Usamljene duše

[bojana999]

miloradv kaže: Бити сам, не значи бити и усамљен.

Imati nekog ne znaci da nisi usamljen

[jega]

poznavati na hiljade osoba,biti ponosan zbog toga,biti delimicno poznat...sve je uzalud,ako vam nisu emocije ispunjene...
u dusi imati prijatelje,imati nekog bliskog,pa makar i za razgovor,bi trebalo da je dovoljno,ali...ako je to sve istina,zasto nas onda,majka priroda,tera da nadjemo srodne duse,zasto imamo potrebu za jos vecom bliskoscu,zasto postovanje,ljubav i poverenje,onda neumemo da nadjemo u prijateljima...????

[NSdjanka]

"Zašto svi moraju da budu ovoliko usamljeni? Zašto je neophodno biti toliko usamljen? Kad je toliko ljudi na ovom svetu, i kada svako želi nešto što ima u onom drugom, zašto i pored toga moramo biti toliko daleko jedni od drugih? Zbog čega? Zar se ova planeta okreće hraneći se ljudskom usamljenošću?"

"Zažmurio sam i mislio o sputnikovim potomcima, koji preleću nebom, sa silom zemljine teže kao jedinom sponom sa maticom. Kao usamljene metalne hrpe, slučajno se sretnu u mrklom mraku prostranog svemira, mimoidju se i zauvek rastanu. Bez i jedne jedine reči koju bi razmenili, bez ikakvih osećanja koja bi ih obavezivala."

Citati iz knjige "Sputnik ljubav" Haruki Murakamija... Mislim da ništa bolje od njih ne bi moglo da opiše osećaj samoće...

[Goga]

The Gunslinger kaže: Ja sam bio zaljubljen u mnoge devojke....ali sve su me odbile....i sad se bojim da priđem ijednoj u koju se zaljubim....i najgore je što moj kukaivčluk po tom pitanju raste iz dana u dan......prosto imam strah od odbijanja......imam 16 god. a još nisam imao vezu, nisam nikad poljubio devojku, i zbog toga se osećam tako bedno.... Sve je džabe što pokušam. Džabe je što sam duhovit, pametan, dovitljiv...ništa to nema veze. Svaka devojka u koju se zaljubim na kraju završi s nekim fudbalerom sa manje od pola mozga, koji je po pravilu makar dve godine stariji od nje. I tako uvek.....a ja se trudim, i trudim, i kad je konačno pitam, ona me odbije....a neki tipovi samo dođu i osvoje devojke za dve sekunde.....i šta ja sad da radim? Mogu samo da patim u tišini posle svakog neuspeha, da zadržavam moj bol pod maskom, i da se pravim da me nije povredilo, a jeste, i to svaki put. Ponekad pomislim da moj život nema svrhu. Ja samo želim da budem voljen, i uvek mi se čini da svi oko mene imaju nekog koga vole, i koga taj neko voli, a da sam ja jedini koji je sam. Svaki put kad vidim neki par kako se ljubi, ili grli, ja se osetim tako mizerno, da mi dođe da umrem....

Tek ćeš da budeš zaljubljen...
Nećeš znati ni svoje ime, o prezimenu da ne pričam...
Devojke, koje si spomenuo - su te, koje '' gube ''
( pretpostavka, zato što te ne poznajem )...
Sve ovo što si napisao je samo još jedna faza...


Skini masku - ne treba ti...
Ti si ti, takav kakav si... ( verujem izuzetno dobar i fin dečko )...
Nemoj da dozvoliš sebi da se utopiš u masu i postaneš, ono što nisi...
Probala sam - veruj mi nije vredelo, samo je bolelo još više...
Polako... sve će da dođe na svoje...