Bili smo drugovi, pa ljubav probali...

[Lady in red]

Da li vam se desilo da se sa nekim druzite godinama, i onda odjedamput nesto kvrcne u glavi, ili bolje reci u i neko od vas pozeli vise od prijateljstva...

U osnovnoj skoli moj najbolji drug je cetiri godine bio zaljubljen u mene. Uvek smo se super druzili ali on se nikada nije ustrucavao da pokaze svoja osecanja. Svaki put mu kazem da od toga nema nista, i sutra sve bude normalno, i tako 100 puta. U 1 srednje je nasao devojku, zaljubio se i posle je sve bilo ok

Medjutim, jednom se u meni nesto prelomilo... Druzili smo se 13 godina. nismo bili bas najbolji drugovi, ali bili smo dosta dobri. Ne znam ni zasto, ni kako, ni kada, jednostavno sam se zaljubila i rekla mu to. On je pristao da budemo zajedno, ali mi je jasno stavio do znanja da ne oseca isto. To se vremenom promenilo, zaljubio se i on ali sam ja to shvatila tek kada smo raskinuli. Bili smo zajedno 10 meseci i bilo je lepo, ali nismo opstali. Posle 13 godina druzenja shvats da uopste ne poznajes tu osobu. Kao drug je jedno, a kao momak nesto potpuno drugo. Talasne duzine su nam bile miljama udaljene i razisli smo se. Jos uvek se vidimo ponekad, pricamo, sve je kao OK, ali ne kaze se dzaba Bili smo drugovi, pa ljubav probali, a sad ni jedno ni drugo...

Kakva su vasa iskustva...

[goldie]

Ja sam se oduvek druzila sa muskarcima i imam dosta drugara. Ali ukoliko sa nekim drugom pocnem nesto intezivije da se druzim, ubrzo svatim da je taj drugar poceo da se zaljubljuje u mene. I sa svakim drugom sam prolazila kroz tu fazu, kroz taj razgovor da to nije ok i da ne treba da budemo zajedno i da nikada necemo biti. Naravno sve ovo se desavalo tamo u srednjoj skoli. Poslednjih par godina sam se toliko ispraksala da i ne dozvolim da dodje taj momenat kada moram da objasnjavam da se drugovi ne ljube i ne sexaju. Iskustvo cini cuda.

Iskustvo me je naucilo da postoji prijateljstvo izmedju muskarca i devojke ali samo onda kada se stvari u vezi zaljubljivanja postave na pravo mesto odmah na pocetku druzenja.

[nattydread]

jednom mi se desilo, prilicno davno, i mogu samo da kazem, nikad vise znali smo se od kolica, mame su nam zivjele u komsiluku, radile u istoj firmi, a i otprilike nas u isto vrijeme rodile, a mi smo postali najbolji drugovi (prilicno stereotipna sitacija), pa onda kad vise nismo bili klinci, opet sterotipna prica, ali je puklo nakon kratkog vremena, i naravno, iako smo probali opet na drugarsku foru, tu vise ni d drugarstva nije bilo...malo nas vadi sto vise ne zivimo u istim drzavama, ali svaki put kad odem u posjetu rodnom gradu, uvijek naletim na njegovog tatu ili mamu, i uvijek se uvrijede sto samo njima od bivseg komsiluka ne odem u posjetu, uvijek pocrvenim kad spomenu sina , vadim se da sam samo na kratko, pa nemam vremena, bla, bla...jbga

[Meggy]

Lady in red kaže: Kao drug je jedno, a kao momak nesto potpuno drugo.

Ooo, daaaa, kako je ovo tacno I to zato sto od druga nemamo pravo da ocekujemo ono sto inace ocekujemo od momka.

Sa svojim sadasnjim momkom i sa svojim prethodnim momkom sam se druzila pre nego sto smo se smuvali. Onaj prosli je posle par meseci poceo iz dana u dan da me razocarava, pa sam proklinjala dan kad sam ga uopste i pozelela za momka. Ovaj sadasnji je ispunio moja ocekivanja

[Lady in red]

Meggy kaže: I to zato sto od druga nemamo pravo da ocekujemo ono sto inace ocekujemo od momka.

Kada sam sa drugaricama pricala i rekla im da mi se svidja taj drug, one su bile u varijanti "jao on je divan, on ce da te mazi, pazi, voli" i Bog zna sta. I ja sam tako mislila. Divan jeste, nije me bas mazio i pazio, a voleo? Mozda, ali to nije pokazivao...

Ovaj sadasnji je ispunio moja ocekivanja

To mi je drago da cujem, s'obzirom da ima puno ljudi sa losim iskustvima...

[Mish]

Ja ipak razlikujem kategoriju drug i prijatelj.
I danas mi ume biti žao što sam neke drugove odbila čuvajući drugarstvo koje se kasnije ipak nije razvilo u prijateljstvo, čisto zato što sam nas lišila šanse, jer ako nismo razvili prijateljstvo možda smo imali šanse da ravijemo ljubav.
S druge strane, prava prijateljstva nikad ne bih stavljala u iskušenje. Potrebno je postaviti žestok tabu, ne dozvoliti da prijatelja posmatraš kao suprotni pol, ne dozvoliti da vas slome momenti slabosti ili bedaka.
A tek pravo iskušenje je biti prijatelj sa bivšim.

[Andjelak]

Ja i moj verenik smo bili dugo godina jako dobri drugovi.Doduse nikad nisam mislila da cemo biti zajedno,mada se izmedju nas hemija osecala velikim intenzitetom...Svi su to primecivali,a mi smo se pravili "ludi"...Nakon 8 godina druzenja jednostavno smo se nasli u istom trenutku na istom mestu i eto desilo se...prihvatili smo ono sto smo osecali godinama i danas smo srecni...

[makilli]

Dešavalo se kad sam bila mladja mada sam se trudila da izbegavam takve šeme jer se uglavnom završavaju tužno,izgubiš i momka,i druga,...nije to to.

[**princess**]

desilo mi se jednom... i nikad vishe. ne valja meshati ljubav i prijateljstvo.... za mene to su dve odvojene ljubavi.

[makilli]

Eto,jedna moja prijateljica je probala nedavno da pokuša "nešto više" sa svojim najboljim drugom i završilo se brzo i neslavno.Još uvek stojim iza toga da nije poželjno mešati ove dve stvari...