoplje tucanog u avanu, dodati miris anisa ili vanile, ovo dobro umesiti, praviti kugle da su malo čvršće, veličine pesnice, i bacati ih na mesto pecanja. Ako želite da hrana bude jača ubacite jednu do dve šake crvića koje umešate u hranu. Još bolji efekat postići će te ako hrani dodate malo pileće krvi što kod bodorke izaziva poseban nagon prema hrani.

Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa čvrstim dnom i pristojnom dubinom, bogato travnatim lejama. Kada prilazite vodi i sve vreme lova budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja. Vrlo je osetljiva na zvucne vibracije i sumljive senke, i tada brzo napušta mesto jer je vrlo plašljiva i oprezna riba. Ovo ne mora da znaci da vam neće doći novo jato, jer je bodorka riba pokreta, stalno se kreće i zato je ima duž cele obale.

Teleskopski štap nikako kraći od 4 m, može samo duži, najlonski konac debljine od 0,10 do 0,14 mm, lak plovak vretenastog oblika koji se lako potapa. Bodorka ne trpi otpor, čim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Prilaz mamcu joj je brz i nervozan, pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. Plovak opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obeleženi vrh plovka. Kako opteretiti plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno, morate voditi računa da vam olovca koja koristite budu iste težine, nikakve kombinacije sa olovcima različite tezžine ne dolaze u obzir. Kada raspoređujete olovca vodite računa da vam prvo bude udaljeno od udice 25 cm a zatim vršite raspored prema vremenskim uslovima. Ako je mirna voda olovca treba grupisati ravnomerno, kod protočne vode preneti opterećenje prema plovku, ako je vetrovito a voda stajaća opterećenje ide ka udici. Mamac treba da bude pri samom dnu.

[HLEBmaster]

BRKICA (Nemachilus barbatulus)

Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"

Lokalni nazivi: sliz,babica

Max. dužina: 15cm

Max. težina:

Vreme mresta:april-avgust
Navike, stanište, rasprostranjenost:

Široko rasprostranjena, ali često se ne vidi u bistrim potocima sa šljunkovitim dnom, nezagađenim potocima i rekama. Hrani se noću, a danju je skrivena među kamenjem uz pomoć svoje sposobnosti kamuflaže. U vodama naše zemlje žive tri podvrste ove vrste.

Opis i građa:

Šarmantna i neobična riba sa dobro razvijenim brčićima,kojih ima ukupno 6, od kojih se 4 nalaze na vrhu rila, a 2 u uglovima usta. To je slatkovodna riba sa dugačkim pljosnatim telom i zubima u malim ustima, koja su okružena brčićima (osetljivim dlačicama).Telo ima sivu boju,sa pegama koje ne formiraju poprečne pruge,već šare podsećaju na mramor.Tamne pege se nalaze na perajama. Evropska brkica nema krljušti. Dužina je od 7 do 11cm. Glava je nešto spljoštena odozgo.

Razmnožavanje:

U periodu mrešćenja, i mužijaci i ženke imaju kvržice po telu. Narastu do 11 cm. Mreste se u proleće. Jaja su lepljiva i pričvršćuju se za biljke ili pesak. Plodnost je do 6000 jaja. Mladi se hrane sitnim organizmima dna.

Mamci i pribor za lov:

Lovi se finim priborom na komadiće gliste i mrežicama sa sitnim okicama.Odličan je mamac za grabljivice, ali pri stavljanju na udicu treba voditi računa da joj se ne povredi kičma.

[HLEBmaster]

BOLEN (Aspius aspius)

Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"

Lokalni nazivi: balin, belun, bajin

Max. dužina: do 120 cm.

Max. težina: do 12 kg.

Vreme mresta: od aprila do kraja maja.

Opis i građa:

U našim uslovima naraste do 80cm. i dostiže maksimalnu tezinu do 8kg. Donja vilica mu je isturena ispred gornje i na njenom vrhu ima jedno ispupčenje, koje kada su usta zatvorena ulazi u odgovarajuće udubljenje u gornjem delu usta. Zbog nedostatka zuba usta su mu duboko usađena, te pripada gutačima koji svoju lovinu prihvataju zubolikim izraštajima na škrgama i prosleduju je ka hrapavom ždrelu. Kod primeraka težine do 2kg telo je izduženo, naoružano vrlo jakim perjanim sistemom koji se zavrsava veoma mocnim repom. Krupniji primerci blago su pogrbljeni od glave do lednog peraja, sa spuštenim trbuhom. Boja leđa kod bolena je tamno zelena, bokovi su srebrnasto-plavkastog sjaja dok je trbuh bele boje. Analno i trbušno peraje su crvenkasti. Uzduž bočne linije ima 64 do 76 komada sitnijih krljušti.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Pripada rodu Aspius iz familije Cyprinidae, iako je grabljivica. Kod nas ga gotovo svi brkaju sa bucovom, od koga se razlikuje u dve osnovne stvari: bolen može narasti preko 1kg, i hrani se sitnom ribom, što kod bucova nije slučaj. Njegova osobina da se hrani sitnom ribom, čini ga jedinstvenim među ciprinidama. Ipak dok su mladi, boleni se hrane račićima, larvama riba, faunom dna i insektima koji padaju u vodu. Predstavlja riblju vrstu veoma zanimljivu za sportski ribolov. Rasprostranjen je po celoj Evropi osim severne Škotske, Irske, Danske i jugozapadne Engleske. U Skandinaviji živi samo na jugu, dok Finske reke posecuje samo na zapadu. Obitava u svim većim kanalskim sistemima, rekama i jezerima. Veći deo dana provodi u mirnoj vodi. Na prelive prirodne ili veštačke, stubove mostova i ušća voda, dolazi uveče i rano ujutro da bi se hranio. Što su primerci veći jata su manja, tako da nije nikakvo čudo videti kapitalnog bolena da lovi sam. Meso mu nije na ceni, puno je kostiju i bljutavog je ukusa. U kombinaciji sa drugom ribom obavezan je sastojak riblje čorbe. Ribolovci ga love zbog njegove borbenosti i uživanja koje ta riba pruža.

Razmnožavanje:

Polnu zrelost ženke dostižu u petoj-šestoj godini, a mužjaci u petoj godini života (veličina preko 30cm). Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do kraja maja (ev. poč) juna, ženka polaže od 58000 do 480000 jaja, koja se lepe za peskovito dno. Razvoj jaja traje od 14-21 dan.

Mamci i pribor za lov:

Za uspešan lov je dobro imati štap akcije "A" ili "B", težine bacanja 20-40 grama ili 30-60 grama ako se očekuju krupniji primerci. Štap treba da ima dobre bacačke mogućnosti jer se u lovu na bolena mora daleko zabacivati, čak i do 50m. Debljina najlona ne bi trebalo da prelazi 0,30mm. Najbolje su marke elastičnih, srednje mekih najlona. Neistegljivi i kruti najloni nisu pogodni jer se lako i brzo upredu. Mašinica treba da ima velik prenos (da bude brža) od 1:5 i veći. Poželjan kapacitet špulne je najmanje 100m najlona 0,40mm. Kočnica treba da bude tačno podešena u zavisnosti od debljine i jačine najlona. Vestacke mušice koje se koriste su na udicama veličina 1-10, obično su ručni rad i spadaju u kategoriju fantastičnih mušica što znači da nisu pravljene po uzoru na nekog insekta iz prirode. Kod pravljenja sistema za lov, dobro je kombinovati mušice svetle i tamne boje, zatim manje sa većim... Sisteme sa mušicama treba zabacivati nizvodno, odnosno poprečno na tok vode i brzo ih povlačiti sa visoko podignutim vrhom štapa. Najbolja mesta za ovakav lov koja su i ujedno omiljena mesta na kojima bolen boravi i lovi su prelivi, kamene regulacije (neperi, šporovi) i peščane plaže. Najbolje doba dana za lov su pozno jutro i rano popodne, a najbolji uslovi za ribolov su razdoblja kad vodostaj Dunava stagnira ili kad je u manjem porastu. Na opisani način se bolen lovi od marta do kraja novembra. Ne treba dozvoliti da udarci krupnih bolena budu iznenadjenje. Kočnica mašinice treba da bude popuštena jer je udarac bolena "surov", a osim toga krupan primerak na udici je izuzetan borac. Svaka greška pri zamaranju takvih primeraka se kažnjava gubitkom ribe jer su udice relativno sitne pa su za zamaranje potrebni strpljenje i puna kontrola situacije u svakom trenutku.