Čokolada

[lilika]

Obozavam je a nesmijem je vise jesti

[zmax]

Volim je a najviše ,ali ne preterujem.

[veljko yaric]

obozavam cokoladu sve vrste

[little fairy]

veljko yaric kaže: obozavam cokoladu sve vrste

I ove novije, pikantnije?

Eee, ovako te ja sad zamišljam

[Kitty]

Obooooooožavam čokoladu Pogotovo one Dark varijante, mmmmmmm Mada ne odbijam ni čokoladu sa lešnicima, ni čokoladu sa rižom, a ni čokoladu sa suvim grožđem i lešnicima zajedno

[ugusuz]

Čokolada raste na drvetu

* Zdravlje


Svi je obožavamo, a većini nije važno da li je crna, bela ili mlečna. Naravno, radi se o čokoladi. Razlog da je uvrstimo u zdravu hranu je to što je dokazano da povoljno utiče na depresivne, jer deluje na nervne prenosnike u mozgu, a čuva i srce i krvne sudove pošto sadrži bakar, osim toga, sadrži i antioksidante. Ali, ovoga puta ćemo nešto više reći o tome od čega se pravi i koje vrste postoje. Glavni sastojci čokolade su kakao puter, masnoća koja se dobija iz mahuna kakaoa i uopšte nema “čokoladni” ukus, i sam kakao u tečnom stanju koji joj daje intenzivan gorkasti ukus i boju. Kakao puter daje čokoladi čvrstoću na sobnoj temperaturi, ali se ipak lako topi u ustima. To je jedna od najstabilnijih poznatih masnoća, koja se koristi da da glatku teksturu hrani, i čokoladi, ali i kozmetičkim proizvodima i sapunima. Mahune kakaoa rastu na kakaovcu. Drvo kakaoa potiče iz Centralne i Južne Amerike, a danas se gaji u svim zemljama ekvatorijalnog pojasa. Raste u senci tropskih prašuma, a može da dosegne nekoliko metara, ali mu se kao gajenom dopušta da bude žbun metar-dva visok. Plod raste direktno iz stabla, liči na malu dinju, u početku je zelen, a sazrevanjem postaje žut pa smeđ. Sadrži 20 do 50 semenki u vidu pasulja koje su bele i mesnate, iznutra smeđepurpurne. Da bi se stiglo do njih, ljuska se mora razbiti. Potom semenke fermentišu nedelju dana, uz pomoć bakterija, kada se boja menja i ukus postaje prepoznatljivo čokoladan. Osmog dana se suše i peku. Ključ izvanrednog ukusa čokolade upravo je pečenje kakaovog zrna. Ono se izvodi u velikim rotacionim pećima na oko 140 stepeni da bi otpustilo bogatu aromu i prijatan ukus. Potom se valja da bi se iz njega istisnula masnoća, kakao puter, posle čega se ostatak u vidu čvrstog kakaoa pretvara u prah – kakao.
Čokolada sadrži više od 300 poznatih hemikalija, a još uvek se radi na tome da se utvrdi koje su, same ili u kombinaciji, one koje pružaju užitak ljudima. Najpoznatija među njima je kofein, ali je ima malo, dok nešto više ima teobromina, takođe stimulansa. Možda je upravo njihova kombinacija ono što “diže” kad pojedemo čokoladu? U njoj je nađen i feniletilamin, srodan amfetaminima, koji su jaki stimulansi. Svi oni povećavaju aktivnost neurotransmitera (moždanih hemikalija) u delu mozga odgovornom za pažnju i budnost.
Kao što smo na početku rekli, postoje tri osnovne vrste čokolade: “crna”, poznata kao čokolada za kuvanje, mlečna i bela. Crna sadrži najviše tečnog kakaoa – prema propisima, najmanje 35 odsto, a sadržaj masti prosečno je 27 odsto. Ukus joj je bogat. Mlečna se dobija dodavanjem mleka, šećera i lecitina, a bela se pravi od samog kakao putera uz pomenute dodatke, i eventualno aromatizovanje vanilom. Američka uprava za hranu i lekova stoga smatra da se ne bi ni smela zvati čokoladom.

Zanimljivosti

l Naučno ime kakaovcu, Theobroma, dao je švedski naučnik Karl Line. To znači “hrana bogova”
l U nekim delovima Centralne Amerike seme kakaoa korišćeno je kao novac još i u 19. veku
l Actečki car Montezuma je pio po 50 zlatnih pehara tople čokolade dnevno. To je bila gusta, crvena tečnost začinjena ljutom papričicom!
l Seme kakaoa je u Evropu (Španiju) doneo Kolumbo posle četvrtog putovanja u Ameriku 1502. godine ... (Dnevnik)izvor herbateka

[ugusuz]

Čokolada raste na drvetu

* Zdravlje


Svi je obožavamo, a većini nije važno da li je crna, bela ili mlečna. Naravno, radi se o čokoladi. Razlog da je uvrstimo u zdravu hranu je to što je dokazano da povoljno utiče na depresivne, jer deluje na nervne prenosnike u mozgu, a čuva i srce i krvne sudove pošto sadrži bakar, osim toga, sadrži i antioksidante. Ali, ovoga puta ćemo nešto više reći o tome od čega se pravi i koje vrste postoje. Glavni sastojci čokolade su kakao puter, masnoća koja se dobija iz mahuna kakaoa i uopšte nema “čokoladni” ukus, i sam kakao u tečnom stanju koji joj daje intenzivan gorkasti ukus i boju. Kakao puter daje čokoladi čvrstoću na sobnoj temperaturi, ali se ipak lako topi u ustima. To je jedna od najstabilnijih poznatih masnoća, koja se koristi da da glatku teksturu hrani, i čokoladi, ali i kozmetičkim proizvodima i sapunima. Mahune kakaoa rastu na kakaovcu. Drvo kakaoa potiče iz Centralne i Južne Amerike, a danas se gaji u svim zemljama ekvatorijalnog pojasa. Raste u senci tropskih prašuma, a može da dosegne nekoliko metara, ali mu se kao gajenom dopušta da bude žbun metar-dva visok. Plod raste direktno iz stabla, liči na malu dinju, u početku je zelen, a sazrevanjem postaje žut pa smeđ. Sadrži 20 do 50 semenki u vidu pasulja koje su bele i mesnate, iznutra smeđepurpurne. Da bi se stiglo do njih, ljuska se mora razbiti. Potom semenke fermentišu nedelju dana, uz pomoć bakterija, kada se boja menja i ukus postaje prepoznatljivo čokoladan. Osmog dana se suše i peku. Ključ izvanrednog ukusa čokolade upravo je pečenje kakaovog zrna. Ono se izvodi u velikim rotacionim pećima na oko 140 stepeni da bi otpustilo bogatu aromu i prijatan ukus. Potom se valja da bi se iz njega istisnula masnoća, kakao puter, posle čega se ostatak u vidu čvrstog kakaoa pretvara u prah – kakao.
Čokolada sadrži više od 300 poznatih hemikalija, a još uvek se radi na tome da se utvrdi koje su, same ili u kombinaciji, one koje pružaju užitak ljudima. Najpoznatija među njima je kofein, ali je ima malo, dok nešto više ima teobromina, takođe stimulansa. Možda je upravo njihova kombinacija ono što “diže” kad pojedemo čokoladu? U njoj je nađen i feniletilamin, srodan amfetaminima, koji su jaki stimulansi. Svi oni povećavaju aktivnost neurotransmitera (moždanih hemikalija) u delu mozga odgovornom za pažnju i budnost.
Kao što smo na početku rekli, postoje tri osnovne vrste čokolade: “crna”, poznata kao čokolada za kuvanje, mlečna i bela. Crna sadrži najviše tečnog kakaoa – prema propisima, najmanje 35 odsto, a sadržaj masti prosečno je 27 odsto. Ukus joj je bogat. Mlečna se dobija dodavanjem mleka, šećera i lecitina, a bela se pravi od samog kakao putera uz pomenute dodatke, i eventualno aromatizovanje vanilom. Američka uprava za hranu i lekova stoga smatra da se ne bi ni smela zvati čokoladom.

Zanimljivosti

l Naučno ime kakaovcu, Theobroma, dao je švedski naučnik Karl Line. To znači “hrana bogova”
l U nekim delovima Centralne Amerike seme kakaoa korišćeno je kao novac još i u 19. veku
l Actečki car Montezuma je pio po 50 zlatnih pehara tople čokolade dnevno. To je bila gusta, crvena tečnost začinjena ljutom papričicom!
l Seme kakaoa je u Evropu (Španiju) doneo Kolumbo posle četvrtog putovanja u Ameriku 1502. godine ... (Dnevnik)izvor herbateka