Prevara - da ili ne?

[Betty Boop]

Ne snalazim se u varanju, jer mislim da mi se sve cita na licu. Daleko da sam sv.Mara ali bre treba smisliti nacin da se to ne provali, znati sta si rekla, gde si bila. Ma mene to smara. Jednostavno, ako hocu drugog, vidim da i pored ulozenog truda ne ide, ovom aktuelnom CAO i idemo dalje.
Da budem prevarena, to jos nisam dozivela. U stvari mozda i jesam, ali nikada nisam saznala. Cim primetim nesto sto mi ne stima, ja stvari na cistac pa da vidimo. Ili jesmo ili nismo.
A da oprostim prevaru… Jasan mi je koncept ali daleko sam ja od te price. Ok volim ga, pa se trudim da zaboravim, pa kao najbitnija je ljubav… To kod mene ne pije vodu. Jesam pristalica da se razgovorom sve moze resiti, ali ako se krese sa tamo nekom prangijom kakav tu razgovor pomaze. Sta, napio se, spopala ga, trenutak slabosti…ma vazi.

[Johny Bravo]

Betty Boop kaže: Jesam pristalica da se razgovorom sve moze resiti, ali ako se krese sa tamo nekom prangijom kakav tu razgovor pomaze. Sta, napio se, spopala ga, trenutak slabosti…ma vazi.

[SansRomantic]

miqel kaže: Frjeri varaju iz Radoznalosti a zene iz Osvete u 94% slucajeva.

A ja se još pitam zašto su mi svi govore da imam višak muškog u sebi

No, elem..tema je prevara...
Prevarila jesam, kako nisam...sasvim normalna stvar...svima se desilo bar jednom.

Zašto? Dobro pitanje. Imala sam prilike da prevarim, uz koje su naravno išle i neprilike u vezi.
Ajmo sad izgovore redom: veza je postala rutina, gušila me je, stalno smo se svađali, nije ispao fer, povredio me...bla, bla, bla...
Poenta je da me je u trenutku prevare baš bolelo uvo da li će saznati, da li će me ostaviti, da li će misliti da sam kučka...bolelo me je uvo za sve!
Bio mi je bitan samo taj trenutak magije koji sam osetila sa drugim...
Njegov pogled na sebi, njegove nežne ruke, predivan osmeh...
potrebu da ga dodirnem i osetim...želju u sebi...

I nisam mrzela sebe kada bi svanulo...Zašto bih?
Ali sam ostavila onog prvog...ostavila sam i onog drugog...
Sve nešto mislim da veze počete na taj način ne uspevaju (čast izuzecima)...

A onda se nešto prelomi u tebi...i shvatiš da ni to ničemu ne vodi.
Da je poštenije prema samoj sebi da prekineš ono što ne ide...
da ostaneš malo sam...pa tek onda uđeš čist u novu priču...

[Mish]

Prvi put - desilo mu se, nije razmišljao.
Drugi put - desilo mu se, možda nije razmišljao.
Treći put - desilo mu se, desiće mu se opet, ovo je već smišljeno. Ovo je već krajnji momenat da preispitam sebe ima li smisla produžavati i ponovo biti bijen istim oružjem.

[Lady in red]

I kada sam prevarila nije se saznao, niti ce. Istina je da sam bila ali sada sam pravi i nikada ne bi ucinila nista zbog cega bih mogla da izgubim moju ljubav i srecu. Iskrena sam, nemam sta da krijem...

Prevarena? Mozda, ne znam... Ako me je ikada iko prevario hvala mu sto nisam saznala...
Razumem da moze da se desi neplanirano, ali slucajno Ne mozes ti slucajno da se saplets pa padnes (na...) tam' di ne treba. Da li ces okrenuti glavu ili ne, da li ces skinuti gace ili ne svesni su procesi.
Neplanirano, planirano, ovde, tamo, pijan, drogiran... nista nije opravdanje. Kada bi se tako nesto desilo, zna se sta sledi i zbog izdaje, i zbog prevare, i zbog nepostovanja i mnogo toga drugog, ali najvise zbog toga sto bi mi se motalo po glavi kako je ljubio nju svaki put kad ljubi mene, kako je bio sa njom dok vodi ljubav samnom, od kosmara ne bi mogla da zivim, dugo, dugo bi mi misli bile usmerene samo na to. A tek sto bi bila djubreeeeeeeeeee. Tako da... bolje

[Galahad]

Ufff...

Slobodno mogu da kazhem da nikad, ali NIKAD, nisam prevario niti jednu od svojih devojaka... Prvi razlog - zato shto ja ne bih voleo da ja budem prevaren, drugo - mislim da je to prilichno onako, fuj...

Devojku sa kojom sam sad, ne bih prevario ni u pismu, a bome ni u snu josh nisam ... Shalu na stranu, ja sam malo mozhda chudan, i odskachem od onog stereotipa mushkarca, ali meni ne trebaju 4 devojke sa strane, da bi mi veza bila uzbudljiva... Onog momenta, kad postane stvarno strashno biti u vezi, lepo se sedne, kazhe "stvari stoje tako i tako...", i kraj...

Mislim da ne bih bio u stanju da zhivim sa sobom kada bih prevario neku devojku, pogotovo sadashnju... Mislim da bi me to, onako, bash ubilo, i na kraju bi meni bilo gore nego njoj... A zbog chega? "Kod kutje stalno jedem pasulj, hteo sam da probam pechenje"? 'ebesh to, dajte mi malo, i ja sam sretjan...

A bio sam prevaren, jednom da sam saznao, ko zna, mozhda i vishe puta, ali me to josh uvek progoni, i javlja mi se ponekad neka paranoja, da mi curica radi iza ledja... Nije bash prijatan osetjaj... Ali se trudim da nekako to ostavim iza sebe, i da ne dozvolim nekoj ruzhnoj stvari iz proshlosti, da mi kvari sretju (koja je BTW neizmerna trenutno )

[Jelisaveta]

Zavisi kakav je prema meni....
Ali uglavnom i jesam mali djavolcic ,ako vidim da pocinje da me vrti ja mu na drugi nacin duplo vratim,bez da on sazna ali je meni onda bolje,bolje se osecam i ako sam djavo...Ali kad sam srecna sa osobom,kada mi pruza pazjnu itd. onda sam i ja ....

kissigirl znas sta mislim?!

[Trojanac]

Ja sam godinama bio veran iz jednostavnog razloga jer sam voleo. Medjutim posle dugih veza, ljudi postaju po pravilu kao pusteni s lanca a valjda to ide s godinama jer smo sve manje idealisti...

[Tigerlily]

Šaša me je prevario na samom početku naše veze. Ja sam za to saznala nakon 2 godine, i nije mi bilo svejedno, ali mi nije padalo na pamet da ga ostavim zbog toga. Iz ove perspektive, drago mi je što nisam ni razmišljala o raskidu, jer, iskreno, nisam ni ja njega u tih prvih dva meseca shvatala preterano ozbiljno (naročito pošto je bila veza na daljinu). Nikad to nisam potezala kao argument u svađi, jer me, kažem, nije mnogo pogodilo. Međutim, da se to desilo posle godinu dana zabavljanja, sumnjam da bih tako blago reagovala.

Teoretski, najbolje bi bilo oprostiti i zaboraviti na to, ako već čovek hoće da oprosti, ali je u praksi to, uglavnom, malo teže. Ljudi oproste jer nisu u stanju da ostave voljenu osobu, ali to ih ne oslobađa osećaja da ih je neko prevario, lagao, da je ljubio drugu osobu, pitanja: "Šta li joj/mu je pričao? Da li se zaljubila/o?" Ne kaže se za džabe da je priznati prevaru u neku ruku sebično - ti skineš teret laži sa svojih pleća, ali ga prebaciš voljenoj osobi - sada je ona ta koja se bori sa unutrašnjim glasom koji joj govori da je ispala budala, šta ako se ponovi, šta bi rekli svi kad bi znali kako je oprostila prevaru i sijaset drugih pitanja.

Sa druge strane, mislim da nije fer potezati to svaki put kad u vezi nešto zaškripi. Ovo kažem zato što se neretko dešava da partner, nakon što je oprostio prevaru, taj svoj oproštaj i samu prevaru izvlači kao kec iz rukava i kad drugom partneru bilo šta zasmeta, kad se na bilo šta požali, i sl. što nije u redu. Ako smo rešili da oprostimo, onda treba to i da uradimo, a ne da to bude argument kojim ćemo u bilo kojoj kriznoj situaciji poklopiti sve što voljena osoba kaže ili zatraži.

[mcmix]

Ne, ne bavim se tim sportom...