Da je drugačiji,ili drugačija...?

[kohili]

Postoji jedna pesma koju trenutno slušam,a koja govori o tome kako dvoje ljudi ne mogu da budu zajedno ,jer jedno od njih dvoje svojim ponašanjem ''ne može da otvori put'' ka ostvarivanju zajedničkog života.Koliko često naša priroda, kojoj ne možemo da se odupremo, osujećuje ostvarivanje onoga što na emotivnom planu želimo da postignemo?

[Goga]

kohili kaže: Koliko često naša priroda, kojoj ne možemo da se odupremo, osujećuje ostvarivanje onoga što na emotivnom planu želimo da postignemo?

Moje iskustvo je malo drugačije.
Dokle god sa gušila svoju prirodu, tj. sebe, ono - ko sam
- šta sam zaista, brojala sam čiste poraze.
Posle dugogodišnje veze, stavila sam masku.
Bila hladna i bezkompromisna.
Samo da ne bih bila ponovo povređena
- a na ovaj način sam bivala duplo.
Vređala sam i osobu koja je pored mene, i sebe.
Dok nisam shvatila da moje ''malo i veliko ja'',
mora da ispliva na površinu.
Da drugačije neću moći da funkcionišem.
Na prvom mestu sama sa sobom (a i sa predsobljem )

E, kada sam se skontala, izvukla iz laži
- bukvalno, pojavio se, gle čuda i gospodin pravi.
Pomogao mi je, razbio je sve moje strahove, ulio mi poverenje.
Evo je - sedma godina da smo dva, a jedno, i obratno...
uz nezaobilaznog Kikija.

Čvrsto verujem da nas osujećuje više ono što bismo želeli da budemo,
a nismo, nego sama naša priroda.

[BoginjaMarija]

kad bih ja bila malo jaca i kad bih mogla da smognem snage da resim neka velika pitanja u svom zivotu,bilo bi sve ok...ali tvrdoglava sam,ponosna,a u isto vreme ranjiva,mekana....a on ne treba ni malo da bude drugaciji jer je ovakav kakav je za mene savrsen...da je drugaciji verovatno bi nasa bajka otisla u pogresnom pravcu...sve u svemu-ja bih trebala da sam drugacija.

[Mish]

Prihvati me onakvu kakva sam ili produži dalje.
Ne, nemam taj poriv da želim da menjam nekog jer najpre ja nisam ta koja se na nečiji mig promeni.
I ja sam nekog prihvatila takvog kakav je. Da je drugačiji, više ne bi bio onaj koji je moj i onaj kojeg volim.
Da je drugačiji, i ja ne bih bila ona koja jesam kada sam sa njim.
O, da, desi se da tamo gde ima ljubavi nema perspektive. Ali, i to onda treba prihvatiti i dopustiti da se promene dese, ako se dese. Do onog momenta gde to ne znači gušenje jedne ili druge strane.

[duga12]

Mish kaže: Prihvati me onakvu kakva sam ili produži dalje.

Baš tako,a ni ja nemam nameru nekog da menjam...To bi mi bilo kao da ga teram da me voli na silu..onda to ne bi bila ja...a ni on...

Možda bi se mogla prilagoditi nekim situacijama,ali i to zavisi od mnogo čega.

Ako mi nešto nikako ne odgovara i protivi se mojim nekim načelima,radije ću mirno da se povučem..kao da me nije ni bilo...

[Kalina]

kohili kaže: Koliko često naša priroda, kojoj ne možemo da se odupremo, osujećuje ostvarivanje onoga što na emotivnom planu želimo da postignemo?

Mislim da dvoje ljudi koji imaju snazne emocije jedno prema drgom uvek nekako pronadju nacin da probiju sve barijere i budu zajedno, ponekada je za to potrebno vremena, vise nego sto ocekujemo...al nacin uvek postoji....i zaista je bitno prihvatati ljude onakve kakvi jesu, to je osnov dobre veze, po meni....ako je nemoguce prevazici sebe i svoju prirodu koja koci onda mozda i ne postoji dovoljno dobar razlog da bi se ona prevazisla...onda pustis tu osobu, pa mozda se sretnete u nekom drugom periodu kada kocnica vise ne bude...

[memento]

Iz iskustva znam da se priroda zrele osobe jako teško, gotovo nikako, može menjati. Očekivati neke radikalne promene u realnom životu je u većini slučajeva gubljenje vremena, a voditi se mišlju kada bi se partner promenio bilo bi ovako ili onako je sanjaranje, jer ne kaže naš narod džabe - Kada bi baba* imala muda, onda bi bila deda!

*Ovo baba, nema nikakve veze sa našom uvaženom članicom. Ja bih još dodao - i ne daj bože!

[BoginjaMarija]

Sa druge planete,DEFINITIVNO.

[CHichaGlisha]

Svako od nas ima u sebi manje ili više izraženu potrebu za dominacijom.
Da bude lider ... prvi ... glavni ... vođa ...
To je pretpostavljam nešto što smo dobili u nasleđe od našeg dragog praprapra_pretka.
I to je (donekle)u redu.
Čak u tome ima i puno pozitivnog (ako ne ode u krajnost ) ...na polju društvenog života. I samog opstanka.

Kada je ljubav u pitanju, ta potreba može napraviti velike probleme. I redovno ih pravi.
Neko od dvoje jednostavno mora tu svoju "potrebu" malo prigušiti. Malo korigovati. Malo prilagoditi.
To se zove kompromis.

Muškarac i žena nikada neće biti par, ako su oboje u fazonu "kolovođe". Naročito ovde - na Balkanu.
Gde su muškarci po tom pitanju "izraženije ranjivi" nego na ostalim delovima planete.

Da ne širim mnogo priču ...
Tek kada sam prepoznala "svog" čoveka i shvatila da je baš on ta moja "druga polovina",
dobrovoljno sam (dovoljno) "smekšala", prepustila se i ... postala testo u njegovim rukama.
I to sam (i dalje) bila JA ! Moje DRUGO JA.
I ...to je bila prava stvar.
Pun pogodak.

Čak, kada iz ove perspektive pogledam ...
čini mi se da uopšte i nisam ja ta (kako sam tada verovala) - koja se prilagođavala ...
Naši prijatelji (šta više) imaju mišljenje i utisak da je bilo obrnuto ...

Kako god ... mi smo imali taj potpuni sklad i totalno utapanje ličnosti - u PAR,
... kao dva talasa ... u moru

Kompromis je čudo. Kada se čini sa drugim je ljudski.
Ali, tek kada ga učinimo "sami sa sobom" ... dobije sjaj - Božanskog.

[bellissima]

Ne bi nam islo...samo da je drugaciji...

Nasli smo se nekako,slucajno ili nas je neko gurnuo na istu stazu,
ko ce ga znati...

Ne zelim da menjam nikog,ali ne zelim ni da menjaju mene...
Mi smo u sustini dve suprotnosti,koje su se savrseno uklopile...

Moj neko,stoji cvrsto na zemlji,uvek je tu da me vrati nazad,
kad poletim za idealima...
Smiren i stalozen...
Moja mirna luka,moj pozitivac kad mi nalete crne misli...
Njegova smirenost savrseno obuzdava svu moju energicnost,
sa kojom,veoma cesto ,ni sama nemogu izaci na kraj...