Saveti za kupovinu keramičkih pločica

[Lady S]

1. Planiranje i klase keramičkih pločica

Razmislite dobro pre kupovine,planirajte unapred. Pločice koje izaberete gledaćete možda i par decenija - jeftino ne znači ekonomično, najskuplje definitivno nije najbolje. Razmislite dobro šta su vaše želje i mogućnosti, upotrebite malo vaše ili tuđe mašte, pregledajte časopise za uredenje enterijera ili kataloge proizvođača pločica, tražite od prodavaca da vam poređaju par pločica, možda dobijete neku ideju. Kombinujte malo, nisu tamnije pločice skuplje od svetlih, za isti novac možete dobiti bezlično ili predivno kupatilo. Posetite više prodavnica, ponuda i cene se itekako razlikuju.

Bitno je da se pri kupovini opredelite za prvu klasu - nisu bez razloga pločice podeljene po klasama, mada ima proizvođača kod kojih je III klasa bolja od I klase nekih drugih.Značaj klasa možda nije vidljiv odmah, ali za par godina kada pločice počnu da pucaju ili da se krune shvatićete šta znače klase kod keramičkih pločica, a tada će verovatno biti kasno.Razlika u ceni izmedu I i III klase nije toliko velika. Prodavci keramičkih pločica često će vas ubeđivati da je III klasa isto što i I (i Yugo je isto što i Mercedes).

U poslednjih par godina imamo široku ponudu italijanskih i španskih pločica. Pazite, nisu sve pravljene baš u italiji i Španiji, postoje fabrike u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj.... gde se masovno štancuju pločice koje su često po kvalitetu mnogo slabije od domaćih, a cena im je višestruko veća. Najčešće na poleđini tih pločica ne postoji potpis proizvođača što dovoljno govori o njihovom kvalitetu.

[Lady S]

2. Zidne i podne pločice


Zidne pločice: Uvek su duplo pečene, mekše su od podnih pločica, najčešće su glazirane, glatke, mada se proizvode i u mat varijanti. Samim tim su i klizave, pa nije pametno stavljati ih na pod, bez obzira što će vam prodavci reći da se u kupatilu mogu postaviti kao podne. Ne zaboravite da se najčešće nesreće u kući dešavaju u kupatilu. Proizvođači obično prave odgovarajuću podnu pločicu, koja se slaže uz zidne, niko vam ne brani da podnu pločicu stavite na zid, nešto je skuplja i voda će se teže slivati ali nije opasno po život.


Podne pločice: Prvo je potrebno videti za koji prostor su vam potrebne.Za kupatilo, kuhinju i hodnike mogu ići bilo koje podne, a dobro je da budu antiklizne, za terase obavezno je da budu otporne na mraz. Pre nego što kupite, probajte ih, slobodno stanite na pločicu da vidite da li klizi, pokvasite je pa vidite kako se ponaša. Obratiti pažnju na debljinu jer se u Mađarskoj proizvode tanke nazovi podne pločice očajnog kvaliteta koje jesu jeftine ali teško da mogu da izdrže više od par godina. Za visokofrekventna mesta treba kupovati kvalitetniju keramiku - žalosno izgleda prostor gde su posle 2 godine pločice iskrzane na mestima gde se najčešće prolazi. Granitna keramika je dobra za te namene, njena celokupna struktura je ista kao i gornji deo pa se habanjem ništa ne gubi.Nije sva granitna keramika istog izgleda, ima rustičnih ili neravnih. Ako želite da kombinujete polirani i i nepolirani granit, proverite dimenzije odnosno kalibražu (prilikom poliranja se gubi na dimenzijama, pa ista serija nije uvek i istih dimenzija).Pločice iste serije mogu imati razlicite dimenzije odnosno kalibražu - ako dokupljujete pločice obavezno obratite pažnju- različita kalibraža znači i različite dimenzije, 33x33 je u nekom kalibru, npr. I, u stvari dimenzije 32,8x32,8.

[Lady S]

3. Bitne oznake i postavljanje pločica

Prilikom kupovine pločica potrebno je obratiti pažnju na sledeće oznake koje se nalaze na kutiji ili u katalogu:

• Otpornost na mraz
• Procenat upijanja vode - keramika za spoljnu upotrebu mora imati što manji procenat
• Debljina pločice (prosečno 8-9 mm)
• Tvrdoća po MOHS skali (1-10) 10 je tvrdoća dijamanta. Za podne pločice sve preko 5 je dobro.
• Otpornost na klizanje - oznaka R9 je za najmanji koeficijent trenja (obično zidne pločice) pa do R 13
• Otpornost na hemikalije (obično za industrijske pločice)

Pre početka postavljanja pločica raspitajte se za dobrog keramičara, ukolioo se plašite da eventualno pokušate da ovo odradite sami. Cena je ista i za dobrog i za lošeg keramičara, lošeg ćete psovati svakog dana. Tražite im da vam pokažu objekte koje su radili i sve će vam biti jasno. Podloga za podne pločice je vrlo bitna - ako ostanu praznine u košuljici, vremenom će doći do pucanja pločice.Keramičari treba da premere prostorije i utvrde koja količina pločica je potrebna, koliko je potrebno lepka i fug mase. Razmak između pločica je individualna stvar, ali ako ne želite da razbijate glavu oko toga, najčešće je to 3 mm za podne, za pločice rustičnog izgleda ili za one sa neravnim ivicama razmak je veći, za industrijsku keramiku savetuje se razmak 5-8mm, a za zidne kako ko voli, ali retko je razmak izmedu njih preko 3 mm.

[Lady S]

Da li ste do sada imali priliku da sami birate pločice za svoje kupatilo, kuhinju, hodnik ili neki drugi deo stana/kuće? Dopadaju vam se razne bordure koje se mogu ukombinovati sa pločicama, ili ste za jednostavnost bez mnogo šarenila?
Da li se vodite time da su italijanske pločice zasigurno mnogo bolje od domaćih, te ne želite da rizikujete sa kvalitetom, ili smatrate da i domaće mogu ispuniti naša očekivanja? Na kraju, da li biste se usudili da sami postavljate pločice, da li ste to možda već radili, ili zovete keramičara za ove situacije?

[Uriel]

Svaka čast Lady S što si započela tako lepu i korisnu temu.
Nadam se da mi nećeš uzeti za zlo ako dopišem nekoliko redova.

Oznaka za klasu koja se nalazi na kutij (kod renomiranih proizvodjača)
može da skriva više vrsta grešaka (ili njihovu kombinaciju) na koje jako treba obratiti pažnju pri kupovini.
Prvu klasu ne treba da opisujem jer to u principu znači da je pločica 100% ispravna mada u slučaju kupovine treba obratiti pažnju da su sve kutije iz iste serije pečenja. Ukoliko na nekom skladištu ostane desetak kvadrata od neke vrste pločica i prodavac mora da dokupi od iste vrste određenu količinu, onda je jako velika verovatnoća da dve količine neće poticati iz istog pečenja.
To može imati za posledicu, da iako su sve kutije prvoklasne, ipak ima odstupanja (najčešće u tonalitetu tj. boji)
U to da sve naručene kutije potiču iz istog kontigenta, obaveštavaju vas brojevi koji stoje iza skraćenice TON:
Izmedju prve i druge klase postoji još jedna kategorija koja se označava sa MS (mass select) Ta kategorija je skoro identična sa prvom klasom stime da je maksimalno 3% pločica sa manjim greškama. Kod nabavke pločica svakako treba računati najmanje 10% rezerve tako da je tih 3% zanemarljivo u kvalitetu ali može biti i do 30% jevtinije.

Drugu klasu (ako nije naznačeno na kutiji) prepoznaćemo po žutoj crti najčešće voštanom kredom prevučenom po gornjoj strani pločice. Prodavci često izbrišu tu crtu ukoliko je gornja strana kutije otvorena za pogled ali najsigurnije je otvoriti jednu kutiju i malo "prelistati". Druga klasa isključivo sadrži pločice koje odstupaju u boji ili imaju estetske greške.
Odstupanja u kvalitetu materijala, veličinama ili geometriji nikako ne mogu biti druga klasa.
Ovde moram da naglasim da se to odnosi na Italijanske, Španske, Portugalske i Nemačke pločice. Kineski i Turski proizvodi se klasificiraju po mnogo "labavijim" kriteriumima.
Ukoliko je pločica koju ste odabrali rustičnog karaktera, sa drugom klasom nećete imati većih problema, pogotovu ako ih koristite za oblaganje manjih površina. Ako je stil više "techno" ili hoćete da popločate dnevnu sobu od 60 kvadrata može se desiti da gotova površina ne izgleda homogeno.

Treću klasu ćete prepoznati po crvenoj crti i drugi naziv za nju je Škart. U kutiji treće klase ćete naći pločice koje odstupaju po boji,
veličini, naći ćete takozvane "propelerke" koje je nemoguće lepo postaviti jer uvek jedan kraj štrši a najgore što može da vas zadesi je
da su vam uvalili prepečene ili prebrzo ohlađene pločice koje će vremenom popucati ili zbaciti glazuru.
Ako imate mogućnost da pre prodaje prelomite ili presečete pločicu, obratite pažnju na njenu unutrašnjost. U slučaju da je
sloj u sredini mnogo tamniji nego površina i dno, odustanite od kupovine jer je to očigledan znak da je materijal prepečen i protkan mikroskopskim pukotinama koje propuštaju vodu i narušavaju molekularnu srukturu (pucaće ko keks).

Tako da vam je moj savet, iako vas prodavac ubedjuje, nipošto nemojte kupovati treću klasu jer je takoreći neupotrebljiva.