Prah i pepeo...

[love hunter]

...kad postanete svesni da je to sve sto je ostalo, ima li smisla pokusavati da izmedju prsta zadrzite mrvice onoga sto je nekada bila ljubav? Ima li smisla razgrtati pepeo u potrazi za, negde i nekad, skrivenim komadom zara, i raspirivati ga - dahom iz vasih pluca, svesni da dah onog drugog pomaze nekoj drugoj vatri da se razbukti...

...najzad, da li ste nekada uspeli da iz praha i pepela uzdignete vaseg licnog Feniksa ljubavi?

Ja ne.

Ali bih jako voleo da znam da je to moguce.

[NSdjanka]

Razgrneš li žar prstima samo ćeš ih oprljiti...I boleće...Nesnosno...Jer jednom ugašeno nećeš ponovo zapaliti... Ali zato možeš dozvoliti da na tom pepelu jednom niknu uspomene kojima ćeš se uvek rado i bez gorčine vraćati... Onda ćeš znati da je vredelo...

[Mish]

Ne volim da se kajem što nešto nisam učinila. Ma koliko da boli, lakše mi je da pokušam, manje se kajem zato što sam nešto pokušala, nego da nisam ništa.
Kako znati da je samo ostao prah i pepeo? Kako biti siguran da nije ostalo malo tinjalice?
Nekad vredi po zgarištu čeprkati u nadi da ćeš naći onaj žar koji će te zgrejati. I biti svestan da možda nećeš naći, biti svestan da će to možda doneti bol, i razočaranje. A opet, nadati se ako imaš čemu.
A kad već jednom pokušam, ne pokušavam više. Ostaje to moje zgarište koje se seli u uspemenu i nauk. I uvek ostaje mali bol kad prođem pored njega.

[biterlemon]

ne znam biti pametan...
Nema goreg od toga kada je jedna strana vec okrenula ledja i ne zeli dati sansu.
Ne pokazati takvu odluku, vec preci u taktiku izbegavanja, ostaviti drugu stranu u nedoumici, da izbezumljeno trazi znakove cvrsceg oslonca... jako je okrutno...

Za ljubav treba dvoje. 1 i 1 nisu uvek 2. Cak ni ako su jedna pored druge...

[Goga]

Mish kaže: Ostaje to moje zgarište koje se seli u uspemenu i nauk. I uvek ostaje mali bol kad prođem pored njega.

Bol, koji me povremeno potseti da sam živa,
da sam volela više puta u životu, i da posedujem blago.

Uvek sam se pitala zašto mora da boli?
Čak i posle toliko vremena.
Odgovor sam dobila od prijateljice,
koja me je snažno zagrlila onog dana,
na Tvrđavi, shvativši šta se dešava sa mnom, i u meni.
Sveprisutna bol, ali sve manje jačine.


uVek tu.

[Savannah]

Razgrcuci po sivilu pepela slijep si za druge boje...Meni malo zara nije dovoljno, ili gori velikim plamenom ili ne gori uopce. Da je bilo vrijedno da se ocuva jos bi postojalo, zar ne?

[Kal_el]

Moj liçni Feniks ljubavi se ponovo podize u zavisnosti od nove inspiracije ...

[duga12]

love hunter kaže: ...kad postanete svesni da je to sve sto je ostalo, ima li smisla pokusavati da izmedju prsta zadrzite mrvice onoga sto je nekada bila ljubav? Ima li smisla razgrtati pepeo u potrazi za, negde i nekad, skrivenim komadom zara, i raspirivati ga - dahom iz vasih pluca, svesni da dah onog drugog pomaze nekoj drugoj vatri da se razbukti... ...najzad, da li ste nekada uspeli da iz praha i pepela uzdignete vaseg licnog Feniksa ljubavi? Ja ne. Ali bih jako voleo da znam da je to moguce.

Baš sam o tome danas razmišljala...

Desilo se svakom...meni je trebalo malo duže da shvatim...moj problem,odbijala sam da verujem u to...Ginula sam bukvalno...ali momenat kada sam shvatila,da sam se dala cela...i da nije više vredno...ne može više nikada da se promeni...

Da li žalim,zbog svega što je iza mene?Ne.

Jedino kada se osvrnem na to ponekad...nasmejem se sebi...

Na pitanje ima li smisla...moj odgovor je takođe ne.Svaki pokušaj deluje kao produžavanje agonije...

[felix]

duga12 kaže: Baš sam o tome danas razmišljala... Desilo se svakom...meni je trebalo malo duže da shvatim...moj problem,odbijala sam da verujem u to...Ginula sam bukvalno...ali momenat kada sam shvatila,da sam se dala cela...i da nije više vredno...ne može više nikada da se promeni... Da li žalim,zbog svega što je iza mene?Ne. Jedino kada se osvrnem na to ponekad...nasmejem se sebi... Na pitanje ima li smisla...moj odgovor je takođe ne.Svaki pokušaj deluje kao produžavanje agonije...

...kada padnes,ustani,nemoj lezati...

[memento]

Dobre bre gde je taj Angus, forumaški špricman, odnosno vatrogasac. Ovde prah, pepeo, žar, dim i ostali indikatori mogućeg požara, a njega nigde. Biće zato što je u takvim situacijama požarno opterećenje zaista malo.

Od ničega se na napravi ništa. Kada prođe, gotovo. Obično se to poklopi i sa pojavom neke druge priče i neke druge moguće ljubavi, što je dobro. Treba slediti svoju zvedu i ponekd poslušati svoje srce. Ostati u opterećujućoj vezi i tražiti nešto što ne postoji je zlpčin prema samom sebi. U takvin situacijama mi jako smeta rečenica tipa: "Kako možeš da zaboraviš sve one lepe trenutke?", jer me jako opterećuju i nisu suština teme koja se događa. Uspomene nisu dovoljan malter za uspešnu vezu...

Ovo je samo moje subjektivno mišljenje...