Jamie Oliver ~ Goli kuvar

[SQUAW]

Ako sam zbog nekoga počela da pratim gastronomski šou program (a da izuzmemo ono vreme sa Stevom Karapandžom), to je bio svakako Džejmi. Kasnije su došle Najdžela Loson i Laura Ravajoli, ali ja kapiram da je dosta ljudi baš Džejmi navukao na kuhinju. Šarmantan i harizmatičan, secka i kuva sa takvom lakoćom i žarom da retko koga ostavi ravnodušnim... pa čak i one ljude koje kuhinja ne interesuje...

Neki su od njega naučili šta je đumbir, neki shvatili da se ruzmarin ne stavlja samo u rever kad si na svadbi, a neki da kuvanje nekad (tj uvek) može da bude jako zabavno.

Ja sam naučila par trikova, a neke recepte primenjujem, one koji su mi se učinili simpatični (od kad sam počela da pravim baren krompir kao on, skroz sam prestala da pravim klasičnu salatu od krompira sa crnim lukom koja ide uz ribu) i one za koje sastojke mogu da nađem.

Neki ga vole neki ga ne vole. Neki mu se dive a neki ga se gade. Neki ne mogu da gledaju svo to lizanje prstiju i mljackanje, neki kažu da frflja i balavi (i za Najdželu pričaju isto, dok je Laura pedantna i hladna ljudima nikad ugoditi), da je postao suviše komercijalan...

Meni je jako simpatičan jer se vidi da voli to što radi i da kuva sa ljubavlju

Šta vi mislite o Golom kuvaru? Da li ste probali nešto od njegovih recepata i šta? Šta vam se dopada kod Džejmija, a šta ne?

[PropelerZviz]

U jednoj TV emisiji, za naseg voditelja, kuvar iz Hrvatske je pripremio jedan specijalitet. Na pitanje:"imate li uzora, nekoga kao Dzejmi?", cova je odgovorio:"nemam, a i Dzejmi je Britanac koji je do juce jeo bljutavu hranu kuvanu u obicnoj vodi, pa kad je otkrio zacine, poceo je da ih sakama ubacuje u sva jela"

Kao da mi je citao misli

Izgleda kao pe***. Nabacuje nekakve biljcice na jelo radi izgleda, kao da cu da pasem, a ne da rucam. Pravi paradu... iza njega je marketing i show.

"Džejmi je odrastao u malom selu Klaveringu, u Esksu, i zbog problema s disleksijom napustio je školu, pa je ostao bez formalnog obrazovanja i prijeko potrebnih kvalifikacija. To ga, međutim, nije spriječilo u ostvarenju snova i ambicija, a to što je danas popularan kao većina estradnih zvijezda možda duguje i svojoj muzičkoj karijeri. Naime, od 1989. godine on je punopravni član grupe “Skarlet Divižn”."

Sve, sve samo ne kuvar... vise mi lici na Davida Bechama.
Moja pokojna ujna je kuvala za Tita pa niko ne zna za nju.

[SQUAW]

PropelerZviz kaže: Moja pokojna ujna je kuvala za Tita pa niko ne zna za nju.

Eeeeee da je kuvala kako treba mnogi bi znali za nju... da je recimo sredila da 4 maj padne nekako ranije...

A zašto je boldvano - bez formalnog obrazovanja?

[Hocu-necu]

Nisam probala nista od njegovih specijaliteta ali mi se svidja kako razmislja

Izvor: http://www.bestseler.net/2006/09/jam...okon-odrastao/

Jamie se upustio u borbu sa vjetrenjačama, u plemenit i nadasve ispravan boj, ali iznad svega težak ako ne i nemoguć (tim veći trijumf ako u svome naumu uspije). Jamie je odlučio promijeniti cijeli jelovnik britanskog školskog sustava! Jamie je odlučio objaviti rat nezdravoj umjetnoj hrani, hamburgerima i pomfriu! Odlučio je poduzeti nešto dok je još vrijeme, nešto za dobrobit britanske djece, za dobrobit njihova zdravlja, budućnosti - odlučio je preokrenuti cijeli sustav naopako, odlučio je vratiti prirodnu i zdravu hranu u školske menze!

Ne sjećam se kad sam sa većim zanimanjem gledala neki dokumentarac, jer problemi na koje je Jamie nailazio u svojoj misiji pratili su se poput najnapetijeg trilera. Prvo je trebalo naći jednu oglednu školu koja bi poslužila kao primjer za druge u okrugu, te konačno i za nacionalnu razinu (takav je barem plan, da li će uspjeti ne znam).
Ako ste mislili da je uvjeravanjem ravnatelja te škole sve bilo riješeno, varate se. Jamie se suočio s otporom apsolutno svih, prvo kuharica (za koje je na svoj jad i muku ustanovio da uopće nisu kuharice već ´podgrijačice´ jer osim podgrijavanja gotovih i smrznutih pripravaka fast fooda ne znaju takoreći ni jaje pofrigat, manistru zakuvat ili mrkvu narezat), zatim učitelja (koji se nisu mogli nositi sa nezadovoljnom djecom), zatim roditelja (koji nisu podnosili da im djeca doma cendraju da su gladna) i konačno i najbitnije sa otporom djece (koja su već isprogramirana na junk hranu potpuno bojkotirala Jamieve ´kupus-salata-voće i povrće´ kulinarije). Jadni Jamie, ne bih mu bila u koži. Toliko bačene hrane!

No on se nije predao! Uporno je i tvrdoglavo, danima, tjednima, uz veliku pomoć glavne kuharice te škole, gurao i gurao svoju zdravu hranu (maltene samo što nije dicu nutkao, molio i kumio), dovijao se na sve moguće i nemoguće načine, imitirao sendviče i povrćne hot-dogove svašta nešto, tražio savjete od desetgodišnjih dječačića, borio se zubima i nogama i na kraju – uspio!
Djeca koja u životu nisu probala skuhani fažol na salatu ili mahune ili uopće bilo kakvo povrće, počela su ga jesti (vjerojatno i zbog činjenice da bi inače ostala gladna, jer se junk food više nije nudio).

A onda je Jamie krenuo sa slijedećom fazom svoga plana – obučiti sve školske kuharice okruga! Ni manje ni više za pomoć se obratio i britanskoj vojsci koja je te ženskinje strpala u vojni kamp, dala im lonce, kuhače i opremu i – kuhaj brajo! Ali vjerovali ili ne, tek sada problemi nastaju…
Jamie ustanovljava da stare i profesionalno neobrazovane kuharice, iako godinama u školskim kuhinjama - pojma nemaju o kuhanju! Hvata ga očaj, ne zna što će, ima samo tri dana da te žene nauči svemu, od banalnog guljenja mrkve do spravljanja umaka za salate, raznoraznih juhica, priprave mesa, ribe i tome slično. A ove babe se ponašaju kao i ona djeca prvih tjedana novog jelovnika, neće – pa neće! Plaču, zanovijetaju, prigovaraju, psuju mu entuzijastičnu mater i bojkotiraju, samo što ga u lonac onog bljutavog kelja ne ubace. I opet, jadni Jamie - ne bih mu u koži bila!

Što je dalje bilo, je li uvjerio babe, je li izbjegao lonac, kako je prošao njegov posjet Ministarstvu školstva, je li za svoju misiju pridobio i ministra osobno… to tek u drugom nastavku dokumentarca.

Pa jesam vam rekla da je napeto ko krimić. ;0)

Sledi i epilog:

Izvor: http://www.jutarnji.hr/ispis_clanka.jl?artid=16599

Velika Britanija: Goli kuhar u školama

Za kvalitetnije obroke britanskih školaraca javnom kampanjom na TV kanalu Channel 4 izborio se “Goli kuhar” Jamie Oliver. Kada je u jednoj od svojih emisija djeci za 40-ak penija djeci trebao pripremiti ručak, taj svjetski poznati kuhar uvidio je da se za taj novac britanskim školarcima nudi isključivo nezdrava hrana, poput prženih krumpirića, hamburgera i smrznutog mesa.

Oliver je o prehrani britanskih školaraca snimio i poseban dokumentarac, a lavina koju je pokrenuo kulminirala je peticijom sa 271 tisućom potpisa predanom premijeru Tonyju Blairu. Nakon toga je britanska vlada povećala sredstva za prehranu školaraca, a u suradnji s nutricionistima izrađeni su i novi školski jelovnici. Zadovoljan postignutim, Oliver je izjavio da su promjene došle sa zakašnjenjem od 20-ak godina. Hrvatska, nažalost, još nema svog Jamieja Olivera koji bi se izborio za zdraviju prehranu učenika u školama.

[PropelerZviz]

Pa di se kuvar preko noci postaje... aj dobro nije obrazovanje uslov... al' sta da kazu skolovani kuvari...

Medjutim njegova pojava, neskromnog i nadobudnog, prepametnog... mislim da su od njega napravili cudoviste...

Znaci taj show je odma posle onog idiotizma sa Donaldom Trump-om.
Pa jesi gledala kad se izderava na one kuvare?... a namerno im podvaljuje crknutu rernu. Pa da se kao snalaze... ej pa to je reality show, to nema veze sa kulinarstvom.

Shodno tome smatram da su uzeli neskolovanog napaljenog lika da pravi emisije.
-----------
I koja je prica sa tom kuhinjom gde ja imam svaki dan 30 razlicitih namirnica u kuci i provodim prepodne na pijaci???

[SQUAW]

Školovan ili neškolovan, meni svejedno ako neko dobro radi svoj posao Kad školovan ili neškolovan kuvar/ica osvane na TV ekranu i onako bez ikakvog izraza lica krene flat umornim glasom "Voooditeee raaaačuuuuna da vaaam ne zagoooori" meni se to što treba da vodim računa da mi ne zagori i ne pravi niti mi ostane u glavi recept. A sećam se dok sam njega gledala samo dok kupuje namirnice, meni je već to što nije ni napravio izgledalo ukusno. I dopada mi se taj njegov elan.

Ja bre ni ovde na ovom forumu ne volim copy/paste recepte, to kao da je pisano za mašine i kao da je za kuvanje po kazni. Takve preletim pogledom samo. Više volim da vidim da je neko sam ovde otkucao svoj recept ili otkrio nešto iz svoje kuhinje nego ono suvoparno "Potrebno je:" pa onda bla bla bla, bla bla bla. A on je, bre, nekako uneo rock n roll i u kuhinju i u recepte, pa verovatno zato i deluje ljudima napaljeno. A možda i jeste, ne branim ga ja, samo mi se dopada to što radi i kako radi, bio on komercijalizovan ili ne.

Kažem ja, mnogi ga ne vole. Nameće čovek svoj stil, tipičan Britanac.

Naravno da boljih kuvara ima i da će ih biti, samo kažem, ovaj dečko je uneo radost u spremanje hrane... dosta stvari nisam mogla da nabavim (verovatno Englezi mogu), ubih se dok sam našla potočarku nisam ja mnogo toga ni probala da pravim ali sam uživala gledajući kako on to radi. Sve je nekako jednostavno.

Nabacuje nekakve biljcice na jelo radi izgleda, kao da cu da pasem, a ne da rucam.

Pa evo, recimo ta potočarka se koristi i u narodnoj medicini. Puna je vitamina C i E, gvožđa i joda, čisti krv, jača želudac. A ako sa njom jelo i izgleda lepo, još bolje.

Tebi mama nikad ništa nije posula peršunom npr?

E, a to sa tom rernom nisam gledala stvarno.

"Odrastao sam u restoranu, pabu koji je ujedno bio i restoran, i odrastao sam uz hranu i kuvanje", priča o svojim počecima. "Sa osam godina počeo sam da kuvam za džeparac. Vidi, svi su moji drugari dobijali džeparac za lezilebarenje, pa sam i ja pitao tatu da mi dâ džeparac. On je rekao: ‘Ne, ti ćeš da radiš za svoj džeparac!’ Svake subote i nedelje radio sam tri sata ujutru i tri sata uveče, u baru, menjajući prazne boce, čistio sam podrum, menjao i čistio burad, zatim sam počeo da perem sudove, a kad počneš sa sudovima, tu uvek bude i guljenja krompira. Uvek sam voleo da provirujem u kuhinju, gde su odrasli muškarci pričali proste viceve i kuvali velike rakove, jastoge i srnetinu. Počeo sam i da kuvam pomalo sa njima, od devet do dva, pa onda od šest do deset sati. Tata me je plaćao funtu i dvadeset pet penija na sat, a toliko je plaćao šesnaestogodišnjake koji su radili za njega, znaš. Ne zato što sam mu sin, već zato sto sam dobro radio." "Do desete sam znao da seckam jednako brzo kao i bilo ko u kuhinji. Deci to ide, znaš, deca su vrlo taktilna, znaju da rade rukama. U isto vreme, škola mi nikako nije išla i svi su mi dosta prigovarali oko toga. Kako mi je kuvanje išlo sve bolje, ono je bila jedina stvar za koju su me tapšali po ramenu, a kao detetu zaista trebaš da te neko potapše, pohvali. Sećam se kad sam jednom kuvao nedeljni ručak za porodicu, te mi je tata tako potapšao rame i rekao: ‘Odlično, sine, jednako dobro kao i moj ručak!’ Sećam se dobro da su mi se tada nadigle dlake ne vratu i koliko mi je, sa jedanaest godina, bilo važno da dobijem tu pohvalu, jer sam bio jebeno loš u školi! Naravno, sve sam manje i manje mario za školu – iz nje nisam dobijao ništa zauzvrat. U to vreme nisu znali da prepoznaju disleksiju od koje sam ja patio, niti su znali da prepoznaju da deca kojoj ne idu slova i brojevi odlično rade rukama, da su veoma kreativna, te da bi mogli da im objasne matematiku ali da ih poduče na drugi način. Oni to nisu radili, ja sam postajao sve lošiji u školi, a sve bolji u kuvanju."

[PropelerZviz]

SQUAW kaže: I dopada mi se taj njegov elan.... ....Tebi mama nikad ništa nije posula peršunom npr? .

Za elan 5+
Pa koristimo svez i suseni persun, naravno, to je iz nase kujne Ali ne ide kilo ruzmarina. To je ko da jedem lavandu...

Mislim da je taj njegov stil potreban za Britance. Oni moraju da se animiraju za zdravu kuhinju. Oni imaju te amerske probleme... kod nas deca ni ne uzinaju organizovano u sklama.... to je tek tuga...

[SQUAW]

Naravno da je korisno da Britancima skrene pažnju sa fiš n čips. Meni je jedan deda zapalio kao cipov za Englesku, oko WW II, nije bio poželjan ovde zbog onog što mu je tvoja tetka kuvala, tamo oženio Italijanku, a komšiluk im uživao u spoju naše i italijanske kuhinje. Dosta paste, dosta začina, goormanlooka by Serbia, nije ni čudo što se Džejmi tako vinuo u nebesa. A poenta u svemu tome je da je to ukusno. Da nije, mogao bi on da stavlja i da ne stavlja začine koliko hoće, džaba. Svako bi i dalje grickao svoj fiš n čips.

Kamo sreće da se kod nas za svaki veliki odmor ne slije reka do pekare, pljeskoteke ili kioska sa mini picom, a da uplaćena mesečna užina u školi ne sadrži zemičku sa najgrđom podrigušom, i to onom koja ima oči pa te gleda njima.

Što se tiče tih začina, kod nas u kuhinji se sve završava vegetom. A bez začina, nema tu neke čarolije, što se onoga koji kuva tiče (govorim u svoje ime). Tebi koji jedeš je svejedno, samo da je ukusno. I opet je sve stvar navike, ukusa i koliko si uopšte spreman da eksperimentišeš i isprobavaš. Ako želiš da se malo pomeriš, ne moraš biljke u tanjiru posmatrati kao svežu ispašu, a ako ne želiš, opet ok, tvoj izbor Evo, ja ponekad pojedem vezu peršuna, svežu, bez ičega, samo sažvaćem, volim. A i zdravo je. I ne smeta mi trava u tanjiru, ponekad jedem i (pazi sad ovo, nemoj da se uplašiš) klice. Kako to tek izgleda k'o preorana njiva

A Džejmi koristi dosta začina, da. Ali, u nekoliko navrata je skretao pažnju koliko ih stavljati i koliko ne valja da se pretera. Ja gledala, keve mi. E sad, to je možda mnogo za nečiji ukus. Jedina stvar koju manijački troši je maslinovo ulje.

A ruzmarin sa ribom jeeeeeee