Orhan Pamuk

[yige_gui]

onomad sam prochitala "Zovem se Crveno" i mogu reci da mi se prvih 1oo stranica otegnuloooo i otegnulooo.. i prvih 5o sam jovo nanovo chitala jedno 5-6 puta.. toliko mi je bila dosadna taman sam htela i da odustanem od te knjige, no jednom kad sam preshla prvu stotku, knjige je pochela bivati sve zanimljivija.. Pamukov nachin pisanja je skroz chudan.. i definitivno mu knjige nisu "lagana letnja shtiva"

jucher prochitah i "Belu Tvrdjavu".. knjige je zanimljiva, nije me se neshto preterano dojmila.. u svakom sluchaju vredi je prochitati

[shacky]

Završila sam čitanje knjige "Novi život" i moram priznati da mi je početno oduševljenje zamenila čista ravnodušnost koja mi se na čudan način dopada!

Dobila sam puno pitanja i malo odgovora.

Početak knjige je obećavao zanimljivu avanturu koja se kasnije pretvorila u beskrajno putovanje kome se ne nazire kraj.Na momente pomalo suvoparna i ne jasna, priča se razvija lagano, možda čak i suviše sporo da bi se naglo i brzo završila.

Čudna kombinacija osećanja, čini mi se pomalo karakteristična za Pamukove čitaoce.

[Kalina]

shacky kaže: Početak knjige je obećavao zanimljivu avanturu koja se kasnije pretvorila u beskrajno putovanje kome se ne nazire kraj.

Moram da priznam da je i mene Pamuk skroz iznenadio. Od takve teme sam ocekivala nesto sasvim drugo.
Nov i svez pristup. Uspeh je kada neko uspe da ponudi nesto novo i orginalno, posle svih.

Na momente pomalo suvoparna i ne jasna, priča se razvija lagano, možda čak i suviše sporo da bi se naglo i brzo završila. Čudna kombinacija osećanja, čini mi se pomalo karakteristična za Pamukove čitaoce.

I meni je bila suvoparna i malko smarajuca, u nekim sekvencama. Ali kada sam zatvorila knjigu bila sam odusevljena. I dugo sam ostala zamisljena nad njom.
Potraga za samim sobom, svojim identitetom.
Mnogo pitanja, a davanje odgovora je na nama samima

[NSdjanka]

Trenutno sam "u" Istanbulu i baš mi se sviđa... Dopada mi se obilje starih fotografija što grada, što samog pisca i njegove porodice... Jedna posebna rečenica iz ove posebne knjige :" Grad nema drugog centra osim nas samih... " Volem

[Kalina]

@Beliverka

Procitah Sneg, juce, konacno...

Sneg u knjizi je predivan i ti opisi su na mene istavili najaci utisak...mada je to pristrasno i licno...volim sneg....

Roman je obojen politikom, i razmatra neke dileme Turske....Pamuk pokusava da prodre u duse i islamskih fundamentalista i pobornika sekularne drzave i svih ostalih...uspesno...

Fabula je zanimljiva, mada je Pamukovom stilu, kada uspe konacno da nas uspava, pravi obrt, iznenadjuje nas i zavrsava...

Grad Kars u kome se radnja odvija je verno oslikan i bilo je prijatno setati njime...

Svako ko pozeli da procita knjigu neka ne ocekuje povrsnu limunadicu, kao sto se ni ne moze ocekivati od Pamuka...

Cim stignem ubacicu par citata iz knjige..



Komentari sa korica romana:

Pamukova pripovedačka skromnost, njegovo odbijanje da piše kao da zna šta se događa, jedan je od njegovih najboljih kvaliteta. Ima epizoda u ovom romanu – kao što je razgovor u kafeu između direktora Pedagoške akademije i njegovog atentatora, o državnoj zabrani nošenja marama – koje rasvetljavaju sukob između svetovnog i ekstremnog islamskog sveta bolje nego ijedno neprozno delo koje poznajem.

Džulijan Evans, New Statesman

Pamukov savešću vođen roman, s brižljivo naglašenom otvorenošću i humorom, ne podstiče nas, čak ni u mašti, na uklanjanje postojećih uslova u Turskoj...

Bila je potrebna hrabrost, kojoj ne pribegavaju čak ni najnepristrasniji pisci, da se stvori ogromno delo tako iskrenih pobuda i tako provokativno zbunjujuće i, uprkos tragu autorovog uobičajenog osvrtanja na starinsko, potpuno savremeno po svojoj postavci i tematici.

Džon Apdajk, The New Yorker

[Kalina]

U autobusu je sedeo odmah iza vozaca i razmisljao o tisini snega. Tako bi nazvao ono sto je usebi osecao da je to bio pocetak neke pesme. Tisina snega.

Da nije bio umoran od putovanja i da je malo vise paznje obratio na velike pahulje koje su sa neba padale kao pticija pera putnik do prozora mogao bi da predoseti da se priblizava jaka snezna oluja i moza bi jos od pocetka shvatio da je krenuo na putoanje koje cu mu promenuti citav zivot, pa bi se vratio natrag.


Sta ja radim na ovom svetu pomislio je Ka. Ovako izdaleka pahuljice izgledaju tako zalostivo,a takav mi je zivot. Coek zivi, trosi se, nestaje.Pomislio je kako istovremeno i nestaje i biva:voleo je sebe, s ljubavlju i tugom prati je put kojim je poput kakve pahulje napredovao njegov zivot. Njegov otac upotrebljavao je miris posle brijanja –setio ga se. Setio se hladnih stopala u papucama svoje majke koja je u kuhinji spremala dorucak dok je on njuskao taj miris, jedne cetke za kosu, slatkog ruzicastog sirupa zaiskasljavanje koji su mu davali da pije kad bi se nocu probudio kasljuci, kasike u ustima, sih onih malih stvari sto cine zivot, jedinstva snega, pahuljice...


Obuzimao ga je onaj osecaj koji je i u detinstvu i u maldosti umeo da ga prozme u trnucima uzuzetne srece – strah da mu se priblizavaju nesreca i beznadje.


Sada sam toliko srecan da mi religja nije potrebna.

...ne zaboravi da oni oholi, sto su sami sebi dovoljni, ostaju sami. Bog ne voli ohole. Djavo je bio izgnan iz raja jer se uzoholio.

Place mi zbog krhosti ljudskog zivota i uzaludnosti protrpljenih patnji.


Samo ateisti koji nikada nisu patili misle da se zalud pati- rekla je Kadifa. Jer cak i oni ateisti koji se malkice napate, ne mogu dugo da podnesu bezverje i naposletku poveruju.


Najbolji pocetak iskrenog prijateljstva jeste da se deli neka tajna.


Svi mi, sto musko, sto zensko nocu u svojim snovima cinimo grehe s osobama za koje u svom dnevnomzivotu mislimo da ih uopste ne zelimo.


Veoma ste umni, sta vise toliko da shvatate da um nije sve.


Svila je naslutila bila da je Ka u posve drugacijem dusevnom stanju no predhodnog dana, shvatila je on sada neko sasvim drugi. Ka je naslutio da je savim Svila naslutila mrak koji je u njemu bio i da ga je cak primila sa razumevanjem. A osetio je da bi ga to razumevanje moglo uciniti do kraja zivota vezanim za tu zenu.


Opisao je kako vecina njih ne moze da spava od nesrece, u cigaretama uzivaju jer ih one ubijaju, da ih vecina shvatajuci besmislenost toga da zavrsi zapocetu recnicu , upola prekida, televiziju gledaju ne zato sto im se preogram svidja i sto se zabavljaju , nego zato sto ne mogu da podnesu druge potistenosti onih oko sebe, da u sustini zele da umru, ali da sebe ne vide dostojim samoubistva, da na izborima glas daju najsramnijim kandidatima najbednijih partija ne bi li im oni dodelili kaznu koju zasluzuju, a prevratnike koji vazda govore o kaznjavanju vole vise od politicara koji vazda obecavaju nadu.


Ako ne u prvom momentu ono u prvih deset minuta, zena intuitvno i do utancina zna kakav je neki muskarac, sta bi on, barem za nju, mogao da znaci, da li bi ga mogla zavoleti. Da bi potpuno shvatila i spoznala to sto je naslutila potrebno je da prodje malo vremena.


Nije dovoljno biti potlacen, treba biti i u pravu. A vecina potlacenih toliko nije u pravu da je to besmisleno. U sta verujemo?
On niusta ne veruje – rekla je Svila.
Svako u nesto veruje.


A precutati bol cekanja koji je dozivljavao iz straha od te nemoci, znacilo bi zapasti u neiskrenost. Pa zar nije zeleo da se zaljubi da bi delio sve? Nije li ljubav zapravo zelja da se sve moze reci? U trenutku je uznet priznanjem brzo ispricao Svili citav ovaj lanac misli.


Dok se te noci sa Svilom voleo, shvatio je Ka da postiji neko mesto i dalje od srece , da mu je sve dotadasnje zivotno i ljubavno iskustvo nije dovoljno da se oseti taj predeo van vremena i strasti. Prvi put se u zivotu osecao toliko smireno.


Ja sam sada srcean i uopste ne zelim da budem heroj. San o herojstvu je za nesrecne. Ljudi poput nas , uostalom , uvereni da izvode junacko delo ubijaju ili se sami ubijaju.


Slusaj me ne zivi se radi principa, nego da se bude srecan.
-Ali bez privipa i bez vere niko i ne moze da bude srecan. Rekla je Kadifa.
-Tacno. Ali u jednoj okrutnoj zemlji kakva je nasa, koju ljudsko bice ne ceni glupost je sebe unistavati zarad uverenja. Veliki principi, uverenja, to je za ljude bogatih zemalja.
-Bas naprotiv. U jednoj siromasnoj zemlji covek i nema nista drugo cega bi se uhvatio do svojih uverenja.


Sta je sreca?
Pronaci neki svet u kojem ces moci da zaboravis sve ovo siromastvo i mucenje. Moci nekog zagrliti kao citav svet.

Iz knjige Sneg

A Pamuk je na pocetku dao ove citare:

Nas zanima onaj opasni rub stvari,
Posteni lopov, nezni ubica,
Sujeverni ateista.
Robert Brauning
Apologija biskupa Blaurgama

Politika u jednom knjizevnom delu, to vam je pucanj pistolja usred nekog koncerta, nesto grubo na sta covek, medjutim, ne moze da ne obrati paznju. Mi cemo govoriti ovde o vrlo vaznim stvarima.

Stendal
Parmski kartuzijanski manastir