Kako lecite i prebrodite tugu?

[cicka]

Po nekom mom vidjenju postoje vise vrste ljubavi, ljubav prema partneru, prema prijatelju, deci...

Sta radite kad se razocarate u bilo koju vrstu ljubavi? Kako prebrodite stvari koje su vas povredile i sta cinite da biste izlecili ono sto vas muci?

Da li je samo urbana legenda da muskarci izadju sa prijateljima i napiju se do nesvesti a devojke gledaju romanticne filmove uz kilograme cokolade i paket papirnih maramica?

[goldie]

Paaaa sto se mene tice, ja praktikujem i jedno i drugo. Znaci u pocetku izlazim i napijem se sa drugovima, a kad se umorim od toga onda lezim kuci u krevetu i bedacim se ispred monitora sa nekim glupim filmovima.


Dobra partija plakanja nekad pomaze. A nekad zaista pomaze druzenje sa prijateljima.

[kissigirl]

Pih, meni su potrebne samo papirne maramice

U pocetku stalno mislim na sve sto se desilo, pa zasto ovo, a zasto do djavola pa ono... Slusam neke glupe baladice, a ne izostaje ni cokolada... Ali samo malo Nemam bas neku volju da izlazim. Samo bih se zatvorila u sobu, uvukla pod jorgan i tako...

Kazu vreme leci sve. Da li je tako, videcemo.

[bubica]

Bedačila sam se, plakala i ondaK shvatila da to ničemu ne vodi.
Izlazila sa društvom, posvetila se sebi (frizura, kg) i super se osećam.
Malo sam tužna od kad me je ostavio, ali se ne dam.
Još malo pa ću rane zalečiti, taj ožiljak će uvek postojati, ali sa tim ožiljkom se može živeti i uživati u životu.
I zaista znam da je tačna ona stara izreka "Vreme leči sve".

[broj310]

налијем се црним вином...
пустим тамбураше(или одем на тамбураше)

[Aca1983]

U trenucima kada sam tuzan i razocaran trudim se prvo sto pre da se dislociram iz ekipe u kojoj se nadjem (ali fino-ne naprasno)(na nekoliko sati dok mi misli ponovo ne krenu iz glave, i ne shvatim sta se desilo), da ne bih prenosio negativni naboj okolini . Zatim se potrudim da sagledam zasto je tuga nastala. Pronadjem par razloga zbog kojih bi trebalo lepo da se osecam, i sve vreme mislim na njih. Usput se bacim na neki posao, i radim ga punom parom-sam umor donekle mi suzbije delic tuge. Dok radim , slusam jako brzu i glasnu muziku (niposto balade), i to mi takodje da + energiju . Posle toga, umoran od posla legnem odspavam. Kad ustanem provozam se malo, sretnem nekog poznatog, i ispricam se sa njima (ali ne o tome sto mi zadaje tugu-vec nesto ne obavezno). I, eto, budem samo-rehabilitovan u najkracem vremenskom periodu . A, sto se alkohola tice-u casi nisam, niti cu kad traziti pomoc pri resavanju problema-dovoljno sam jak da mi to nije potrebno.

[Mina1809]

balade...tamna soba...samoca...ajd i crno vino....i SUZEEEEEEEEE ...eh a kad sam to prezivela, onda znam da ce se pokrenuti opet na dobro...ali jednom moram da budem sasvim "down" da bih mogla da se pokupim i sa pozitivnom energijom da pocnem od pocetka

[Tigerlily]

Ja svaki svoj problem rešavam uz pomoć prijatelja, odnosno uz njihovu podršku. Kada sam tužna, nisam u stanju da slušam muziku, ni da se koncentrišem na gledanje filma, ako sam sama tada sam jedino u stanju da mislim o razlogu tuge i da se još više bedačim. Zato obavezno tugu lečim sa prijateljima, a gde - nije važno .

[cicka]

Meni se desavalo i to da posle raskida idem kolima i cujem pesmu koja je bila "nasa" i pocnem plakati, stignem na posao ista situacija, ko da su se radio stanice urotile protiv mene i svi znali sta treba da pustaju...stigla sam kuci, uzela praznu kasetu jos u to vreme i nasnimala pesmu jednu te istu na celu kasetu i pocela preslusavati i plakala, plakala, plakala sve do trenutka dok pesma nije vise izazivala nikakve emocije u meni...

[gerbes]

Nikako, tj. polako počnem da se navikavam...(odvratno)