Orhan Pamuk

[Kalina]

Orhan Pamuk

Orhan Pamuk je rođen u Istanbulu 1952. godine. Odrastao je u istanbulskoj četvrti Nišantaši, u porodici nalik onima kakve opisuje u svojim romanima Dževdet-beg i njegovi sinovi i Crna knjiga. Po završenoj gimnaziji studirao je arhitekturu na Istanbulskom tehničkom univerzitetu. Napustivši studije arhitekture, upisao se na Institut za novinarstvo Istanbulskog univerziteta gde je diplomirao 1976.
Pamuk, koji za sebe kaže da je u detinjstvu i mladosti maštao o tome da postane slikar, aktivno se posvetio pisanju 1974. godine. Izdavačka kuća Milijet dodelila mu je, 1979. godine, nagradu za rukopis prvog romana Dževdet-beg i njegovi sinovi, koji je objavljen 1982, a godinu dana kasnije dobio je prestižnu nagradu koja nosi ime slavnog turskog pisca Orhana Kemala. Iste godine, 1983, iz štampe izlazi Tiha kuća, njegov drugi roman, koji opisuje tri generacije jedne istanbulske trgovačke porodice. Godine 1984, ovaj je roman, preveden na francuski, dobio nagradu Madarali, a 1991. i Nagradu za evropsko otkriće (Prix de la découverte européenne).
Istorijski roman Bela tvrđava (1985), u kojem je opisana veza između mletačkog roba i njegovog turskog gospodara, proširio je popularnost i slavu Orhana Pamuka i izvan granica Turske. Ova knjiga, ciji je prevod na engleski New York Times pozdravio rečima „Nova zvezda ukazala se na Istoku“, prevedena je na sve velike zapadne jezike.
Njegov cetvrti roman, Crna knjiga (1990), zahvaljujući svojoj složenosti, bogatstvu i punoći izraza, smatra se jednim od najkontroverznijih, ali i najpopularnijih romana savremene turske književnosti. Na osnovu ove knjige, Pamuk je napisao scenario za film Tajno lice, koji je režirao čuveni turski reditelj Omer Kavur. Ovaj je scenario objavljen kao knjiga 1992. godine. Roman Novi život je za kratko vreme po objavljivanju (1994) postao jedan od najčitanijih savremenih turskih romana. Na izrazito veliko interesovanje, kako u Turskoj, tako i u inostranstvu, naišao je njegov istorijski roman o životu i umetnosti osmanskih majstora minijature u kasnom šesnaestom veku, pod imenom Zovem se Crveno (1998 ), koji je 2003. godine dobio International IMPAC Dublin Literary Award i Prix Médicis étranger 2005. Godine 1998, Pamuk je, praveći izbor iz napisa u svojim beleškama koje je vodio od rane mladosti, pod naslovom Druge boje: izabrani spisi i jedna pripovetka, zajedno sa do tada neobjavljenom dugačkom pripovetkom „Gledanje kroz prozor“, objavio svoje odabrane tekstove, eseje, novinske članke, kritike, reportaže i putopise. Godine 2002, objavio je roman Sneg, a 2003. knjigu tekstova posvećenu svom rodnom gradu pod naslovom Istanbul: uspomene i grad. Dobitnik je Nagrade za mir knjižara Nemacke (Friedenspreis des Deutschen Buchhandels) u 2005. godini.
Knjige Orhana Pamuka prevedene su na četrdeset svetskih jezika i prodate u tiražu od više miliona primeraka.

Za sada sam procitala dve njegove knjige koje su me odusevile:

Zovem se Crveno




Posle ove knjige Istok nije ono što je bio pre. Neponovljivo putovanje u istoriju islamske kulture kakvu ne poznajemo.
Orhan Pamuk ovoga puta vaskrsava čudesni svet Orijenta s njegovim bojama, njegovom umetnošcu, estetikom, njegovim tajanstvenim duhom. Zovem se Crveno je pripovest o umetnosti, ljubavi, sreći, životu, smrti, na trenutke rasprava o suštini islamske umetnosti i poimanja sveta, ispričana kroz sudbine slikara minijatura i kaligrafa u Carigradu s kraja 16. veka. Bogatstvo jezika, obilje slika, asocijacija, poniranje u bit islamske civilizacije i njene dodire s renesansnim duhom, jedinstvena kompozicija i struktura dela potvrđuju da je Orhan Pamuk jedan od najvećih pisaca dvadeset prvog veka.
doc. dr Mirjana Marinkovic
upravnik Katedre za orijentalistiku
Filološkog fakulteta u Beogradu

Knjiga Zovem se Crveno koristi umetnost minijature kako bi istražila dušu nacije.
Džon Apdajk

Veza između prošlog i sadašnjeg vremena sadržana je i u boji. Crveno je boja osvete i smrti, ali, ponajviše, boja strasti, nadahnuća i umetnosti. A možda je, po Pamuku, ime univerzuma – Crveno! Odavno taj svet Zapada i Istoka, novog i starog, nije tako sažeto a sveobuhvatno opisan kao u ovom remek-delu: „Na Zapadu slikaju ono što vide, a mi ono što gledamo.“
Vladislav Bajac


Bela tvrđava



Bela tvrđava je njegov najpoznatiji roman koji predstavlja jedno izvanredno i značajno razmišljanje o Istoku i Zapadu.
U 17. veku, u Istanbul je doveden jedan Mlečanin kojeg su zarobili turski gusari. Ovog zatočenika, koji veruje da se razume u astronomiju, fiziku i slikarstvo, otkupljuje jedan Turčin kojeg zanimaju iste stvari.
Između ova dva čoveka postoji nekakva neobična sličnost. Robovlasnik ima želju da od svog roba uči o Mlecima i zapadnoj nauci. U nastojanju da jedan drugog upoznaju, razumeju i rastumače, njih dvojica, gospodar i rob, razgovaraju, sedeći za istim stolom u jednoj tamnoj i praznoj kući koja gleda na Zlatni rog. Njihove priče i avanture vodiće ih do istanbulskih ulica kojima hara epidemija kuge, do vrtova i životinja Sultanovog Sina, koji kao da su iz sna, do ideje pravljenja jednog neverovatnog oružja i najzad, do pitanja "zbog čega sam ja to što jesam". Što priče budu više odmicale, spajajući dan i noć, senke će sasvim lagano zameniti mesto.


-Pamuk zaista stvara ne obicne svetove, orginalan je, i ume da iznendi ponekom recenicom....Dopada mi se.

A sto se pravog razloga moje usamljenosti tice, to je sto nikako ne mogu da znam koje sam price deo. Trebalo je da budem deo jedne, ali ispadoh iz nje, kao sto list otpadne sa drveta.

Zovem se Crveno, iz poglavlja " Ja, drvo" koje prica jedna minijatura, slika drveta.

[Pera Mitic]

Poceo sam da citam "Zovem se crveno". Video da svi kupuju prosle godine na sajmu pa kupio i ja, sto da budem bela vrana, valjda znaju deca sta je dobro. I poceo da citam, mesecima stoji na 10% nije sto ne valja, nego sto sam zaboravio gde sam je spustio. Dok sam citao nasao sam se u osmanlijskoj turskoj pa mi i odatle treba mnogo da se vratim. Dovrsice nju Pera. Mitic Pera.

[Isahara]

Pera Mitic kaže: Poceo sam da citam "Zovem se crveno". Video da svi kupuju prosle godine na sajmu pa kupio i ja, sto da budem bela vrana, valjda znaju deca sta je dobro. I poceo da citam, mesecima stoji na 10% nije sto ne valja, nego sto sam zaboravio gde sam je spustio. Dok sam citao nasao sam se u osmanlijskoj turskoj pa mi i odatle treba mnogo da se vratim. Dovrsice nju Pera. Mitic Pera.

Imam isti problem sa razlikom što znam gde je knjiga ali posle nekih dvadesetak strana, prosto mi se ne čita. Nešto mi ne štima. Da li je u pitanju prevod (ne sumnjam u kredibilet prevodioca, imala sam prilike i lično da ga upoznam) ali rečenice su nekako čudne, nemaju jasan smisao..A i ne volim da čitam mainstream

[Kalina]

Istanbul

"Da li je tajna Istanbula u njegovom siromaštvu koje živi pored slavne istorije, što nasuprot tome što je toliko otvoren za spoljne uticaje vodi zatvoren mahalski i društveni život i što mu se svakodnevica sastoji od trošnih, krhkih odnosa u pozadini veličanstvene prirodne lepote okrenute spolja? Ali, svaka priča vezana uz opšte karakteristike jednog grada, njegov duh ili biće, pretvara se posredno u razgovor o našem sopstvenom životu, a još i više o našem sopstvenom duhovnom stanju.
Grad nema drugog centra osim nas samih."

Pamuk kao da slika sebe i grad, pocinjuci iz jednog ugla, pa nastavljajuci u sredini pa u novom uglu, pa pozdainu...i tako u krug....knjigu/sliku zavrsava svojom odlukom da postane pisac, a ne slikar, kada je bio na drugoj godini fakulteta....knjiga iako je celina, kao da nije zavrsena, jer on i grad i dalje zive...
Fotografije u knjizi su sjajne, sve....i one ameterske, koje su fotografisali clanovi njegove porodice i on, i one koje su dela profesionalnih fotografa....A Melingove grafike su inpresivne...

Osecanja koje je prikazao su autenticna, skoro opipljiva...mada je gotovo ne moguce pisati o sebi i svojim emocijama u detinstvu iz perspektive pedesetogodisnjaka realno....bez novih iskustava i drugacijeg pogleda na svet...Ogolio je sebe i svoju porodicu u velikoj meri.
Kroz sam grad nas vodi po Bosforu i zabacenim cetvrtima spretno, za ruku...roditeljski, polako i oprezno...

Sjajna je knjiga, preporucujem.....

[Isahara]

Dodje trenutak i da opovrgnem samu sebe.
Pročitah Zovem se crveno i mogu reći da je jedna od najboljih knjiga koje sam ikada čitala. Ima nešto u Orhanovom stilu što podseća na Andrića.
Možda je Panovićev prevod malo čudan, ipak je on arabista a turski pripada altajskoj, sasvim drugoj jezičkoj porodici, težak je i nimalo zahvalan za prevodjenje. Inače likovi su fenomenalno odradjeni, pisac ih je bukvalno slovima nacrtao..odlično..
Baš mi se dopada, inače volim orijent pa jedva čekam da se dokopam Istanbula...

[Kalina]

Isahara kaže: Dodje trenutak i da opovrgnem samu sebe. Pročitah Zovem se crveno i mogu reći da je jedna od najboljih knjiga koje sam ikada čitala. Ima nešto u Orhanovom stilu što podseća na Andrića. Možda je Panovićev prevod malo čudan, ipak je on arabista a turski pripada altajskoj, sasvim drugoj jezičkoj porodici, težak je i nimalo zahvalan za prevodjenje. Inače likovi su fenomenalno odradjeni, pisac ih je bukvalno slovima nacrtao..odlično.. Baš mi se dopada, inače volim orijent pa jedva čekam da se dokopam Istanbula...

Ne znam da li je u prevodu stvar, i meni je ponekada opterecujuce da ga citam, onako spor je, i treba biti u odredjenom raspolozenju da bi se citao kako treba. Bez obzira na to utisak kada procitam poslednju recenicu i zatvorim knjigu je
To mi se recimo desavalo kada sam citala Crnjanskog....

Procitaj i ostale njegove knjige ako uspes, bas me zanima kakav ce ti onda biti utisak.
Mene na polici ceka Sneg...

Moram jos da dodam, da je Zovem se crveno bestseler, a da ga je retko ko zaista procitao....cudno mi je, prica je stvarno zanimljiva, jeste pisana drugacije, ali ima sve elemente, jos na pocetku, da drzi paznju i budi znatizelju...treba se samo malko pomuciti....

[Isahara]

Kalina kaže: Moram jos da dodam, da je Zovem se crveno bestseler, a da ga je retko ko zaista procitao....cudno mi je, prica je stvarno zanimljiva, jeste pisana drugacije, ali ima sve elemente, jos na pocetku, da drzi paznju i budi znatizelju...treba se samo malko pomuciti....

Ne sumnjam..
Slična stvar je i sa Imenom ruže..Meni su te dve knjige slične baš u tom smislu, da nisu trash i lagane a opet, drže pažnju do kraja i imaju itekako šta da kažu..

[shacky]

Procitala sam 'Zovem se crveno' i priznajem da je jedna od retkih knjiga koja me je odusevila, mada mi je na momente bila mracna jer inace nisam ljubitelj orjenta.
Nameravam da se dokopam 'Istanbula' ovih dana pa cu sabrati utiske.

[Kalina]

....Kao sto je uvek bilo medju turskom laickom burzuazijom strah koji sam osecao nije bio strah od Boga, vec od onih koji u Boga previse veruju....

....Za jednog slikara nije vazna istina predmeta, vec njihov oblik, za romanopisca nije vazan redosled dogadjaja, vec njihov sklop, a za pisca memoara nije bitna autetnticnost dogadjaja vec njena simetrija. Zbog toga, citalac primecuje da dok govorim o sebi pokusavam da pricam o Istanbulu i dok pripovedam o Istanbulu pokusavam da kazem nesto o sebi i odavno je shvatio da su te nevine i nemilosrdne bitke priprema za nesto drugo....

iz Istanbula