Udaj se za mene

[Mind_reset]

E ja sam malo staromodan sto se toga tice .

Ne mislim da je potreban neverovatan dogadjaj, ali takodje ne vidim sto nebi bio, sto to nebi bio neverovatno romantican, divan, magican, i poseban dogadjaj na najneverovatnijem mestu...

Mislim da dosta zavisi od partnera/ke, od njenih zelja i toga kako ona zamislja trenutak prosidbe, zasto ne stvoriti nestvarnu scenu i ostvariti joj san iz detinjstva (recimo), zar to nebi bilo divno, ali naravno ako ona tako nesto zeli, ako ne sve druge varijante su takodje ok, samo da su partneri srecni i da oboje to zele.

[Ivana-psy]

mind reset kaže: naravno ako ona tako nesto zeli, ako ne sve druge varijante su takodje ok, samo da su partneri srecni i da oboje to zele.

Ja mislim da je to zaista naj, naj bitnije! Bez obzira kako taj momenat izgledao, tj, carobno ili spontano, vazno je da su oboje zadovoljni i srecni! Vazno je da se vole!!!

[Lady in red]

Po meni to ipak treba da bude poseban trenutak, ali u danasnje vreme je to retko. Dvoje se zabavljaju, pa sve cesce spavaju jedno kod drugog, pa pocnu da zive zajedno bez razgovora o braku itd. Kada ta veza treba i zakonski da se ozvanici nema potrebe za tu nekim prosenjem i ne-znam-ti-ni-ja-sta, sve se vec podrazumeva. Meni je ok da neki ljudi tako funkcionisu ali ja bih ipak

mind_reset kaže: neverovatno romantican, divan, magican, i poseban dogadjaj na najneverovatnijem mestu...

[sladoledzija]

Način nije bitan, za mene je bitno sledeće:

kad je zaprosim.

1. Da me pogleda u oči, ne trepćući.
2. Da zaustavi dah bar na par trenutaka.
3. Da drži napola otvorena usta tih par trenutaka
4. Da se iskreno osmehne.
5. Da kaže DA

[SQUAW]

sladoledzija kaže: Način nije bitan, za mene je bitno sledeće: kad je zaprosim. 1. Da me pogleda u oči, ne trepćući. 2. Da zaustavi dah bar na par trenutaka. 3. Da drži napola otvorena usta tih par trenutaka 4. Da se iskreno osmehne. 5. Da kaže DA

Apsolutno se slažem Mesto je ponajmanje bitno. Ne ostavlja me bez daha Ajfelov toranj npr, osećaj je bitan. Bar ja njih pamtim. Intenzivno. Za to što si sada opisao ne bi mi bilo bitno ni da sam zaprošena dok prolazimo pored kontejnera... a mogu se svrstati u romantične

U mom slučaju prosidbe nije bilo, niti sam dobila prsten uz pitanje... jednostavno kao da smo to znali čim smo se ugledali i prećutno obavili taj razgovor. Sećam se, išla sam da tražim neke cvetiće za kosu za venčanje, on me vozi... i sine mi u jednom trenutku... "Jebote pa nisi me ni pitao da li hoću!?" "Pa jebote, jel hoćeš?" A onda oboje u smeh... I eto, ja taj trenutak pamtim kao što neko pamti nešto posebno. Za mene je i on bio magičan na blesav način.

[euridika]

Nisam bila sigurna gde da uglavim ovu priču, pa sam rešila da je stavim ovde kao unikat. Nadam se da niko od vas nije bio te sreće da uživa u ovakvoj prosidbi. Elem, došao ponosni gospodin u gluvo doba noći nenajavljen, pošto smo već razdvojeni oko godinu dana i pošto je saznao da odlazim iz obećane zemlje na neko vreme, ili možda na uvek, nazvao pošto je već bio ispred mog ulaza, kaže: "jel' možeš da izađeš na sekund". Ostavim ja sve nevažne stvari kojima sam se bavila tada, kao što su spremanje poslednjeg ispita na magistarskim studijama, i izađem na sekund. Odvezemo se u neku nedođiju, upali čovek neku tugaljivu muziku na radiju, gleda me kao da me nikada do tada video nije, gleda, pokušava da me uzme za ruku, ja se otimam... Izgledaš čudno, kaže gospodin. Izvini nisam imala vremena da se doteram za ovu izuzetnu priliku, kažem ja. Zašto si takva, pita on. Kakva, kažem ja.... Pa, takva... Tu se dešavaju kilometarske umetničke pauze, gleda me čovek, plače, govori da je kreten, ja potvrđujem, on govori kako mu uopšte ne pomažem, ja pitam zašto bih mu pomagala, prolazi treći, četvrti, peti sat našeg sekunda, ja zevam, mučim se, pitam šta, ustvari, hoće od mene, umorna sam, imam mnogo toga da završim, ostalo još 30-ak dana u srbiji i onda put u nepoznato... Kaže da je srećan zbog mene, kaže da je znao da ću uspeti. Zahvaljujem se. "Znaš, napravio sam sr**e", kaže. "Opet?", pitam. "Zaprosio sam je" (devojku sa kojom je od kada smo razdvojeni, ili još malo pre toga). Ja ga gledam i kažem da sam srećna zbog njega, i da bi i on, po logici stvari, treblao da bude srećan. "Sve je već sređeno, dogovroili smo se oko datuma venčanja". "Nisam sigrna šta ja sada treba da uradim, ako me pitaš da li sam ti oprostila, jesam, ako ti treba moj blagoslov imaš ga, želim ti svu sreću ovoga sveta, zapravo mislim da će njoj trebati više nego tebi. Jako sam umorna, i ako si završio jel' možeš, molim te da me vratiš kući?". "Ako mi ti kažeš da me voliš i da ćeš da mi se vratiš ja ću sve da obustavim." - kaže čovek! Meni se više ne spava, skroz sam sveža, kao da sam se probudila posle noći u kojoj sam se super odmorila, gledam ga, smejem se i kažem mu da ga ne volim, kažem mu i da ga ne mrzim, kažem mu da može mirno i bez starha da uživa u čarima novog života u koji ulazi i kažem mu da mi je jako žao njegove izabranice i da se nadam, da ako ja ikada budem zapravo zaprošena, da neka devojka neće sedeti u nekim kolima i slušati slične priče od čoveka koji je mene zaprosio, kažem mu da bih se ubila ako bih saznala da se nešto tako deslilo meni, kažem mu da ću zaboraviti naš razgovor, za svoje i njegovo dobro. Nisam ga zaboravila, nadam se da on jeste.

[Mish]

Hm, kada je već Euridika krenula sa ličnim iskustvima, eto mene da se nadovežem.
I mene je prosio bivši, kada je već bio bivši, dok sam ja bila sa nekim i kasnije, kada sam bila sama, dok je on bio sa nekim, i dok je bio sam. Prosio me je nakon rečenica da će mi sa drugim biti bolje, prosio me je nakon njegove priče da je on mirniji sa drugom, prosio me je nakon što mi je držao slovo kako ne mogu biti sama i da moram naći nekog ko će mi pružiti ono što on nije i kada mi je objašnjavao da ne želi da bude sam i da mora naći devojku koja će mu pružiti ono što ja više ne želim.
A ja nisam mogla da mu kažem da ga ne volim, jer ću dok sam živa imati posebno mesto za njega u mom srcu. Ali sam mogla da mu kažem da ga ne volim koliko sam ga volela i na način na koji sam ga volela. I da sam mu pružala bezgranično poverenje koje je prokockao.
I mogla sam da mu kažem da ne želim da se udam za njega.
I govorila sam mu da me vređa to što mi brak nudi iz straha da me ne izgubi. I da nikad ne bih prihvatila brak koji bi trebao da bude sredstvo da se produži veza koja je davno izgubila smisao i svrhu. I da nikad od njega nisam to ni očekivala i da me ponižava ako misli da sam otišla od njega zato što sam htela muža ili da ću mu se vratiti zbog toga.
I da treba nekoj novoj devojci da ponudi brak kada njihov odnos, emocije prerastu zabavljanje, kada ga boli svaki trenutak razdvojenosti, kada želi da da novu, višu, jaču dimenziju njihovom odnosu, kada bude siguran da je voli i da samo nju voli. Kada bude želeo sa nekim da diše do kraja života.
I da nikad više ne pokuša bračnom ponudom da skuplja krhotine neke veze.

[sladoledzija]

... ne pokuša bračnom ponudom da skuplja krhotine neke veze.

Znam takvih primera

[A6quattro]

Jos uvek nemam to "slatko iskustvo",i ponekad razmisljm,
nije da nerzmisljam,da jedostavno dragoj kazem - Do you
wnna marry me.
Bacherol sam i sta mi preostaje,samo 'dobar izbor' i cuveno 'udaj
se za mene' postaje stvarnost

A sad o temi.Smatram da mesto i nacin na koji ce ON
to izreci nije presudan,ako je rec o dvoje koji se iskreno vole
i spremni su na obostrano uvazavanje.Po meni,to je temelj
na kojem se zasniva dugorocan i stabilan brak,a iz te
fundametalnosti,prirodno, proizilaze sve vrednosti koje
takvom braku daju impulse sigurnosti i cine ga nestereotipnim.