Usamljene duše

[Angus]

slavkos kaže: Ja imam 38 godina i jos nisam nasao zivotnog saputnika. Pitam ja vas: Da li sam ja normalan,m?

...bolje da budes sam,nego da zivot provedes sa budalom...ima vremena...

[memento]

Usamljenost je, po mom misljenju, na neki nacin direktno proporcionalna emancipovanosti i urbanosti sredine. Kladim se da je u Njujorku najvise usamljenih dusa. Moderan zivot, sa svim atributima koje poseduje, namece neke svoje standarde i menja i modifikuje brojne i do skoro uvrezene nacine zivljenja. Svakodnevnica ispunjena dinamikom i brojnim izazovima kod jednog broja ljudi stvara stanje nesigurnosti ili umanjuje sposobnost u ostvarivanju emotivnih veza, ili ko zna sta vec, sto rezultira njihovom usamljenoscu i pored zrelih godina i nekog zivotnog iskustva koje poseduju...

Na neki nacin usamljenost je u nekom stepenu neotudjivi deo nas. Po potrebi smo joj svi ponekad skloni. Ali,hronicna usamljenost (bez ostvarene porodice, potomstva, ili realizovane emotivne veze i slicno) zna da bude snazan generator depresivnih stanja. Kako se boriti protiv toga. Oni cvrsci i uporniji pokusavaju da rese taj problem povcavanjem svoje drustvene angazovanosti (setimo se serije `Dragi Dzon`), oglasavanjem preko za to specijalizovanih angencija ili medija, pa i preko interneta. Oni su sa najvecim sansama da rese svoj problem. Drugi se jos vise povlace u sebe, a deo ih se odaje sredstvim zavisnosti....

Na zalost, potpuno sam uveren da ce usamljenih dusa biti sve vise, a `lekova` za takve osobe sve manje....

[Monaliza]

Mnogi ljudi su danas usamljeni ali mislim da su sami krivi zbog toga...

[duga12]

duga12 kaže: ...naravno da žive,ali kako i sama imam koleginicu koja nešto oće-neće,opterećuje me svakodnevno sa svojom "samoćom",a u stvari ne zna ni sama šta hoće...ima 45,sama je i na mozak mi se popela sa analizom svoje samoće...foliranje i sebičnost,tačnije dovoljna je sama sebi... ...za sebe lično znam sigurno,i kad bi mi se desilo da ostanem sama,ne bi terala sve od sebe svojim lošim iskustvom,nego bi digla glavu,zatreptala svojim trepuškamai nastavila da živim

duga12 kaže:
Mnogo,i sve je veći broj takvih duša.Pažljivo sam čitala o tvojoj prijateljici sa neta,tužna priča,ali ne i usamljeni slučaj.

Generalno mislim da su svi u nekoj frci od vezivanja,pokazivanja emocija...On se razočarao,pa se uplašio nje,zatim ona doživljava i drugo razočarenje,pa joj ne pada na pamet da doživi i sledeće,začarani krug,a rezultat nikakav.Ispovredjivali su se,a zašto?Verovatno da net i nije pravi način za ono što traže.Jer retki su slučajevi,da na ovaj način neko doživi ono što neki nisu realno do svoje 35-40.Da smo malo više otvoreni jedni ka drugima,ne bi bilo toliko povredjenih,malo se i foliramo,kao kul si,a u stvari se raspadaš i čekaš čudo....

Počinjem da zvučim veoma pesimstički,što baš i nije ohrabrenje za one koji su usamljeni...ali ako se sami ne cimnu...ostaće sami do 70.

...samo da dodam još koju u vezi koleginice,a i moje inače jako dobre prijateljice...mislim,već kad sam je ogovarala na ovaj način,sad bi podelila još nešto sa vama,koji čitate ove teme...konačno se usudila da i ona zatrepeta svojim trepuškama,posluša dosadnu dugu ,i pruži šansu jednom čoveku...,veoma me obradovalo to.

[mirka7]

Usamljene duše...
Imam 34 godine...gotovo 35 za tri mjeseca...Sama sam...imala sam dugu vezu skoro deset godina...razisli se,poslije toga par prolaznih veza al nista što bi mi dotaklo srce i ispunilo usamljenu dušu.Većina mojih drugova i drugarica žive u relativno srećnim brakovima...trudim se da ih ne opterećujem svojom samoćom...živim normalan život, još uvijek nadajući da ću naći svoju polovinu...ne bi mogla da se udam samo zato jer se to mora da bi bio u svijet,što kaže moja baba...Znam da svako zašto ima svoje zato...i vjerujem u ljubav i u neke normalne odnose među ljudima koji se vole.Ne tražim puno i nije me strah vezivanja...još uvijek smatram da su najveće bogatstvo jednog čovjeka porodica i klinci iako su vremena teška da ih izvedemo na pravi put...i ne može se živjeti sam...to je jedino što znam...ko god misli drugačije ili je egoista ili se boji života...Ponekad se može biti usamljen u vezi ili u braku više nego kad si zaista sam...tužno je kad se to desi...
Usamljenost ponekad prija....al ljepše se život iznese na leđima kad ga sa nekim djeliš...i ima više smisla...

[The Gunslinger]

Ja sam bio zaljubljen u mnoge devojke....ali sve su me odbile....i sad se bojim da priđem ijednoj u koju se zaljubim....i najgore je što moj kukaivčluk po tom pitanju raste iz dana u dan......prosto imam strah od odbijanja......imam 16 god. a još nisam imao vezu, nisam nikad poljubio devojku, i zbog toga se osećam tako bedno....
Sve je džabe što pokušam. Džabe je što sam duhovit, pametan, dovitljiv...ništa to nema veze. Svaka devojka u koju se zaljubim na kraju završi s nekim fudbalerom sa manje od pola mozga, koji je po pravilu makar dve godine stariji od nje. I tako uvek.....a ja se trudim, i trudim, i kad je konačno pitam, ona me odbije....a neki tipovi samo dođu i osvoje devojke za dve sekunde.....i šta ja sad da radim? Mogu samo da patim u tišini posle svakog neuspeha, da zadržavam moj bol pod maskom, i da se pravim da me nije povredilo, a jeste, i to svaki put.
Ponekad pomislim da moj život nema svrhu. Ja samo želim da budem voljen, i uvek mi se čini da svi oko mene imaju nekog koga vole, i koga taj neko voli, a da sam ja jedini koji je sam. Svaki put kad vidim neki par kako se ljubi, ili grli, ja se osetim tako mizerno, da mi dođe da umrem....

[Goga]

Tek ćeš da budeš zaljubljen...
Nećeš znati ni svoje ime, o prezimenu da ne pričam...
Devojke, koje si spomenuo - su te, koje '' gube ''
( pretpostavka, zato što te ne poznajem )...
Sve ovo što si napisao je samo još jedna faza...


Skini masku - ne treba ti...
Ti si ti, takav kakav si... ( verujem izuzetno dobar i fin dečko )...
Nemoj da dozvoliš sebi da se utopiš u masu i postaneš, ono što nisi...
Probala sam - veruj mi nije vredelo, samo je bolelo još više...
Polako... sve će da dođe na svoje...

[duga12]

Svaka devojka u koju se zaljubim na kraju završi s nekim fudbalerom sa manje od pola mozga,

Ej pa takve i nisu za tebe ...
Budi ono što jesi,jer samo takav ćeš valjati sebi,i drugima,a onda će te neka devojčica već prepoznati...
Ima vremena za prave vrednosti,a kad one dođu zaboravićeš probleme,koji te sada muče,a verujem i većinu tvojih vršnjaka...
I nisi jedini koji je sam,vreme je pred tobom ...a stiglo i proleće i najvažnije:nema maski ,samo nabaci osmeh na lice

[Angus]

The Gunslinger kaže: Ja sam bio zaljubljen u mnoge devojke....ali sve su me odbile....i sad se bojim da priđem ijednoj u koju se zaljubim....i najgore je što moj kukaivčluk po tom pitanju raste iz dana u dan......prosto imam strah od odbijanja......imam 16 god. a još nisam imao vezu, nisam nikad poljubio devojku, i zbog toga se osećam tako bedno.... Sve je džabe što pokušam. Džabe je što sam duhovit, pametan, dovitljiv...ništa to nema veze. Svaka devojka u koju se zaljubim na kraju završi s nekim fudbalerom sa manje od pola mozga, koji je po pravilu makar dve godine stariji od nje. I tako uvek.....a ja se trudim, i trudim, i kad je konačno pitam, ona me odbije....a neki tipovi samo dođu i osvoje devojke za dve sekunde.....i šta ja sad da radim? Mogu samo da patim u tišini posle svakog neuspeha, da zadržavam moj bol pod maskom, i da se pravim da me nije povredilo, a jeste, i to svaki put. Ponekad pomislim da moj život nema svrhu. Ja samo želim da budem voljen, i uvek mi se čini da svi oko mene imaju nekog koga vole, i koga taj neko voli, a da sam ja jedini koji je sam. Svaki put kad vidim neki par kako se ljubi, ili grli, ja se osetim tako mizerno, da mi dođe da umrem....

...ej breeeeeeeee...sine...nisi ni svestan...kad te bude krenuo shut...samo cepaj,ne odustaj,ima vremena...
...mora da te vodim jednom u provod...

[Cacti]

Насмејте их. Увек се трудите да на њих пренесете свој оптимизам. Оно што такве људе највише погађа су злуради, песимистични, омаловажавајући сугестивни коменари због којих се још више повлаче у се