Duga veza kao obaveza ili kao potreba

[kissigirl]

Moja jedina duga veza je trajala godinu dana. Prvih 6-7 meseci bila sam sa njim takoreci iz potrebe. Ali ne iz potrebe da ja konacno imam dugu vezu. Bila sam sa njim zbog potrebe za njim.

Duga veza iz obaveze? Ne. Pa to i nije veza.
Tako da, naravno da zelim dugu vezu, ali ako ne ide, ne ide. Ni one kratke nisu za bacanje

Dakle, duga veza samo iz ljubavi

[veljko yaric]

kissigirl kaže: Moja jedina duga veza je trajala godinu dana. Prvih 6-7 meseci bila sam sa njim takoreci iz potrebe. Ali ne iz potrebe da ja konacno imam dugu vezu. Bila sam sa njim zbog potrebe za njim. Duga veza iz obaveze? Ne. Pa to i nije veza. Tako da, naravno da zelim dugu vezu, ali ako ne ide, ne ide. Ni one kratke nisu za bacanje Dakle, duga veza samo iz ljubavi

razumijem ali nisi trebala ni to prvo siliti

[lilika]

DrinChe kaže: Ili trece,tesko kao i obaveza-duga veza kao navika...Naucis vremenom sve nijanse,svaki pokred,nacin na koji dise,svaki gest,svaki treptaj-sve.Skoro sve.Ako su dobri sex i odnosi sa porodicom(njegovom/njenom-obostrano),takvu vezu je jako tesko prekinuti i kada shvatis da zelis da ne budes vise u njoj.Sve je kao dobro,a ti se vise ne osecas dobro.I ne dises lako kao pre.I traje i dalje.Traje dok dises otezano,a kada shvatis da su svi simptomi asfiksije prisutni,tada zaboravis na sve malogradjanske misli koje si vesto krio/la u svojoj glavi i ... ende. To za one manje odvazne i odlucne. Jaki verovatno ne cekaju da poplave.

i ja isto tako mislim samo ovima manje odvaznima treba neko da ih pogura npr drugi muskarac ili druga zena i onda oni automatski prekidaju tu vezu koja ih je gusila da bi bili sa tom drugom osobom a sad da li je to dobro ili ne zavisi kako kod koga.

[Mish]

Spadam u dugoprugaše. Verovatno mi treba više vremena da se otvorim, da bez rezerve primam i pružam sebe.
U dugim vezama se uvek u nekom momentu desi ono bestežinsko stanje, kad ne znaš da li si sa nekim zato što je to ono pravo ili je to samo navika. Kad hvataš misao iz mimike, pogleda, gesta, kad znaš nakon jedne izgovorene rečenice naredne tri, kad već znaš kojim se putem ide od mesta A do mesta B,... kad je nekako sve već viđeno. I zapitaš se da li je to bliskost, spoj duše i misli, ili ona faza kad više nema iskoraka napred i kad stojiš u mestu iz straha od nekog novog koraka koji će vas možda odvesti na različite puteve. Hrabrost je načiniti taj korak. Ili će te vinuti u visine, dati neku novu boju i dimenziju toj vezi, ili će ti doneti bol. Nekad bol i olakšanje. Olakšanje što ma kako da je teško, nećeš sutra reći „bacila sam godine“.
Znam koliko duge veze mogu biti lepe. I u kom momentu one postaju omča oko vrata, pa čak i onda kada ima ljubavi, a nema perspektive.