Virtualne veze zasnovane na platonskoj ljubavi

[Lady S]

Opšte je poznato da su sa razvojem novih tehnologija nastali i novi načini za upoznavanje ljudi, a samim tim i potencijalnih partnera. Putem Interneta, uz eventualno korišćenje SMS poruka, danas možemo upoznati teoretski neograničen broj potencijalnih partnera. Često sama priča ne mora krenuti kao namera da se ostvari bilo kakva veza, ali se vremenom jednostavno izgradi u tako nešto. Nedostatak direktnog kontakta sa tom drugom osobom dozvoljava nam da je doživimo na svoj način, iako o njoj najčešće iz samog razgovora saznamo puno, te da je ujedno na neki naš način i idealizujemo.
Pre par godina, meni lično se dogodilo da se bukvalno do ušiju zaljubim u momka čiju čak ni sliku nisam imala. Interesantna situacija - čak nisam imala preteranu želju da vidim tu sliku. Bili su mi dovoljni svakodnevni dugi razgovori da bih zadovoljila svoju potrebu za njegovim prisustvom u mom životu.

Besmisleno je postavljati pitanje da li je moguće iz ovakve vrste"veze" kasnije ostvariti ozbiljnu vezu sa fizičkom prisutnošću partnera, jer takvih primera sada već ima sasvim dovoljno da bi nam bilo jasno koliko su ostvarljivi.

Zapravo, zanima me da li vam se nekada dogodilo da na ovaj, ili možda neki sličan način, ostvarite platonsku vezu sa punim prisustvom emocija? Da li su ove veze osuđene na rok trajanja i da li bi nam u nekom trenutku na kraju ipak zafalila ta fizička prisutnost?

[PropelerZviz]

Lady S kaže: Zapravo, zanima me da li vam se nekada dogodilo da na ovaj, ili možda neki sličan način, ostvarite platonsku vezu sa punim prisustvom emocija? Da li su ove veze osuđene na rok trajanja i da li bi nam u nekom trenutku na kraju ipak zafalila ta fizička prisutnost?

Naravno da je moguce, to postoji, to je proizaslo iz novih komunikacija.
Pored upoznavanja velikog broja ljudi postoji mogucnost da se sretnes sa nekim koje odgovarajuci sagovornik. Naravno ta osoba mozda ima 1000 mana, ali ih mi ne vidimo.
Ali to hrani samo deo naseg bica. Jer cula koja imamo koliko daju, toliko i traze za uzvrat. Pa ako imam vid, ne zelim da je ne vidim

Eto ja nisam nikada pisao po forumima jer sam smatrao da je virtuelno druzenje bezveze. Medjutim nije, ali sve dok vam to nije preokupacija i ne odvraca vas od stvarnog zivota. Ok, je podeliti nesto sa ljudima koje ne vidis i ne poznajes...
Ja sam sa 300 poruka i malo traca upoznao ovu grupicu ljudi.... , ali sam ih upoznao kao njihove misli, duhovitost, sposobnost da komuniciraju.... i avatare.

Medjutim, meni je potrebno nesto vise. Hocu flert, hocu da povisim ton, da manipulisem, hocu da omirisem, da testiram i gnjavim i opipam... hocu da mi sa druge strane sve to bude isto tako uzvraceno i da se postavim u potpunu i pravu izazovnu situaciju. Jer kad stanete sa curom oci u oci, nema Wikepedi-e bato...

[Iggy]

Smatram da u ovakvoj vrsti poznanstava i zbližavanja, valja praktikovati što ranije, lično upoznavanje "poznanika" (govorim iz ličnih iskustava).

Toliko...

POZ

[sladoledzija]

Interesantna situacija - čak nisam imala preteranu želju da vidim tu sliku. Bili su mi dovoljni svakodnevni dugi razgovori da bih zadovoljila svoju potrebu za njegovim prisustvom u mom životu.

To se i meni dešavalo, jednostavno jedino što želim od te osobe je taj razgovor.

Medjutim, meni je potrebno nesto vise. Hocu flert, hocu da povisim ton, da manipulisem, hocu da omirisem, da testiram i gnjavim i opipam... hocu da mi sa druge strane sve to bude isto tako uzvraceno i da se postavim u potpunu i pravu izazovnu situaciju. Jer kad stanete sa curom oci u oci, nema Wikepedi-e bato...

I tata bi sine

Da samo ako ne znaš da balansiraš, može da se desi da odlično poznanstvo naprasno izbledi posle fizičkog kontakta i upoznavanja. Bez nekog posebnog razloga za to.

[Kill Bill]

PropelerZviz kaže: Naravno ta osoba mozda ima 1000 mana, ali ih mi ne vidimo. Ali to hrani samo deo naseg bica. Jer cula koja imamo koliko daju, toliko i traze za uzvrat. Pa ako imam vid, ne zelim da je ne vidim

Bash naprotiv u ovom virtuelnom svetu sve loshe osobine izadju na videlo u chak i vecoj meri nego li u RL...
I sto si duze u njemu chula su ti sve oshtrija jer zamenjuju neku stvarnu impresiju...Kao kod recimo slepog choveka, nedostatak vida se nadoknadjuje nekim osecajem,intuicijom...

Cesto sputavam taj svoj osecaj, da li iz razloga sto ne zelim da poverujem da je moj sagovornik nekompetentan ili mu pruzajuci drugu shansu ali se na kraju uvek ispostavi da je taj neki prvi utisak, prva impresija bila tachna...

Mada u biti nikad nisam ocekivala da cu ostvariti vezu sa bilo kim preko neta i uvek sam ljude koji su pokushavali da mi se priblize izopshtavala iz svojih VR krugova,nasumice brisala ceo inbox i sve ih odbacivala...chak verujem da se nikad ne bi upoznala s nekim ko me iskljucivo muva...
No ne sumnjah da platonizam ne proistice iz tako necega...vec bash naprotiv iz najopushtenijih prijateljstava...

I nekad mi bash taj platonizam nedostaje... jer su ljudi mnogo iskreniji,opushteniji kad nema bash tog direktnog,vizuelnog kontakta...

[Andjelika]

Lady S kaže: Besmisleno je postavljati pitanje da li je moguće iz ovakve vrste"veze" kasnije ostvariti ozbiljnu vezu sa fizičkom prisutnošću partnera, jer takvih primera sada već ima sasvim dovoljno da bi nam bilo jasno koliko su ostvarljivi. Zapravo, zanima me da li vam se nekada dogodilo da na ovaj, ili možda neki sličan način, ostvarite platonsku vezu sa punim prisustvom emocija? Da li su ove veze osuđene na rok trajanja i da li bi nam u nekom trenutku na kraju ipak zafalila ta fizička prisutnost?

Evo, meni se bash to desilo...
Neobavezni chat, jedan od ok likova... ( moram retji da mi se odmah svideo, preko chata).... chatovali nekoliko meseci, onda razmenili brojeve telefona ( slike chak nismo ni razmenili)......
Telefonski razgovori su trajali satima, po nekoliko puta dnevno....
Inache zivimo na 15 min jedno od drugog......
Jednostavno smo se plashili da bi se susretom sve pokvarilo..... zaista smo se toga plashili.....
Nije to bilo neko muvanje, vishe drugarski razgovori, zafrkancija.... I naravno, medjusobno upoznavanje kroz prichu..... Toliko da smo zavrshavali rechenice jedno drugom..... Da smo pocheli i telepatski da komuniciramo...

Onda je doshao momenat kad smo morali da reshimo, ili tjemo da se konachno vidimo i upoznamo RL ili sve to vishe nema nekog smisla, previshe smo pocheli da se vezujemo jedno za drugo.... Ali zaista nisam mogla da zamislim dan, a da se ne chujem sa njim. Videla sam da tju nekad da izludim, i zelela da vidim sa kim to toliko mogu da pricham, ko je chovek koji me redovno nasmeje do suza, ko je taj koji za sebe tvrdi da je "nervozni kreten", a na mene deluje potpuno smirujutje... Volela sam choveka kog nisam poznavala... Nisam bila zaljubljena u njega, ta faza je doshla po upoznavanju, vetj sam ga volela!

Znachi, dok sam chekala da dodje po mene, svasha mi je prolazilo kroz glavu, a najvishe sam se plashila da tje nastati neka neprijatna tishina...... Da netjemo imati o chemu da prichamo...
Naravno, to se nije desilo...... U RL smo bili josh ludji, maximalno opushteni, i zaista nigde nije "zashkripelo"

Posle je vetj sve ishlo nekim svojim tokom.... Nikada se kraj nikog nisam osetjala tako sigurnom kao kraj njega.... Niko me nikada nije fizichki privlachio kao on... Pa satima posle rastanka bih osetjala njegovo fizichko prisustvo..... Neshto neverovatno......
A za sve to vreme smo nastavili da komuniciramo i telefonom, i na chatu, i mailom....... Komunikacija nam je zaista bila izuzetna ( tad sam shvatila da je za dvoje ljudi izuzetno bitno da prichaju o svemu, da se opuste maximalno..)
U fazonu, pre nego se nadjemo, cujemo se 5-6 puta..... Posle toga, samo shto se rastanemo, zove da vidi shta radim.... Ili ja njega, potpuno svejedno

Na zalost, postoje i neke "vishe sile", kad sve izvagash i shvatish da morash nekog da se odreknesh zarad neke budutjnosti koju si planirao i bez koje ne zelish da zivish..... I zarad nechega shto nije u chovechijoj motji....

Posle "raskida" smo i dalje nastavili intenzivno druzenje, sa izbegavanjem susreta......
Tad je on uleteo u neku varijantu za koju mi nije rekao, shto je mene kasnije mnogo povredilo, i bash sam bila besna, jer ne volim da me neko laze..... A narochito neko kome toliko verujem. To me je zaista mnogo pogodilo, shto je taj deo krio od mene. A opet, znam i zashto nije mogao da mi kaze.....
To je ubrzo puklo..... dotichna mene optuzila za krah njihove veze ( za koju nisam znala da postoji) .......
Da bi smo se i on i ja normalizovali, i nastavili sa zivotom, morali smo da nastavimo odvojeno... Potpuno odvojeno....... I sad boli ko djavo, ali eto...... visha sila.....

sladoledzija kaže: Da samo ako ne znaš da balansiraš, može da se desi da odlično poznanstvo naprasno izbledi posle fizičkog kontakta i upoznavanja. Bez nekog posebnog razloga za to.

moze... a moze i da se pojacha... do extremnih granica... zavisi kako se ljudi "prepoznaju".....
vetj sam rekla na ovom forumu... neko objektivno ruzan ( za moj ukus) mi je bio najlepshi na svetu....

[SansRomantic]

Lady S kaže: Zapravo, zanima me da li vam se nekada dogodilo da na ovaj, ili možda neki sličan način, ostvarite platonsku vezu sa punim prisustvom emocija?

Veza ostvarena putem kuckanja ovog tipa, po meni lično je najjača veza koju dvoje može ostvariti.
Lako je (dobro, ne baš lako, ali u svakom slučaju lakše) videti u nečijim očima da li je tužan, sretan, ljut..da li se smeje ili plače...lako je prepoznati nervozu u njegovim pokretima ili uzbuđenje u glasu ili na licu...
A kada si u stanju da sve te emocije prepoznaš iz crnih (ili roze ) slova na monitoru..to ipak znači nešto više...
Pristalica sam mišljenja koje je iznela Bilica - svi se mi ovde "krijemo" iza nekih nickova ili avatara i generalno bi trebalo da smo opušteniji i iskreniji, trebalo bi da se brže i spremnije otvaramo jedni drugima i to ne sa tim ciljem, već samo i isključivo sa ciljem da kažemo ono što mislimo (prevaranti brzo pokažu svoje pravo lice )...te tako možemo osobu upoznati potpunije nego pri fizičkom kontaktu...

Međutim, reči, posebno napisane, bez boje i tona glasa, bez izraza lica, mogu biti i pogrešno protumačene...zato smatram:

Lady S kaže: Da li su ove veze osuđene na rok trajanja i da li bi nam u nekom trenutku na kraju ipak zafalila ta fizička prisutnost?

da definitivno veze ove vrste imaju rok trajanja i u nekom trenutku će nam zasigurno biti neophodan i pogled i dodir..glas i izraz lica.

I da odgovorim na pitanje - da, dogodila mi se čista, najčistija platonska ljubav preko interneta koja je prerasla u upoznavanje i danas mogu reći da imam velikog i dobrog, ako ne i najboljeg prijatelja u ovom drugom, neću napisati stvarnom - jer i net je deo stvarnog života - fizičkom delu moje stvarnosti.

[nattydread]

godinama se dopisujem sa pola afrike i azije. reklo bi se da sada već imam dugogodišnjih "frendova" sa kojima redovno razmjenjujem mišljenja, kukanja, jadikovke, filmove i diskove, ali nikad više od toga, niti mi je takvo nešto palo na pamet. što bi rekao zviz, volim da omirišem.

[PropelerZviz]

Kill Bill kaže: I nekad mi bash taj platonizam nedostaje... jer su ljudi mnogo iskreniji,opushteniji kad nema bash tog direktnog,vizuelnog kontakta...

Lepo je sto cenis uzvisena osecanja i misli, ali ne moze se ziveti od platonizma.
To je matrix... ja bi potpun, realan zivot..., a to sto ti ne dostaje u stvarnom zivotu, neces nadoknaditi na forumu

Utome je i poenta, da bekneš kad si u vizuelnom kontaktu.... naravno da je lakse poslati SMS nego nazvati devojku...nema mucanja, nema improvizacije, nego srocis, pa saopstis...bezveze....ja ne volim takvo obracanja... to je ako si "sissy"
Ljudi mogu biti iskreniji na forumu, ali je tvoje saznanje o njima nepotpuno. Internet je prepun podštapalica, pretvaranja i nepoverenja.